NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
Starac Josif
 
Tokom svojih prvih monaških godina, pre nego što je postao sveštenik, odlazio je ponekad sa starcem ocem Nikiforom u Svetog Vasilija da održe službu u kolibi starca Josifa (na dan rođenja Preteče). Tako je otpočelo poznanstvo. Budući mlad monah, pred starcima je bio ćutljiv, celomudren, suzdržan. Jedanputzapita starac Josif:
– Da li Jefrem izvršava poslušanje?
– Da, izvršava, starče – odgovori otac Nikifor.
„Tog trena dođe mi da padnem dole, da poljubim noge starca Josifa, zato što sam konačno čuo nešto duhovno“.
Kako je govorio, svi su pitali: Da li je pametan novi monah? Da li je radan? Da li se hvata rukodelja? J Starac Josif (u svetu Francisko Kotis) se rodio u Levkesi na Parosu, malo pre nego što je svanuo dvadeseti vek. U osnovnoj školi, učiteljica mu je bila majka episkopa Avgustina Kantiota koja je stanovala u njegovom selu. Kao mlad otišao je u Atinu i radio je neko vreme kao kuvar po gospodskim kućama (tamo je i naučio veštinu kuvanja), kao sitni trgovac, drugi put kao kondukter u tramvaju. Pripovedaše Starac da je mladi Francisko bio toliko savestan da je poništavao karte koje užurbani putnici ne bi uzeli, iako su mu platili. A novca je uvek bilo viška. Bio je neustrašiv i lavljeg srca, lako bi planuo, ali je bio i izuzetno bistar. Boravak u Atini naučio ga je šta znači društvo.
U prvo vreme, kada je otpočinjao monaštvo, podelio bi sav svoj novac, i činio mnoge podvige, koji su bili neumereni. Starac priča da se nekada, želeći da oponaša prepodobnog Davida Solunskog koji se podvizavao na jednom drvetu lešnika, on pope na jednu lesku u sumrak i otpoče celonoćnu molitvu. Izgleda da je u nekom trenutku zaspao. Kad se probudi, sve oko njega beše belo a i sam beše prekriven snegom. Noge, ruke zamrznute i nepokretne. „Oh, kako li ću sada da siđem!“, mišljaše smejući se svojim mukama.
Kasnije, na Svetoj Gori, iskoristio je svoju snažnu prirodu da bi se do kraja podvizavao u monaškim vrlinama. Nije štedeo sebe, želeći da se posveti umnoj molitvi.
Proizveden je za velikoshimnika na Katunakiji, u isihastriji Blagovesti od strane jednog dobrodušnog monaha, starca Jefrema. Kad se upoznao i vezao za, od tad pa zanavek pratioca u podvizavanju, starca Arsenija, nisu ostavili neposećenu ni jednu pećinu na Svetoj Gori da bi dostigli ono čemu su težili.
Kada ga je Starac upoznao, otac Jefrem se već bio povukao iz velikih podviga i živeo u Svetom Vasiliju, iznad Katunakije, na visini od oko 600 metara. Njihova crkvica, pokrivena limom, bila je posvećena Rođenju Svetog Jovana Preteče. Njihove kelijice bile udaljene jedna od druge radi mira, vrlo male, sa zidovima catma[1] od dasaka miljade[2] i blata, i sa krovom od lima. Gde da se dovlači građa za zidanje, na one udaljene, puste i strme stene? U podnožju, vrlo nisko, mala ravna površina solane, a zatim tamno plavi Egej. Tamo lebdiš. Kameno bezvodno nebesko gnezdo. Starac Jefrem (njegov starac Josif, već se upokojio Gospodu) živeo je sa starcem Arsenijem, monahom Jovanom i monahom Atanasijem, koji mu je bio i brat po krvi. Živeli su deljući drvene krstiće, koje je prodavao otac Atanasije obilazeći Svetu Goru.
 


 
NAPOMENE:

  1. Catmas: zid podignut od ispletenih miljada ili zakucanih drvenih dasaka, preko kojih se premazuje kreč.
  2. Miljadi: biljka Svete Gore sa pravim stablom i laganog, elastičnog drveta.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *