NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
PISMA I TEKSTOVI STARCA
 
Pisma su poređana hronološkim redosledom. Na kraju smo priložili pisane tekstove Starca koje nije odaslao kao pisma.
U mnogim pismima se šali koristeći reči poput Sveta, Arapkinja, velika gospođa, veliki učitelj, malena, mudra učiteljičica.
 
+ + + + +
 
12.8.1960.
Voljena moja dušo,
Neka te Bogorodica zakriva.
Kada sam pročitao pismo E. smejao sam se.
Piše mi između ostalog i sledeće: njena deca ne idu nikuda, ništa ne rade ako prvo ne poljube ruku dedinu i babinu i uzmu blagoslov njihov. Zato što sam im napisao „blagoslov roditeljski i planine pokreće“. Mali su i biće kako ih naučiš.
Smejao sam se zato što smo i mi ovde imali dva mala mačeta: jedne noći sam stigao iz Novog Skita i doneo sam im nekoliko ribica. Pozvao sam ih, došla su, a držao sam upaljen fenjer. Od tada, ako vide upaljen fenjer, jure na njega misleći da ima ribe.
Kao što vidiš, drugačije sam započeo a drugačije završavam. Mala su i ne treba da ih plašimo.
Samo jednu stranu pokazujem, stranu radosti, optimizma. A drugu, kada za to dođe čas i potreba.
Ah, brate moj! Postoji li duša na ovom svetu a da nema tuge i patnje? J. mije nekada pisala: „Ja sam proživela crni život, neka se raduju moje devojčice“.
A ko je proživeo beli život? Svuda tuge, a niko spasen. „Put Božiji, govorili su sveti Oci, jeste svakodnevni Krst“. Tuge, patnje, žalosti, razna iskušenja, sve se to jednom rečju Naziva Krstom.
Niko nije otišao na Nebo sa lakoćom.
Ali, na taj način kazuju da vole Boga, kada istrajavaju.
Kada Bog želi da pomogne jednoj napaćenoj duši, ne oslobađa je tuge. Podari joj trpljenje.
Ako se udubiš u molitve oca Josifa, videćeš da se u velikim tugama pokazujemo. Kada se davi duša i nema više trpljenja i treba da padne u očajanje, tada joj Bog šalje pomoć.
Sećam se da kada su se Manastir i Skit saglasili da ga oteraju, tada je video Bogorodicu i rekla mu je da ne tuguje već da se u Nju pouzda.
Ponekad su tuge i patnje, a ponekad su radosti, to je život čoveka. Samo da molimo Boga da nas udostoji da se na nama ispunjava sveta volja Njegova, uvek.
Jedan svetitelj je molio Hrista, da previdi njegove grehe i da ga udostoji da postane njegov učenik. Hristos ga je uslišio.
Dok se molio, doživeo je istupljenje i ugledao samog Hrista na prestolu koji ga upita: „Želiš da me slediš?“, „Da, Gospode“. „Ja ovo dajem onima koji me slede“, i dade mu da pojede jednujabuku. Bila je vrlo slatka. Svetitelj se osladi i zatraži mujoš jednu.
„Želiš i drugu?“ kaza mu Hristos. ,Da, Gospode“ i dade mu i drugujabuku. Bila je gorka – otrov. Dade mu i treću. Bila je tako gorka da zamalo da je ne povrati. Reče Hristu: „Gospode, sa time što mi daruješ, ja ne mogu da te sledim“.
Posavetova ga Hristos i kaza mu: „Pojedi, Andreje, i ovu jabuku da bi zaboravio prethodne gorke“. Ona je bila tako slatka, da je odmah doživeo još dublju ekstazu: uzneo se duhom u Raj, tamo je ugledao neopisive lepote, video je duhove pravednika, njihovo boravište. Video je Anđele i Arhanđele, čuo je njihovo aliluja. Jednom rečju, video je buduće nagrade pravednika.
Uskoro je došao sebi. U suzama je pao pred noge Hristove i molio ga da u svome milosrđu primi i njega među Svoje. Tako je Njegova Dobrota ubrojila i njega u Svoju pratnju, i beskonačna milost Njetova udostojila ga je da i on uživa u tome što je video.
To, dakle, brate moj, daje Hristos.
Neki put slatko, neki put gorko.
Ljubi te tvoj brat
Jefrem
 
+ + + + +
 
Katunakija Svete Gore dana 18.3.1963.
Mnogovoljena sestro moja E., i ti X., i ti E., i ti V.
Sve vas izdaleka grlim i ljubim nebrojenim poljupcima, s ljubavlju i suzama.
Sestrice moja E.,
Želeo sam da ti još juče napišem ovo pismo i da te utešim, jer te vidim pogođenom bolom i tugom zbog odlaska beskrajno poštovane majke naše. Ali i ja ne mogu, davim se. I sad dok ti pišem, pokušavam da savladam sebe.
Sestrice moja, to je svet: pun tuge i patnje. Onaj koji želi da udovolji Bogu, biće ožalošćen na ovom svetu. Koji se Svetitelj ovde smejao?
Seti se svetog Evstatija, bivšeg Plakide. Šta je sve proživeo i on i žena njegova, i deca mu! Pročitaj njegov život i mnogo ćeš se utešiti.
A koliko se samo napatio Jov?
A sada stižem do Starice Marije.
Pre nego što mi je X. napisao da se razbolela, dakle pre nego što sam primio njegovo pismo (tih dana računam da se razbolela), video sam majku u snu, kako izlazi iz jednog groba kao prelepa devojka, sa preblistavim očima i gleda me i …. silno je sijalo njeno lice. Ništa mi nije rekla ali me je gledala i ….gledao sam i ja nju i rekoh u sebi: „Gle, Majka“.
Kad sam se probudio, razmišljao sam šta bi trebalo da znači taj san. Nakon nekoliko dana primio sam prvo pismo od X. u kome mi piše da se Majka razbolela.
Utonuo sam u veliku tugu ali neočekivano sam osetio i veliku radost. „Nešto se dobro desilo u našoj kući“, rekoh.
Primam i drugo pismo u kome mi piše da je Marija primila postrig. Predali su mi ga na bdeniju Akatista Bogorodici. Prethodnog dana, međutim, moja duša je umirala od tuge. Prizvao sam vas sve redom i video da verovatno Majci nije dobro – neko se veliko zlo desilo.
Uoči Akatista, obavešten sam da je starica Marija već otputovala svome prelepom Ženiku.
Sestrice moja, ne mogu da ti detaljno opišem šta osećam u molitvi za našu Majčicu, samo ti jedno kažem:
Ne mogu da nazovem sebe njenim detetom!!! I tu dušu svojom Majkom. Ne – ne.
Žalim godine koje sam proveo na ovim stenama, u pustinji. Idem da se pomolim za nju i duša mi se ispunjava radošću: zaboravljam tugu za njom. Vidim je u nepreglednom svetlu, u radosti, u miru. Srce moje poigrava od radosti.
 
+ + + + +
 
Sveta Gora dana 26. septembra 1975
U Hristu
Voljeno moje čedo F.,
Bogorodica neka te zakriljuje i uvek prosvećuje na dobro.
Primio sam tvoje pismo i obradovao sam se što si dobro a još više što si smirena.
Čovek, voljena dušo moja, s vremena na vreme, u skladu sa neobjašljivom voljom Božijom dospeva tokom života u teške trenutke, krizne časove, bezizlazne puteve, i tada su mu potrebni prisebnost, trpljenje, molitva, a pogotovo neki njegov da ga uteši.
I ti, čedo moje, nakon smrti tvoga oca, nisi malo prošla. Ali, slava svetom Bogu, ulaziš sada u zemlju mira i radosti.
Već su prošli, razišli su se teški oblaci koji su gušili tvoju dušu.

Koliko su samo korisni za pokojnike pomeni, Liturgije, milostinje, sveće koje palimo za njih i sve drugo što činimo za njih.
A što se tiče iskopavanja, slušaj.
Običaj je, i ovde na Svetoj Gori, da nakon tri godine vršimo njihovo iskopavanje.
Ako je zemlja mnogo suva, ili ako neki upokojenik nije istrunuo nakon tri godine, ostavljamo ga i četiri i pet godina u zemlji da se razloži.
A za tvoj strah, da tvoj otac zbog lekova koje je uzimao 45 dana u bolnici ne može da istrune, kažem da nije osnovan.
Treba dugo godina da pije lekove i to naročite.
I završavajući ovo pismo, kažem ti:
Nisam ti napisao da ne uznemiravaš oca, već da se ti ne uznemiravaš sećajući se oca koji je umro i ne padaš u nepodnošljivu tugu…
I na kraju ti želim da poživiš ostale godine svog života radosno, mirno, hrišćanski, imajući nad sobom pokrov naše Bogorodice. Amin.
Uz mnogo očinskog blagoslova
Otac Jefrem
 
+ + + + +
 
Sveta Gora, Veliki ponedeljak 1976.
 
U Hristu
Voljena moja dušo, Čedo moje A., re mnogo dana sam primio tvoje pismo i nisam odmah odgovorio. Tada nisam mogao. A sada sam malo bolje, pa ti pišem. Istina je jedna: želiš da postaneš nevesta Hristova, ali se još uvek dvoumiš, nisi donela konačnu odluku. Još uvek se tvoje srce nije razgorelo ljubavlju.
U tome te ne osuđujem, ne. U drugoj stvari te smatram odgovornom i osuđujem te.
Kada neko želi da da prijemni ispit na fakultetu, na primer Medicinskom, uči sve što je u vezi sa medicinom.
Kad pak želi na Teologiju, čita teološku literaturu i tako dalje.
Ti, dakle, pošto želiš da postaneš nevesta Hristova, da li činiš isto? Dakle: da li čitaš knjige opisuju živote Svetiteljki koje su postale neveste Hristove?
Sa tim ciljem sam ti poslao ikonu naše Bogorodice sa devicama mučenicama, dvanaest nevesti Sina Njenog.
Da li si često, čedo Moje, po manastirima u kojima su neveste Hristove, koje po celu noć poju himne Ženiku svome i danju ponovo to isto rade kao nastavak noći?
Da li se družiš, čedo moje A, da li razgovaraš sa nevestama Hristovim? Koliko toga ti nije rekao otac I!
Kada budeš, čedo moje, činila kao što sam ti napisao, nemoguće je da ostaneš neopredeljena, neodlučna.
Međutim, kada ne činiš tako, tada će sigurno malo- pomalo da se smanji tvoja želja, tvoja revnost i kraju ćeš da se ohladiš.
Zar nisi saznala, zar nisi čula šta je doživela tvoja prijateljica M? A da nije bilo molitava uz brojanice oca I, potpuno bi se izgubila. Ali, slava Bogu, ti nisi u stanju kao M.
Pisao sam ti u prethodnom pismu da se u tebi vodi borba. Ko će da pobedi? Brak, za koji se ne molim, ili bezbračnost koju ti iz sve duše želim.
Đavo te je primetio, čedo moje, shvatio je da želiš da se zamonašiš, pa zato ratuje protiv tebe i ratovaće još, zato što zna iz iskustva šta znači anđeoski čin, shima. Dakle, i ti ako želiš ratuj protiv njega na način koji sam ti opisao.
Uz mnogo očinskih blagoslova
Otac Jefrem
 
+ + + + +
 
Sveta Gora dana 30. oktobra 1978.
U Hristu
Voljeno moje dete
Dete moje T.,
Sa mnogo ljubavi te celivam očinski, moleći se da Bogorodica raskrili Svoj Pokrov i prekrije i tebe i P. i našeg G.
Upravo sam pročitao tvoje pismo i odmah ti odgovaram.
Uopšte ne razmišljaš kako treba. Ti sam sebi prouzrokuješ tugu. Ti sam sebi stvaraš probleme.
Umesto da utešiš sebe, ti sam sebe ne ostavljaš na miru, u tišini.
Promeni, čedo moje, taj put. Kaži sebi: T., jesi li ti bolji od patrijarha Avrama? Naravno da ne. Pa ipak, jedno mu je dete dao Bog: Isaka.
I ponovo je i Isaku dao jedno dete, Jakova (drugi je bio za bacanje).
Kako želi Bog, ono što želi Bog, i koliko želi Bog.
Ostavi sve Bogu, čedo moje, i videćeš kako ćeš odmah da se smiriš, kako ćeš odmah da se raduješ, kako ćeš odmah da se uspokojiš i da se odmoriš.
Ako Bog želi da mi poda jedno dete, neka bude volja Njegova.
A ako želi dvoje ili više, neka bude volja Njegova.
„Neka bude volja Božija a ne moja“.
U ime Gospoda neka je blagosloveno.
Nije ni do onog koji hoće, ni do onog koji trči, nego do Boga koji miluje (Rim.9,16).
Kada budeš došao gore, tada ćemo više da porazgovaramo, a pre toga piši mi i odgovoriću ti šta treba da mi doneseš.
Poljubi mnogo puta našeg G. i mnogo srdačnih očinskih molitava za P.
Ljubim te izdaleka, voljeno moje čedo, i želim da te što pre vidim.
Tvoj duhovnik
Jefrem
 
+ + + + +
 
Sveta Gora dana 15.januara 1979.
Voljena dušo moja Brate moj X.,
Sa mnogo ljubavi te celivam bratski, moleći se da Bogorodica razgrne Svoj Pokrov i prekrije i tebe i
A. i našu Malenu.
Konačno sam uzeo olovku da vam pišem, pošto je prošlo toliko dana od kako sam primio vaš paket. Sve je stiglo u redu, vrlo lepo.
Ne znam odakle da počnem i kako da počnem.
Sa blagoslovom đavola i prokletsvom od Boga, pročulo se moje ime da sam prorok Ilija današnjih dana, i mnogo sveta dolazi u našu kuću da bi me videlo, da bi mi se divilo, da bi me čulo.
Ovih dana sam postavio rekord u dopisivanju, nekad pet, nekad šest, a ponekad i sedam pisama na dan.
Jedan mi kaže:
„Oče Jefreme, kako izlaziš na kraj sa tolikim pismima?!“ Drugi mi kaže:
„Oče, zar odgovaraš na sva ova pisma?“ Drugi opet:
„Starče, mnogo pisama primaš“.
I onaj A. iguman, i on mi reče:
„Nemoj da odgovaraš na sva pisma“.
Različiti svet o svojim problemima, kao i Vladike, čak i oni zahtevaju.
Jedan dan su dvojica vladika došla da me vide i pobegao sam ožalošćen kod Danileja.
I mladi, i stari, i devojke, i žene mi pišu da im pomognem.
Mnogo sam se umorio, i ne znam gde ću da završim sa ovim đavoljim poslom.
Na dan Nove godine sam imao i pisama da pošaljem, a da ih nisam završio. Imao sam još 34 da napišem.
Dođe nedelja i ja ne mogu da sednem da se odmorim zato što pisma ne prestaju.

Jedno samo vidim, koliko se god ja više krijem, toliko više me đavo izdaje, otkriva me.
Na kraju krajeva, ne želim, brate moj, i tebe da zamaram, dovoljno je što sam ja umoran.
Reci A. da ne shvatam šta želi da mi kaže. Neka mi piše detaljnije svoje misli da bih prosudio.
Malena je vrlo dobro. Kako samo lepo piše.
Na mnoga leta
Srećna Nova godina
Ljubim vas sve
Jefrem
 
+ + + + +
 
Sveta Gora, Vaznesenje, 1979
U Hristu
Voljeni brate i saslužašči, Oče K.
Sa mnogo ljubavi te celivam bratski, moleći se da nam slatki naš Isus pošalje anđela da usmeri tvoje korake i misli u skladu sa Svojom svetom voljom.
Primio sam tvoje pismo i uvideo tvoju Golgotu.
Ne želim da te poučavam, niti da te savetujem već samo da te podsetim.
Jevanđelje čitamo svaki dan i ono nam određuje tok našeg života, u svim okolnostima.
Ako objaviš greške drugih ljudi, zašto tada čitaš „oprostim“?!
„I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala?“(Lk 6,32).
Sačuvaj, brate moj, duhovnu ravnotežu i nemoj da se svetiš.
Prolaziš kroz ozbiljnu krizu u životu, ne odbacuj oružja našega Hrista, bez trpljenja niko nije ovenčan. Moli se što više možeš da ti Bog podari trpljenje i nezlopamćenje.
Stvari same po sebi pokazuju da nešto dobro radiš i zbog toga te i napada đavo sa takvim besom.
Nemoj da gubiš hrabrost. Jer neće on da pobedi već Hristos.
Ne znaš šta ti priprema Hristos kada budeš pobedio.
Vodi računa i o ovom, možda se razočaraš, možda popustiš u borbi.
Sveti Oci nam stalno viču: „Ako želiš duh, daćeš krv“.
Bolje je da ti učine nepravdu nego da ti učiniš nepravdu. Potrebno je da progone vrlinu da bi više zasvetlela.
Sutra je Nedelja svih Svetih, kako to samo lepo kaže Apostol (Jev.11,3312,2).
Želim ti iz sve duše da čuvaš uzdignutom zastavu našega preslatkoga Isusa i ne bojiš se napada ljudi. Da čitaš molitvu Gospode Isuse Hriste, pomiluj me i oprosti im, jer ne znaju šta čine.
Po1ubi i našega G.
S bratskom ljubavlju
Tvoj brat otac Jefrem
 
+ + + + +
 
(Sledeće pismo je poslato staroj gospođi koja je bila tužna i potpuno sama)
Katunakija Svete Gore dana 21. novembra 1980.
 
Mnogopoštovana, mnogovoljena Zlatna moja,
slatka moja Majčice Majko moja slatka
Sa mnogo poštovanja i velikom ljubavlju u mislima padam na kolena pred tobom, i celivam ti obe ruke, ljubim ti oči koje stalno plaču, celivam i tvoje majčinsko srce koje stalno pati, koje stalno boli, da bih uzeo tvoj blagoslov.
Dobio sam tvoje pismo iz Ambelokipa i pošto sam ga pročitao, zabolelo me je. Bilo je napisano sa mnogo suza, sa mnogo krvi, i rekoh:
Ova se duša nikada nije radovala na ovom svetu. Samo tugu, samo gorčinu je okusila i ništa drugo.
Kako bih mogao da učinim da se malo obraduje? Da malb odahne? Da se malo odmori? Kako da joj pomognem?
Završiću ponovo na istom zaključku.
Da se molim za ovu dušu koliko god mogu, i kako mogu, i to činim rado, i to činim toplo, iz sve duše.
Sama si u ovom svetu, bez ijednog druga, bez ikakve pomoći.
I nije samo to, eto i napadaju te odasvud raznim iglama, otrovnim iglama, iglama očajanja.
Sud Božiji je ambis.
Ali ko se radovao u ovom životu?
Svi mi – to je istina – prošli smo kroz ista osećanja, iste situacije. ‘
Nažalost, takav je ovaj zemaljski život.
Ali sve to izdržavamo sa jednom nadom, sa trpljenjem, oslanjajući se na reči Hristove: „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje“ (Lk 21,19).
„Blaženi koji plačete sada, jer ćete se nasmejati“ (Lk 6, 21).
Ostavimo, slatka moja Majčice, Bogu da upravlja kako On želi.
Spremio sam malo nafore i šaljem ti je preko Nikosa.
I završavam ovde, da bih stigao, jer dete odlazi, a ja želim da mu predam i ovo pismo: Srećan Veliki Post.
I ponovo celivam okrvavljene oči tvoje
Grešno dete
Jefrem
 
+ + + + +
 
Sveta Gora dana 5. decembra 1980.
Voljeno i radosno Anđelče moje
Zlatna moja V.,
Želim ti iz sve duše da ličiš na baku svoju.
Dobila si ime po njoj, da uzmeš i njenu dobrotu.
Primio sam oba tvoja vesela pisamca i evo odgovaram ti.
I da mi ti ne pišeš, ja znam svoju dužnost, da treba da se molim za tebe.
Svako veče se molim i blagosiljam te da postaneš dobra devojčica, da te gledaju roditelji tvoji i da se raduju.
Da postaneš dobra učenica.
Da te gleda naša Bogorodica i da te uzme u svoj zagrljaj, da te prosveti uvek da činiš dobro, i da te zakloni od svakog zla.
I da bi sve to uspelo, treba, ne samo da se ja molim, već i ti da moliš našu Bogorodicu.
Sveti nisu postali svetitelji sami od sebe već uz pomoć Bogorodice naše.
Molili su se svake noći Bogorodici da im pomogne, i pomogla im je i postali su svetitelji.
Vasilije Veliki, sveti Hrizostom, sveti Atanasije i mnogi drugi svetitelji posvetili su se uz pomoć Bogorodice naše. Nema potrebe da ti detaljnije pišem.
Sveti Nestor je sa blagoslovom svetog Dimitrija pobedio Lia (27.oktobra).
Sveti Roman (l. oktobra) je bio potpuno bez sluha a postao je prvi psalt. Ne mogu da pišem detaljnije.
Dakle, ti odande a ja odavde, zajedno ćemo oboje da se molimo našoj Bogorodici.
Što se tiče klavira, šta da ti kažem?
Dodirnula si mi žice starog bola – stare želje mladalačke ljubavi.
Čak i sada, u ovim godinama, imam 68 godina, kada začujem reč klavir, odmah plačem.
Imali smo veliku želju, tvoj ujak N. i ja, da naučimo da sviramo neki instrument. N. mandolinu, a ja violinu. Ali novčane prilike nam to nisu dozvolile. I tako smo ostali siroti.
Ja ti govorim IZ SVE SVOJE DUŠE da naučiš da sviraš klavir. Da privoliš svoju majku da učiš.
Samo kad začujem Betoven, List, Vagner, duša moja odmah poleti.
I sada, završavajući, ljubim te očinski Tvoj ujak Jefrem

Poštovana, moja voljena moja
Zlatna moja, slatka moja Majčice
S mnogo ljubavi i dubokim poštovanjem celivam ti ručicu, tražeći tvoj blagoslov.
Razmišljao sam šta da ti pošaljem iz pustinje. I nisam našao ništa bolje od mojih brojanica, zato ti ih i šaljem, pošto sam već i čoveka pronašao.
I tražim ti da mi oprostiš što sam te, a da nisam to znao, ražalostio.
Kada razmišljam o tome, dođe mi da poludim.
Ali šta očekuješ Majčice
od svog bludnog čeda,
glupog čeda,
nerazumnog čeda,
ludog čeda,
šta drugo da očekuješ?
Ali ti, kao Majčica njegova, opraštaš mu.
Celivam ti ručicu tvoju,
Celivam ti okice tvoje,
celivam ti srdašce tvoje
Srećan Veliki Post!
I Srećan Uskrs!
Tvoje grešno čedo
Jefrem
 
+ + + + +
 
Sveta Gora dana 10.januara 1982.
U Hristu
Voljeno moje čedo, čedo moje K.
S mnogo ljubavi te celivam očinski, moleći se da naša Bogorodica raskrili svoj Sveti Pokrov i za“ krili i tebe i celu tvoju porodicu.
Primio sam tvoje pismo i video sam šta mi pišeš.
Uobičajene stvari.
Nisi ti jedini koji pišeš o tome.
Mnoga deca sa istim problemima okončali su razvodom, što ti nikako ne želim.
Voljeno moje čedo, saslušaj me. Želim da me poslušaš i stvari će krenuti nabolje. Ništa se ne postiže zlom, silom.
Đavo đavola ne isteruje.
Dobrim ćeš uspeti u svemu, onako kako ti želiš.
Kada budeš pričao sa svojom taštom na lep način, kad joj pri odlasku na svoju službu poljubiš ruku, kada joj budeš donosio iz radnje malo konjaka, kada joj budeš poklanjao čarape, malo kobasica i ostalo tome slično, tada će da se pokori i postaće jagnješce.
Međutim, kada joj se obraćaš grubo i zatvaraš je u njenu sobu kao u zatvor, tada je normalno da će podivljati, i njena kćer će se pobuniti i pretiti odlaskom kod javnog tužioca.
I treba da znaš da će te tužilac kazniti zato što ograničavaš slobodu jednog čoveka.
U današnje vreme nije kao nekada kad smo tukli svoje žene. Ne!
Može žena tvoja i da te tuži i da postradaš.
Prethodna vlada, Karamanlis-Rali, mnogo je uzdigla ženu. Ukinuli su miraz.
Muškarac je prestao da bude glava porodice. Žena glasa.
Žena postaje ministar, sudija, policajac i još toliko toga što ti znaš bolje od mene.
Dakle, K. moj, nemoj da se praviš hrabar zato što ćeš ti da platiš. Želim saradnju, kompromise. Promeni svoj put i uvidećeš i ti sam ovo što ti pišem.
Celivam te očinski, moleći se da blagodat oseni tvoju kućicu i da se uspokojite. Amin.
Uz mnogo očinskih molitava
Otac Jefrem Katunjanin
 
+ + + + +
 
Katunakija Svete Gore dana 4-17. oktobra 1985.
U Hristu, Pobožna sestro T.,
Molim se da Bogorodica raskrili Svoj Sveti Pokrov i da te uvek zakriljuje.
Primio sam tvoje pismo ali sam zakasnio da ti odgovorim zato što sam bolestan.
Skrušeno, i čisto, i jednostavno pismo tvoje mnogo me je dirnulo i zato ti pišem.
To što želiš da postaneš monahinja, dakle nevesta najslađeg i najlepšeg Isusa, nije malo. To je poziv od Boga.
Ženik Isus te zove, kao što je pozvao Apostole, da odeš da živiš sa Njime.
Da ostaviš sve svetsko, da ga se odrekneš, da ga iščupaš iz svog srca, i da zavoliš samo Njega.
Dan i noć da misliš na Njega, da izgovaraš molitvu:
Gospode Isuse Hriste, pomiluj me, Isuse Hriste moj, pomiluj me, Zlatni moj, Isuse moj, pomiluj me, Svesvetli, prebeli, presjajni Ženiku moj, pomiluj me.
To je zemaljsko siromaštvo, ali nebesko blago.
Gde god da ideš, gde god da sediš, gde god da se nalaziš, nemoj da ostavljaš molitvu, izgovaraj je stalno.
A ubrzo, u skladu sa tvojom čistotom, tvojom revnošću, tvojom voljom, doći će i spoznaćeš koliko je sladak, koliko je lep, koliko je ljubavi dostojan.
Kada stalno izgovaraš molitvu, upaliće se u tebi ljubav Njegova, radost, i povikaćeš Ja sam najsrećniji čovek na svetu“.
I to nije ništa, to je jedan kamenčić na peščanoj plaži. Drugo je mnogo značanije.
Upoznaćeš drugačiji duhovni horizont, drugačiju duhovnu hranu, drugačiju duhovnu odeću, druge duhovne misli, i ostalo što ne moram ja da ti ispričam, zato što ćeš ih i sama iskusiti, kada izgovaraš molitvu.
Od ove male ali svemoćne molitve otpočeli su sveti Oci i postali svetlost Crkve, sveti učitelji i miomirišu njihove mošti.
Izgovaraj molitvu, čedna golubice, devo mlada, svebela nevesto najslađeg i najblažeg Isusa, i upoznaćeš duhovno uspinjanje.
Želim ti uspeh.
Traži trud, trpljenje i upornost, i pre svegablagodat.
Sa očinskim molitvama Otac Jefrem
 
+ + + + +
 
(Pokušava da ohrabri novo bratstvo koje se upravo nastanilo u manastiru Vatopedu)
Katunakija, dana 1.novembra 1987.
U Hristu
Voljena moja dušo, čedo moje, oče A., Celivam te očinski sa mnogo ljubavi. Moleći se za vas vidim da prolazite mnoge teškoće. Mnogo kamenja se isprečilo na vašem putu. Došli ste do očajanja. Primakao vam se umor. Da, sve je to istina.
Ali ako imate na umu da vas je Bogorodica naša tamo poslala, sve gore navedeno nije važno.
Naša Bogorodica nam poručuje da radimo naporno, i borimo se revnosno, neumorno.
Uvek optimisti, uvek radosni, jer činimo poslušanje našoj Bogorodici.
Nije lako da jedno staro drvo saviješ kako želiš.
Dobri su i sveti oni u Vatopedu, usudio bih se da kažem da su mirisno cveće Svete Gore, ali su pomalo nesavitljivi i nagli i oštri.
I to zato što su prošle mnoge godine, živeli su po svojoj volji. Ali i oni su čeda naše Bogorodice i žele da se spasu.
Naše je poslušanje prema njima i veliko trpljenje i mnogo molitava za njih.
Ako je vama potrebno deset stepena molitve, Vatopeđanima je potrebno dvostruko više.
Tako vas ja vidim. Ne stižem da dovršim molitvu, a vi je već zgrabite. I odatle shvatam koliku potrebu imate za duhovnom pomoći.
Onaj koji je rekao: „Daćeš krv, da bi primio duh“, znao je šta govori.
I svetih četrdeset mučenika su govorili: „Istrajavajući u svemu hrabro, radujući se u nadi“ i tako dalje. Ne samo da čitamo već je čas i da to primenimo, uvek se moleći i za našeg bližnjeg, a još više za nas same.
Ali kada dođe čas da požanjemo naše trudove, mnogo ćemo se radovati.
Uzdajući se u budući život, u platu, u sladost Raja, sve sadašnje ćemo podneti, čekajući sa velikom radošću.
Tako i vi da razmišljate.
Imajući na umu to da će jednog dana Vatopeđani da vam zahvaljuju i da vas celivaju kao svoju decu koja su ih spasila, ispravila i preobratila njihov manastir u opštežiće, sve teškoće, sve prepreke, sve probleme, podnećete bez roptanja i radosno.
Dakle, hrabro i smelo, blagodatće pobediti. Bogorodica je vaš pomoćnik.
Uvek neumorni, uvek spremni na poslušanje, uvek žureći da ispunite Njenu zapovest. Amin.
Sa očinskim molitvama
Otac Jefrem Katunakijski
 
+ + + + +
 
(Sledeće pismo-san spada u mile pokušaje Starca da se izrazi iz dubine srca)
Bogojavljanje 1987.
Jedan san u Tebi
 
– Dobar dan, Mali.
– Dobar dan, Deko.
– Kaži mi koji je ovo grad?
– Deko, ovo je Teba.
 
– Teba? Postala je neprepoznatljiva. Mali, reci mi, da li znaš nekog T. K. koji radi u banci?
– Deko, to mi je otac.
– Tvoj otac? A koji si ti?
– Ja sam G., njegovo prvo dete. A da ti, deko, nisi otacJefrem?
– Da, čedo moje, odakle me poznaješ?
Moj tata drži tvoju sliku u našoj kući, u svojoj sobi, i po njoj sam te prepoznao. Deko, da ti poljubim
ruku?
– G. ti ćeš da mi celivaš ruku, a ja ću da poljubim tebe.
Cmok – cmok.
– Deko, hajde da odemo mojoj kući. Mnogo će se obradovati i tata i mama kad te budu videli.
– Ne mogu sada, G., žurim da odem na Svetu Goru. Drugi put kada dođem svratiću i u vašu kuću. Došao sam da saznam šta radi tvoj otac. Prošlo je skoro dva meseca kako nisam primio pismo od njega i uznemirio sam se da možda nije dobro. Napisao sam mu tolika pisma, a nisam dobio ni jedan odgovor od njega.
– Deko, nemoj da zameriš mome tati. Nije bolestan, dobro je. Iako sada stanujemo u Tebi, on drži Pirgotiko.
– Šta to znači?
– Hoću da kažem da se mnogo žali. Na sitnicu se odmah žali.
– Da ne misliš da ima nešto protiv mene?
– Deko, tebe mnogo voli. Kod kuće samo o tebi priča.
– G., hoću da mi učiniš jednu uslugu.
– Drage volje, deko.
– Ja sada odlazim, ali ti kad stigneš kući, poljubi ga u moje ime i kaži mu da mu zameram što mi ne piše. Ni za Božić, ni za Novu godinu mi nije poslao pismo i počele su da me muče razne pomisli. A sad da ne bih zakasnio na voz dođi da te poljubim, lepo dete.
– Deko, želim da i ti meni učiniš uslugu: da me pominješ u svojoj molitvi.
– Ja se uvek molim za tebe G. i za tvog brata T., da postanete dobra deca, dobri hrišćani, da vas gledaju vaši roditelji i da se raduju, i da i oni imaju lepu starost pored vas.
– G., ponovo ćemo da se sretnemo i to ubrzo. I tako se završi san.
 
+ + + +
 
(Upućeno gospođi koja je bila njegov davalac krvi dok je bolovao od trovanja. Od tada je naziva majkom.)
Katunakija Svete Gore dana 1.januara 1988.
Vrlo poštovana, mnogo voljena Zlatna moja, slatka moja Majčice Uz duboko poštovanje i veliku ljubav starac jefrem katunakijski
 
Klečim
I celivam obe tvoje ručice
Ljubim oba tvoja oka
Ljubim i tvoje majčinsko srce
Da bih uzeo tvoj blagoslov. Amin.
U tvom pismu mi tražiš naopake stvari:
Majka (kakvo slatko ime, vrlo slatko) se moli za svoje dete, a ne dete za svoju poštovanu majku.
Ali pošto me teraš, dužan sam da ti činim poslušanje i na kraju se molim:
Bože, Utešitelju,
Duše mira,
Duše ljubavi,
Duše sladosti,
Duše sreće,
Duše radosti,
Duše blaženstva,
Bože, koji obožuješ one koji Te vole. Bože, Svetlosti i svetlosti Davaoče, onima koji Tebe ljube.
Molimo Te, preklinjemo Te, Tebi se obraćamo
Dođi, dođi, dođi nama smirenima.
Pošalji jedan zrak na Tvoje sluge,
Na F., na M., na njihovu decu G. i E.
I pomozi im i prosveti ih i pouči ih da postanu Tvoj izabrani sasud da bi i oni nasledili večna dobra koje je pripremila Tvoja očinska ljubav. Amin.
Sa očinskim molitvama
Otac Jefrem Katunakijski
 
+ + + + +
 
Sveta Gora dana 20-2 januara 1988.
U Hristu Voljene moje duše G.iV.
Grlim vas i celivam očinski.
Primio sam vaš paket nakon vašeg povratka iz Egipta, i mnogo vam zahvaljujem.
Zakasnio sam da vam pišem zato što i ja imam svoj period iskušenja, i sada kad vam pišem, silim sebe.
Ni ne znam šta vam pišem.

Pisali su mi i Eleni i M. Ne traže od mene odgovor ni za šta.
Moje dugogodišnje iskustvo, ovome me je naučilo: da je (pod kapom nebeskom) sve uzaludno i lažno.
Kako vidim sada svet i sve zemaljsko? Približavam se svojoj sedamdeset i šestoj godini. I želim da odem što je pre moguće. Ovaj svet je samo patnja i gorčina i retko, vrlo retko, radost.
I kuda ću otići? I to je problem.
Umori se čovek u ovom svetu.
Sada se sećam i našeg Starca, oca Josifa, koji je često govorio: „Želim da odem, mnogo sam se umorio, čitav moj život je bio mučenje“.
To nam je često govorio, ali mi, još uvek deca, nismo shvatali značenje njegovih reči. On je umro u svojoj šezdesetoj, a ja se približavam sedamdeset šestoj. Međutim, sada shvatam šta je mislio tim rečima, rečima koje su potekle iz njegovog iskustva.
Na kraju krajeva, ne želim da vas zamaram svojim problemima, imate i vi svoje.
Celivam vas očinski, Otac Jefrem Katunakijski
 
+ + + +
 
Katunakija Sveta Gora dana 6-19 februara 1988.
U Hristu voljene duše moje E.,E. i Mihajlo,
Molim se da Gospod naš Isus Hristos pošalje Anđela Svog i da usmerava vaše korake i živote putem mira, putem ljubavi, putem prosvećenja u skladu sa Njegovom svetom voljom. Amin.
Ne mogu da pišem, ne mogu da se suzdržim, dođe mi da povičem sa Katunakije, da biste me tamo čuli.
„Neka vam je živ i zdrav, neka vam je živ i zdrav, da mu se radujemo svi mi“.
Ne znam koliko sam ga puta izljubio.
Ne mogu da se nasitim da ga gledam i da ljubim to dražesno stvorenjce, po imenu Mihajlo, koje nam je Bog podario.
I razmišljam:
Koje ste dobro učinili vi roditelji da vam Bog podari ovo anđelče?
Da, zlatno moje dete. To je ono što sam ti govorio pre mnogo godina: „E., služiš li majku? U budućnosti ćeš videti kakvu platu si kao blago stekla. Sada seješ ali ćeš sutra da žanješ“.
Već je očigledan blagoslov tvoje majke, to je ovo blagosloveno dete vaše, Mihajlo. Kakvo slatko ime, radosno!
Ušao je u krstionicu i već postao sin Božiji i brat Hristov, naslednik Božiji i sanaslednik preslatkoga Isusa.
Na njegovom licu svetli svetilo Svete Trojice.
Svetli svetilo Vaskrsenja.
Svetli svetilo Slobode.
Svetli svetilo usvojenja.
Svetli svetilo buduće radosti.
Obradovali su se svi Sveti, naša starija braća, velika radost, i zatapšali su od radosti, slaveći Boga, prilikom Mihajlovog ulaska u miomirisnu Crkvu Hristovu Pravoslavnu, i upisali su ga u knjigu života, života nebeskog.
„Šta li će biti ovo dete?“ (Lk. 1, 66).
Bog zna. U svakom slučaju svetla i mirisna budućnost mu predstoji. Tako već od sada izgleda.
Čeda moja E. i E., sa rođenjem Mihajla, u vašu kuću je došla bolje reći vaša kuća se uzdigla u više duhovne sfere.
A ja odavde, poslednji od svih, želim vam:
mira i ljubavi, zdravlja i sreće, Najslađi Isus i Bogorodica da caruju u vašoj porodici.
Amin, amin, neka bude.
Otac Jefrem Katunakijski
 
+ + + + +
 
Katunakija dana 10. maja 1988.
U Hristu Voljeni brate moj, Brate moj Josife,
Josife, Josife, Josife, brate moj Josife,
Trebalo je da popijem i ovu gorku čašu,
Gorka je smrt
Crna je zemlja.
Ali je rastanak živih
Još gori.
Juče me je otac Jefrem obavestio
da konačno svi odlazite iz Novog Skita.
Od tuge nisam mogao da spavam cele noći.
Duša moja je često htela da brizne u plač,
ali sam na kraju rekao: biće volja Božija.
Neka vas Bog blagoslovi.
Bogorodica neka je uvek sa vama.
Tvoj brat
Otac Jefrem
 
+ + + + +
 
Draga i blagoslovena malena, i mudra učiteljice, molim se da te Bogorodica uvek zakriljuje i prosvećuje.
Zahvaljujem ti, i to ti mnogo zahvaljujem, što mi svaki čas kvariš moj mir, šaljući mi ovde svoje ljude, svoje učenike. Juče je otišao za Svetu Lavru otac I., otac N. i tvoj intelektualac.
Pišem ovo pismo zbog tvoga pisma koje si mi poslala sa gospodinom profesorom.
Pišeš da „moliš Boga da me oslobodi mojih bolova“. Želim da te zamolim da se bar za mene tako, ne moliš, već da moliš Gospoda da mi podari trpljenje u bolovima, a ne da mi ih uzme.
U mnogo čemu nas poučavaju sveti Oci, ali još više naše jadno iskustvo.
I ispovedam ti se:
Pre otprilike šest godina, bio sam u bolnici u Atini zbog moje poznate bolesti, ekcema. Otišli smo na poklonjenje svetom Nektariju na Eginskom. Posle celivanja, njegove svete mošti malo su počele da miomirišu, i to sam objasnio time da me „mnoge muke čekaju“, kao što se i desilo.
Kada smo se vratili u Atinu, u Kaliteu, i kad sam legao u krevet, rekoh ocu I: „Toliko sam umoran da mislim da me je sto ljudi batinalo“.
Od tada do danas, poznato ti je, godinama sam već u krevetu.
Pre mnogo godina mi se pojavila cista sa užasnim bolovima. Sedalni deo, počeo je mnogo da me boli, što je znak da će se tu otvoriti rane.
Ponovo nove muke i nove rane još strašnije od prvih.
Da legnem na desnu stranu, boli, boli mnogo. Da legnem na leđa, ne mogu, boli. Šta da radim? Šta će biti od mene? Gde ću da završim?
Okružuju me, pritiskaju me mnoge užasne pomisli, strašne.
Bog me je sasvim napustio.
Rana na nozi, ekcem, u punom zamahu.
A u ovom okeanu tuge, u bezizlazu, vidim sebe samog, kako se uzaludno borim sa divljim talasima, vidim da me davi beznađe, kojeg sada kada se samo setim, sav drhtim, užas me obuzima.
Mojoj pratnji ne govorim ništa. Spolja izgledam miran, smiren, dok se iznutra nalazim u paklu. Tako mi je predao naš sveti Starac. Bili u Raju, ili u Paklu, naše je da to ne ispoljavamo.
A ovo je stanje potrajalo šest do sedam minuta, i kao da sam začuo tihi glas, koji mi govori: „Tako te želi Bog“. I odmah sam došao sebi.
I odgovorio sam na taj glas: pošto me tako želi Bog, neka je blagosloveno. Samo mi daj i trpljenje u skladu sa tim.
Onda sam otišao, više mrtav nego živ, do kandila Bogorodice naše, uzeo sam malo ulja i namazao sam bolna mesta dvatri puta i iscelio sam se.
Međutim, godine prolaze, a ja sam stalno u bolovima. Često stiskam zube, stenjem da bih izdržao bolove i ostajem budan. Mislim da trpim iskušenje od Boga.
I sada prelazim na glavnu moju temu mala Učiteljice.
Sada je već sedam-osam meseci da mi se Bog približio s desna. Otvorio mi je duhovne oči i uvideo sam koliku korist imam od ove rane, kolika me plata čeka, koliko ću toga osvojiti.
„Hvala Ti milijardu puta, Bože moj“.
Neću prestati da Te slavim dok živim na ovom svetu, da Ti pojem himne, da Ti se klanjam zbog ove rane koju si mi dao.
Svoju neizmerivu, nesaznatljivu dubinom i visinom, ljubav si mi pokazao.
Slava Tvojoj slavi, Slava Tvojoj ljubavi, Slava tvome milosrđu. Slava Tvojoj beskonačnoj milosti.
Slava Tebi. Slava Tebi. Slava Tebi.
Unutar ove rane si skriven.
Ma zar si me tako mnogo zavoleo? Mene nečistog.
Koje sam ti dobro učinio da si me toliko zavoleo i podario mi ovu ranu kao izraz velike Tvoje ljubavi?“
Taj talas je potrajao tri dana i tri noći i nakon toga je otišao. Leteo sam od neizrecive sreće, plivao sam u moru duhovne radosti.
I to sam zadržao, kao temelj u raznim tugama, u raznim patnjama ovog lažnog života, zemaljskog.
I, kažem ti, kada sam u bolovima, u dubini se u stvari radujem. A kada mi se bolovi smanjuju žalim, ali ne odustajem da ih lečim.
Sada iz iskustva znam zašto su se Svetitelji radovali svojim žalostima. I zašto se vrhunski među Apostolima ponosio svojim patnjama, svojom bolešću, svojim Krstom. I zašto je sveti Jovan Zlatousti hvalio više jadnog Jova u njegovom trpljenju koje je pokazao u ranama, nego u njegovom prethodnom životu kada je bio pravedan i pobožan i milostiv i gostoprimljiv.
Sada, međutim, iz iskustva znam da su se Svetitelji u patnjama proveravali da li vole Boga. Bog zato i kaže: „Uska su vrata i tijesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze“ (Mt. 7,14).

Govorio nam je i naš pokojni Starac da je čitav život njegov bio svakodnevno mučenje. Retko se radovao, dan i noć je tugovao, žalio, plakao.
Da ti ispričam i drugo. Ja smatram, tako sam obavešten, da mi je Bog podario veliki dar dajući mi ovu ranu i ove bolove. Zato što radost nema platu, dok tuga ima. „Ti si primio dobra svoja u životu svome“ (Lk. 16,25).
Uzdajući se u ovu platu, s Božijom pomoći trpim. Istina je da spolja patim, u bolovima sam, trpim, dok u suštini, duhovno se radujem.
Ne propuštam da se staram i o lečenju, raznim lekovima, lekarima, posebnom ishranom, na bilo koji način koji mi kaže moja pamet, da bih ozdravio.
Juče je u našu kuću došao za vreme Liturgije jedan veoma dobar pojac i pojao je. I dok je on pojao, ja sam u sebi rekao: „Ti, oče, poješ i raduješ se i to prinosiš Bogu. Ali ja sam u bolovima, trpim i jedino ovaj bol mogu da prinesem Bogu da bi me pomilovao“.
Ko šta ima od nas, to će i da prinese Bogu, ali se mnogo razlikuje radost od tuge, zdravlje od bolesti, dan od noći.
Pošto već kažeš da voliš Boga, čekaj na dokaz Njegove ljubavi, dakle Krst Njegov. To će ti podariti u ovom životu, taj dar, koji je ljubav Njegova.
Tako shvataš da te Bog voli. Od tuga koje ti daje.
Ako želimo da i mi budemo istinski učenici Njegovi ne samo na rečima već na delima, treba i mi, kao i On, Vladar naš što se uzneo na Krst, tako i mi da se popnemo.
„Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide“ (Mt.16,24).
Krst znači žalosti i patnje i suze.
Na dan Strašnog Suda sve što ima svako od nas, šta je podneo u ovom životu za Hrista, to će da pokaže.
I blažen će biti onaj koji će imati da obelodani mnoge patnje, veliki Krst.
Bog neka mi oprosti za veliko praznoslovlje koje sam ti napisao.
Neka je blagosloveno ime Njegovo u vekove vekova.
Sa očinskim molitvama
Otac Jefrem Katunakijski
Dana 20.jula 1989.
 
+ + + + +
 
Sveta Gora dana 6. marta 1989.
Nedelja Pravoslavlja
Blagoslovena – draga i voljena moja dušice A.,
Molim se da Bogorodica pohodi tvoju kućicu i da vam podari Svoju blagodat, Svoju ljubav, Svoj mir, Svoju radost i zdravlje.
Odavno sam primio tvoje pismo i mnogo me je ožalostilo ali i mnogo obradovalo.
Obradovao sam se jer sam uvideo tvoju duhovnu lepotu, tvoju duhovnu vrlinu, i veruj mi da te blagosiljam, divim ti se, zavidim ti.
Ako ti je Bog dao tako veliki Krst, znači da si vredna toga. Pripada ti, treba ti.
Veliki Krst, velika slava na Nebesima.
Nemoj da smatraš da su mučenici samo oni kojima su odrubili glavu zato što se nisu odrekli Hrista. To su i oni koji se ne odriču vrline, trpljenja.
Prvi mučenici su stradali odjednom, dok ovi drugi stradaju svaki čas.
Blagosloveni oni koje „radi tebe ubijaju vazdan, smatraju (ih) ovcama za klanje“ (Rim.8,36).
To su beskrvne žrtve, dobrovoljni mučenici. Svetu nevidljivi mučenici ali Bogu vidljivi.
O! Blažena dušo A., istinska učenice Hristova,
Najslađi Ženik tvoj se uspeo na Golgotu, na Krst. I ti se svaki dan i svaki čas razapinješ.
Pretpostavljam koliko mora da se moliš, sa koliko suza moliš Njega da bi prosvetila Njegova Dobrota i ovu dušu… zato što je tvoj muž, naš je brat, ali je skrenuo sa pravog puta.
Dobre je duše, ali ne pazi na sebe.
A., ti ćeš da ga spaseš. Tajno, čak i od samog sebe, duša njegova te preklinje, moli te da mu pomogneš. Duša njegova plače. Od tebe zavisi da li će i on postati dobar, sladak, skrušen, miran.
Svojim slatkim rečima, svojom nežnošću, svojom ljubavlju, svojim poniznim ponašanjem uspećeš, postaćeš druga Ermioni.
Ermioni je bila jedna odabrana duša, ali se udala za nevernika, bezbožnog čoveka i šta god da je činila nije mogla da ga privoli da i on poveruje u Hrista.
I kada je Ermioni rodila svoje prvo dete, ovaj nevernik joj je rekao:
„Ermioni, šta želiš da ti podarim zbog radosti što si mi pričinila rodivši ovo dete?“
Ermioni reče: „Da veruješ u Hrista“.
Bilo je kao da govori gluvom.
A kada se rodilo i drugo dete, ponovo se isto desilo.
„Ermioni, kakav poklon želiš da ti načinim?“
Ermioni ponovo reče: „Da veruješ u Hrista“.
Ali gluvome u vrata udaraj koliko hoćeš, grmi, neće da te čuje i da ti otvori.
Međutim, kada je slučajno uzeo u ruke Ermionin dnevnik pročitao je: 22. tog i tog meseca: Danas sam se mnogo molila za mog Jorgosa, da prosveti Bog i ovu dušu.
23. u mesecu: Mnoge sam suze danas prolila pred Bogom za mog Jorgosa. 24… 25…
Oseni i njega blagodat, i poviče iz sve duše: „Ermioni, Ermioni, pobedila si, pobedila si!“
Tako će se, čedo moje A, desiti i sa tobom jednog dana. Ali potrebna je mnogo trpljenja.
Pa ipak je Jorgos plakao zbog svojih prestupa u prošlosti i zatražio oproštaj prvo od Ermione, svoje žene a onda od Boga. Tako će, velika A., jednog dana, kako se čini, da zatraži i D. oproštaj od tebe i od Boga, a tada će se stvari sasvim promeniti. Molim se zato.
U ovoj borbi vidim da si pobednik, kao istinska učenica najslađeg našeg Isusa koji je na Krstu pobedio đavola.
Dakle, hrabro A,, pobednice i slavodobitnice. Sa mnogo očinskih blagoslova Otac Jefrem
 
+ + + + +
 
Sveta Gora dana 20-2 oktobra 1989.
U Hristu
Voljene duše moje G. i V.,
Grlim vas sa mnogo ljubavi i očinski vas ljubim, moleći se da vas Bogorodica naša ima uvek pod svojim okriljem, amin.
Arapkinjo, primio sam taj neprocenjivi nebeski, a ne zemaljski dar i mnogo ti zahvaljujem.
Istina je da u svakom čoveku postoje sati i trenuci koji obeležavaju čitav preostali život, čak i nebeski.
Ekaterina, mala telesnim uzrastom, šesnaestogodišnja devojčica, a velika duhovnim, osvojila je jednom za svagda Raj.
Odeš i popiješ jednu čašu vina i tako proceniš čitavo bure.
Uzmeš jedan komad platna i tako proceniš čitavu balu.
Tako možemo da kažemo i za ovu prosvećenu dušu, svetu Ekaterinu.
Ekaterina, Ekaterina, Sveta Ekaterina.
Blažena ona koja te je nosila, i grudi koje su te dojile.
Kako i koliko si nas skrušila!
Kako i koliko si nas poučila!
Kakve i kolike vrline poseduješ skrivene od nas ljudi a vidljive Bogu!
A sada te je Bog obelodanio, objavio.
„Živeći malo, ispuni mnoga vremena. Beše ugrabljena, da ne bi zloba narušila njen razum“ (Premudrosti Solomonove 4,11-13).
Eto, to sada vidimo i kod Ekaterine.
Plakala je i Bogorodica naša kada je videla voljeno dete Svoje na Krstu. Ali se obradovala kada Ga je videla Vaskrslog.
Ražalostila se i K. kada je ugledala svoje čedo mrtvo. Ali se obradovala i raduje se što se udostojila da postane majka jedne Svetiteljke.
K., koliko ti zavidim.
 
Sa očinskom ljubavlju otac Jefrem Katunjanin
 
+ + + + +
 
Sveta Gora dana 22.januara 1990.
Blagoslovena dušo A.,
Molim se da Bogorodica pohodi vašu kuću i da vam podari Svoju blagodat. Da raskrili Svoj Sveti Pokrov i da zakrili sve vas. Amin.
Primio sam vaše bolno pismo i počinjem da vam odgovaram. Pišeš mi da se molim da se udaš, da i ti stvoriš porodicu.
Nisi ti jedina sa takvim problemom. Postoje i druge devojke sa još i većim.
Moje je da se molim Bogu da bi se i na tebi i na ostalIm devojkama ostvarila volja Božija, a ne đavolova.
A kakva je to volja? Bog zna.
Vidimo da se u svetu mnogo toga dešava. Vidimo, dakle, da se neke udaju mlade, a neke stare. Neke steknu mnogo dece, a druge malo, a neke nijedno. Neke su bogate, a druge siromašne.
Sad, dok ti pišem, setio sam se svog oca zeml>oradnika. Odlazeći na njivu, sretao bi jednu staricu koja je stalno plakala, i otac je jednom upita: „Bako, zašto plačeš?“
„Ostavi me, barba Jani, svet je razglasio da je moja devojčica muškobanjasta i ne mogu da je udam“.
„Slušaj, bako, reče joj moj otac, idi u crkvu i moli se Bogorodici da se ona postara o tvojoj devojčici“.
Prošlo je neko vreme, ne znam koliko, i dođe u Tebu ova starica i tražiše našu kuću. „Gde je kuća Janisa Papanikite?“ „Evo je“, rekoše joj.
Uđe unutra i, čim vide mog oca, radosna mu dade korpu sa jajima, govoreći mu: „Barba Jani, uzmi ova jaja. Učinila sam to što si mi kazao i udala sam svoju kćer“.
To i vi da učinite.
Da se molite Bogorodici, da Ona preuzme vaš problem, i verujem u njenu milost da će da vas uspokoji, da se udate.
Mnogo smo puta zakucali na dveri njene majčinske ljubavi i verujemo da će da nas usliši.
Ne postoji problem koji ne može Blagodat Njena da razreši.
Ovde u našem susedstvu, u Halkidi, jedna me je žena mnogo molila da se pomolim da dobije detence. Napisao sam joj kao i tebi sada.
Ima već pet-šest meseci kako sam primio njeno pismo i radosna me je obavestila o srećnom događaju: „Starče, dobila sam dečaka“.
U Solunu isto to. Iako godinama već nisu mogli da steknu dete, sada ima već mesec dana kako je u moju kuću dolazio njen muž, radostan, i saopštio mi kako je njegova žena već dva meseca trudna.
Beskrajna su čuda Bogorodice naše kada je molimo sa bolom u duši, zato što i ona zna za bol svojih roditelja koji su dugo bili bezdetni.
Ne umara se Bogorodica da sluša naše boli.
Koliko sam samo puta molio Bogorodicu našu za razne svoje probleme i uslišila me je.
I naš Starac (upokojio se 1958) plačući je molio i video je kako mu govori: „Zašto očajavaš? Imaj nade u mene“.
Želim ti dobar i brz uspeh, Amin.
Otac Jefrem.
 
+ + + + +
 
Voljeno moje
Zlato moje
Čedo moje
Dušo moja
Sa mnogo ljubavi te celivam, ljubim te očinski. Nismo se dobro sporazumeli, Čekam ne papir ove veličine na kome ti sada pišem, već 100 koverata veličine ovog papira.
Sa očinskom ljubavlju
Srdačnim željama
Otac Jefrem Katunjanin
 
+ + + + +
 
Katunakija Svete Gore dana 5-18 februara 1990.
U Hristu
Voljeno moje, zlatno moje čedo,
Drago moje čedo, detence moje N.,
S mnogo ljubavi te celivam očinski, i molim se da Bogorodica naša dođe u vašu kuću i da vam svima podari svoju blagodat. Amin.
U pismu ti šaljem i pismo doktora N. koje, kad pročitaš, zatvori i pošalji.
N., čedo moje (ne mogu da se nasitim da te nazivam svojim čedom), hoću da me saslušaš, da me shvatiš, ne želim da se razuđujem na mnoga lica.
Ja sam pustinjak, ja sam tihovatelj, i tišina me uvek obaveštava. Kako vidim, izgubiću spokoj, tišinu, jednostavnost moga tihovanja.
Dovoljan si mi, zlatno moje čedo, samo TI.
Ako danas N.M. šalje stvari, sutra neko drugi, tada zbogom mojim molitvama uz brojanicu i uopšte mome spasenju.
Ja ne nameravam da potopim svoj brod već da spasem i druge brodove.
Nisam došao u pustinju da se opterećujem obavezama. Dovoljni su mi moji gresi, da bih otišao u pakao.
I sve ti ovo pišem da bi me shvatio, i da ne primaš ni od koga stvari za mene. Samo od tebe primam, i od roditelja moje pratnje, i ni od koga drugog.
A opet, ako je u pitanju neko naše poznato lice i želi i ono nešto da pošalje, tada da me pitaš ili telefonom ili putem pisma.
Imali smo jedan praznik i umesto da nam bude na korist naudili smo sebi i telesno, a još više duhovno i duševno. Natrpavam se obavezama.
Doktor mi se popeo na glavu da mi on pošalje mandarine kad već ti u Solunu ne možeš da pronađeš. I vide li šta mi posla? Čitav sanduk.
Drugi put ne želim da mi šalje, ti nemoj da mu dozvoliš.
Ja sam mu rekao: „N., kada želiš da nešto pošalješ, pitaj N. iz Soluna“.
Čedo moje, zlatno moje dete N.,
Mislim da me razumeš, i verujem da u budućnosti nećeš da me nateraš da ti isto pišem. I još nešto.
Kada budeš dolazio nemoj da nam donosiš tovar hleba. Dovoljno nam je voće.
Našoj zlatnoj N. mnogo očinskih blagoslova i vašim dragima mnogo poljubaca.
Sa očinskom ljubavlju
Jefrem
 
+ + + + +
 
Voljena moja dušo, brate moj X.,
sa mnogo ljubavi ta celivam bratski.
Ovim pismom želim da ti saopštim neke detalje o molitvi za našeg N.
Po prvi put u mome životu – pazi šta pišem – dakle, kako sam došao na Svetu Goru nisam se pomolio za ovu dušu kao što sam se pomolio prekjuče, na praznik Vaznesenja, uveče.
Sa svom silom svoje duše sam zaplakao i zavapio za njega.
Ali nije to najvažnije, već to što sam video da je Bog čuo. Bilo je kao da mi je Bog kazao: „Reci mi, slušam te“.
Ranije uopšte nisam mogao da se pomolim za njega. Šta je počinio? Ne znam.
Bilo je kao da pred sobom vidim dobro zaključana čelična vrata. I kada sam poželeo da ih otvorim, vidim Boga da se ljuti, i da se sprema da mi zada udarac, ali sam se odmah povukao i rekao: Blagoslovi, pogrešio sa, grešan sam, tražim oproštaj.
Podrazumeva se da sam takav udarac primio kada sam se molio za A. koji je ostavio S. Nakon toga, da se molim za N. nisam mogao.
Ali šta je trebalo da činim kad je već moj brat? Da se molim za tebe mi je prijatno, za N. nije.
Smislio sam sledeće:
Spojio sam vas, tebe i N., i koliko želi Bog neka podari svakome. I tako sam činio sve do sada. Retko sam vas odvajao.
Međutim, sada, na Vaznesenje, osetio sam da se molim odvojeno za N. i prionuo sam na molitvu za njega.
To je otpočelo od Vavedenja, ali sam se bojao da se približim Bogu, i molio sam se približavajući se Bogu sa strahom da me ne udari.
Sada vidim da je sve to nestalo i da se približavam Bogu sa hrabrošću.
I sve to ja objašnjavam na sledeći način:
Dok je N. bio živ, Bog me nije uslišivao zato što N. nije menjao svoj grešni život.
Međutim, sada kada se kaje, što je naravno kasno, sada me sluša, i verujem da će milost Božija da pobedi njegova posrtanja. Amin.
Ostalo usmeno.
Ljubim vas sve
Jefrem
 
+ + + + +
 
Katunakija Svete Gore dana 25. avgusta 1990.
U Hristu
Voljeni brate gospodine D.,
Molim se da nam naša Bogorodica raskrili Svoj Sveti Pokrov i da te uvek zakriljuje.
Primio sam danas i drugo pismo, u kome si mi pisao za sud i evo odgovaram.
Pišeš mi da radiš kao službenik u psihijatrijskoj klinici i da su skoro svi bezbožni.
To što su oni bezbožni, nama ne škodi.
Mi ćemo da se staramo da smo mi u skladu sa našim Jevanđeljem. Da ih ne mrzimo već da ih volimo.
Ne zub za zub.
Uvek skrušeni, uvek sa lepom reči, uvek brižljivi, uvek radosni, uvek trpeljivi, uvek popustljivi, ako želimo da smo u miru i voljeni od svih.
Zašto je sveti Jovan, patrijarh Konstantinopoljski, nazvan Zlatoustim? Zato što tešku, ružnu reč nije uputio za sve godine svoga života, nikome. Nikoga nije opsovao, nikoga nije prokleo, već mu je uvek sa usana kapao med.
I dolazim odmah na našu temu.
Želeo sam da ti odgovorim na tvoje prvo pismo i da ti kažem da više zahteva ima naš Hristos prema tebi hrišćaninu koji se ispovedaš, koji se pričešćuješ, koji se moliš, nego prema onima koji za to ne znaju.
Zar ne znaš da su žene vrlo osetljive? Zašto si govorio tako preko, tako surovo sa ženom koja je došla u tvoju kancelariju?
Da si joj se obratio malo skrušenije, malo lepše, ne biste stigli dovde gde ste danas, dakle do suda.
Brate D., želim da me slušaš i želim da verujem da ćeš da me poslušaš.
Idi da porazgovaraš sa svojom tužiteljkom i nemojte da idete na sud.
Sa mnogo očinskih molitava
Jeromonah Jefrem
 
+ + + + +
 
Katunakija Svete Gore, 22. februara7. marta 1991.
U Hristu
Voljene moje duše G. i V.,
Sa mnogo ljubavi vas grlim i ljubim očinski.
Sada znam, šta znači ženska lukavost!
Arapkinja zna vrlo dobro šta znači Starac a šta pravilo, zato i ruši Starcu ovo pravilo. Ali Starac je žali i na kraju joj oprašta. Dakle, opraštam ti i ostavljam te slobodnom.
A sada tvoja pitanja.
a) Svaki čovek, bilo svetitelj, bilo grešnik, moli se prema svojoj meri i prema svojoj meri oseća blagodat. Sveto Pismo je okean i kada ga neko čita, prema svojoj meri ga oseća.
Jevanđelje viče: „U kući Oca mojega, stanovi su mnogi“ (Jn. 14,2).
To znači: Na jednoj Svetoj Tajni, ili se održava Liturgija, ili jeleoosvećenje, prisutni su mnogi ljudi i Božija blagodat se različito pojavljuje prema meri svakoga od njih. Neko se oblagodati sa 20, neko sa 50, drugi sa 100. Ne mesto blagodati, već stepen blagodati. A Bog ih sve prihvata.
b) Kada je čovek čist, magije ne deluju. A pod čistim podrazumevam kada ide na Liturgije, kada se ispoveda, Kada se često pričešćuje.
U životu svetog Makarija čitamo da je neki mag, pošto nije uspeo da jednu ženu natera na blud, pretvorio u ždrebicu. I pošto je sveti Makarije iscelio, kaza i njoj i njenom mužu:
„Čini su delovale na vas zato što ima već pet nedelja, a da se niste pričestili“.
Pre mnogo godina dođe jedan mladić (N.) i reče mi:
„Starče, neki vojnik mi je bacio čini pa sada ne mogu da se oženim sa E.“.
Idi, rekoh mu, kod oca Haralampija, on zna o magiji. Kad je otišao, otac Haralampije ga upita: „U vreme kada su ti bacili čini, da li si se pričešćivao?“ „Ne“ kaza mu.
„Zato je, čedo moje, delovala magija“. Nakon šest godina ga upitah: „N. šta se dešava, jesi li se oženio sa E.?“ „Niti ja uzimam drugu niti ona drugog“.
 
+ + + + +
 
Katunakija dana 15.juna 1991.
U Hristu
Voljeni brate, oče A., Blagoslovite.
Čim bolovi u desnoj ruci malo uminu, uzimam olovku i pišem vam.
Primio sam vaše pismo odavno, ali nisam mogao da vam pišem. Samo vam je otac J., pošto je dobio moju dozvolu, telefonirao.
Šta da ti kažem, voljeno moje čedo, ponovo si me dirnuo, mnogo sam bio ganut tvojom skrušenošću. I želeo sam odmah da uzmem oca J. i da odem u Karije da te zagrlim i da te poljubim i bratski i očinski. Ali pomislih, kako ću da siđem u Karulju?! Potrebna mi je životinja. Pa opet, kako ću da se održim u sedlu životinje? Jednom rukom? Moja desna ruka je skoro paralizovana.
I tako sam to privremeno odložio.
U svakom slučaju, željno čekam da te vidim.
Razmišljam o obavezama koje si preuzeo i zato se uvek molim Bogorodici našoj da te uvek zakriljuje i prosvećuje, da činiš volju Njenu.
Uvek da imaš na umu da se nalaziš na poslušanju Svetog Manastira svog i sa blagoslovom svoga poštovanog Starca. Zajedno sa ovim blagoslovima imaj i moj skromni blagoslov.
Neka si blagosloven i uvek radostan.
I ponovo te celivam očinski
Otac Jefrem
 
+ + + + +
 
U Hristu
Voljeno moje čedo,
Dragi moj, blagosloveni
I zlatni moj nećače, oče E.,
S mnogo ljubavi te grlim i celivam bratski, ali još više očinski.
Primio sam tvoje blagosloveno pismo zo.januara 1992. u kome me zoveš na tvoje ustoličenje za igumana. Mnogo sam bio dirnut.
Ma to nije pismo, to je ogledalo tvoje čiste duše.
U njemu se ogleda jasno tvoja velika skrušenost, tvoja velika nezlobivost i velika jednostavnost, i istovremeno i velika tvoja ljubav i veliko poštovanje krje gajiš prema meni jadnom.
Telesno neću doći, zato što su se ponovo otvorile stare rane na mojoj desnoj nozi sa strašnim i užasnim bolovima. Ne mogu da spavam od bolova.
Međutim, umno (duhovno) ću doći da ti poslednji od svih poželim da ti Gospod Bog u Svojoj beskrajnoj milosti pošalje Svog Anđela i podari ti
Duh mudrosti,
Duh trpljenja (mnoge duše su tebi poverene)
Duh postojanosti,
Duh strpljivosti,
Duh blagosti,
Duh dobrote,
Duh slatkog znanja,
duh mira,
duh ljubavi,
duh očinstva,
duh utehe,
i sve drugo što On zna.
Molitvama moga svetog Starca Josifa Spileota i tvoga svetog Starca, mnogonamučenog i mlađeg brata moga. Spolja sam tih i miran, ali duša moja kuva i neprestano kliče Bogu, moleći se za tvoga Starca, zato što vidim da se suočava sa velikim i ozbiljnim problemima.
Imaj, zlatni moj nećače, moj skromni blagoslov.
Otac Jefrem Katunakijski
 
+ + + + +
 
Sveta Gora dana 114. marta,
Prva subota Velikog posta
U Hristu
Voljene moje duše G. i V.
S mnogo ljubavi vas grlim i ljubim očinski.
Upravo sam zaklopio telefon i počinjem da vam pišem.
Iako sam vrlo umoran i telesno i duhovno, osećam potrebu da vam pišem.
Nešto se dešava V. A.! Velika gospođo, zar si mislila da ćeš se uspeti na nebo bez truda, bez tuge, bez suza?
Naš Starac, stari Josif Spileot uvek nam je to govorio: „Čitav moj život je bio mučenje“. Ali, jedno je da slušaš njegove reči, a drugo da ih živiš, da roniš suze svaki dan i svake noći da točiš krv: ili zbog sebe ili zbog svojih voljenih.
Svi nam govore o trpljenju ali dođe čas kada se i ono navrši i tada počinje tajno mučeništvo, gorke suze, bolovi u srcu, uzdasi u srcu, krv u srcu. Koliko poučava iskustvo!
Zato se pomoli za onog koji je u bolovima, ne da ga Bog poštedi muka, već da mu poda trpljenje. Zato što se u bolu nalazi Bog.
Prvo Raspeće a nakon toga Vaskrsenje.
„Jer kroz Krst dođe radost celome svetu“.
Nije ga poštedeo Krsta već mu se Javi anđeo s neba, krijepeći ga“ (Lk.22,43).
Veliki primer. Velika pouka.
Na ovom mestu se nalazi sada velika gospođa naša, naš veliki učitelj, koja svuda poučava, i sve savetuje, samo samu sebe ostavlja bez duhovnog kišobrana. To je velika istina.

Voljena moja čeda, zlatna moja čeda, G. i V., Vidim da nisam dobro. Imajte moj blagoslov.
Ako sam vas neki put ožalostio, molim vas da mi oprostite, a i vi od mene budite oprošteni i blagosloveni.
Kada čujete da sam sklopio oči, ako želite, zapalite mi po neku svećicu. Imam 8o godina. Jadni otac Jefrem Katunakijski Marta 1992.
 
+ + + + +
 
Sveta Gora dana 417. maja 1992.
Voljene moje duše G. i V., Hristos Voskrese!
Odocnio sam ali nisam zaboravio.
Upravo sada počinjem da preuzimam poslove i prvi od svih ste mi vi.
Video sam očima svoje duše smrt, vrlo blizu, i tada sam vam pisao. Ali izgleda nisam bio spreman, nije stigao moj poslednji čas i zato je Bog promenio mišljenje.
U agoniji u kojoj sam se nalazio, rekao sam svojim čedima: „Odslužite mi jeleosvećenje“. Setio sam se jeleosvećenja za g.Nikosa koje je bilo čudotvorno.
Isto se i sa mnom desilo. Sledećeg dana je krenulo nabolje i sada, dan za danom, postajem sve zdraviji. Rane su skoro zacelile, bolovi me ne muče i počeo sam da radim i napolju.
Stvarno sam želeo da dođem da vas poslednji put >, vidim, zato što, koliko god da sam dobro, vidim da se stanje pogoršava.
Imam 80 godina i sve slabije vidim i čujem.
Vidim da nemam kao nekada onu snagu, i želju i revnost za nešto.
Drugačije vidim sada, u svojoj starosti.
Sve je uzalud. Sve je lažno. Sve su to snovi. Evo još nešto mnogo dobro: stavio sam po preporuci Arapkinje naopako marke.
Celivam vas očinski
Otac Jefrem
 
+ + + + +
 
(Upućeno monahu koji je bio na samrti oboleo od raka. Jedino pismo koje je bilo diktirano, ostala je sam pisao)
Katunakija Svete Gore 4.2.1993
U Hristu Voljeni brate, oče Jeremija,
S mnogo ljubavi celivam te bratski moleći se da Gospod Bog pošalje Svog Anđela i da ti podari duh trpljenja, duh vere i pouzdanja u Boga.
Juče sam primio tvoje pismo i evo danas uzeh da ti odgovorim.
Pre tri meseca sam sišao u Atinu, operisao sam katarakt na očima i vid mi se još uvek nije vratio i ne vidim dobro, pa sam naložio N. da ti piše ono što ja govorim.
Budi dostojan tvoga priziva „Teoklite“[1].
Među mučenicima je tvoj priziv, među Svetima je tvoje mesto.
Kazaću ti istinu: blagosiljam te i zavidim ti, sagledavajući plod ovog tvog iskušenja.
Velika ljubav Božija prema tebi te je i odvela na ovu Golgotu.
Sveti Hrizostom je izvezao dva pohvalna govora mnogostradalnom Jovu. Ne hvali ga u njegovom prethodnom životu, pre iskušenja, kada je bio pobožan i gostoljubiv, odricavši se svakog zla, već ga hvali u trpljenju koje je pokazao u ovom iskušenju poslatom od Boga.
U vreme okupacije jedan siroti otac, obućar, načinio je mnogo obuće i dao svojoj kćeri da ih prodaje po okolnim selima.
Devojčica je po svakakvom vremenu i neobuvena išla po selima i prodavala, i na kraju je devojčica dobila tuberkulozu.
Pre nego što je umrla načinili su je kaluđericom i nazvali je Anisija Monahinja.
Kada su iskopavali ostatke, njene su mošti miomirisale.
Eto, dakle, kakav je rezultat dalo trpljenje u žalostima.
U mome selu jednu sličnu dušu, zvali su je Vasiliki, otac je vodio sa sobom i u spoljne poslove.
Od mnogoga zlopaćenja naruši joj se zdravlje i umre.
Njen sused, čovek vrlo pobožan, moleći se ugleda pet-šest Anđela gde slave Boga. A među njima je bila i ova duša.
Eto, dakle, njeno trpljenje je udostojilo toga.
I naš Starac, naš deda, stari Josif, govorio nam je često da je čitav njegov život bio mučenje. I evo, Bog ga je udostojio da mu miomirišu mošti.
Želim i tebi „isto“ molitvama svetog našeg Starca.
S bratskom ljubavlju
Otac Jefrem Katunakijski
 
+ + + +
 
(Pisani govor izrečen prilikom monaškog postriga.)
U Hristu, Voljene moje duše,
Želim da i ja priložim dve reči poput dve lepte udovičine, prilikom postriga brata našeg E., ali bih zamolio vašu ljubav da ne obraća pažnju na sklop mojih rečenica zato što sam neobrazovan. Završio sam gimnaziju 1930. i boraveći tolike godine na hridima Katunakije, ne samo da sam zaboravio pravila ponašanja, već i ovaj grčki jezik mi je teško da govorim a koliko tek da održim govor. Zato vas molim da obratite pažnju na značenje koje ću koliko je to u mojoj moći probati da prenesem. Zbog toga se pozivam na vašu blagost, i počinjem:
Kakav ti je priziv, brate?
Monah.
Neka si živ i zdrav i ugodan Bogu, Anđelima i svome Starcu.
Ovaj blagoslov je uobičajen, jednostavan blagoslov, ali sadrži veliku dubinu, mnoga značenja koja od Starca, od poslušanja otpočinju i ponovo se sa Sgarcem, sa poslušanjem završavaju. Starac je nevidljivi Bog.
Mnogopoštovani naš, mnogovoljeni naš Starac, zlatni naš Starac, slatki i sveti naš Starac, otkrivši u njemu razumnost, pobožnost, poštovanje, rasuđivanje, i mnoge druge darove, kojima je ukrašena miomirisna duša njegova, da bi poduzeo postrig za tako kratak vremenski period i to još u veliku anđeosku shimu, očigledno je tvojim vladanjem, tvojim iskušeničkim životom bio zadovoljan.
I mi, njegovi sledbenici, potpuno smo se saglasili sa njegovom odlukom, poput jedne duše podeljene u mnoga tela, i svi zajedno želimo da verujemo, i u to smo sigurni i presigurni da tvoja revnost, tvoja volja, tvoja vatrenost neće nimalo da se smanji tokom trajanja tvog zemaljskog života već će se pojačavati dok i ti ne postaneš izabrani sasud Svetoga Duha na radost i sreću svetog Starca našega i čitavog bratstva i ponos Svete Gore.
Budi, dakle, voljeni brate naš, oče E., dostojan svog priziva i naših iščekivanja i naših najslađih nadanja, naše radosti, koračajući u skladu sa monaškim pravilom i prateći u svakom času i trenu kuda su upućena tvoja razmišljanja i proživljavanja.
Uspni se, voljeni brate naš oče E., duhovnom lestvicom neustrašivo i hrabro, i ne boj se najezda i okrutnosti vidljivih i nevidljivih bojeva zato što je „veći Onaj koji je u vama negoli koji je u svijetu“ (1 Jn 4,4).
Ali i svete molitve, svetog i bogonosnog Oca našeg, i svih svetih Otaca, čuvaće te, ojačaće te, prosvetiće te, utešiće te, pratiće te da bi izašao kao pobednik u čast i slavu anđeoske shime i na radost svih nas, i našeg kraja i svetog našeg manastira.
Naoružaj se oružjem monaškog života, kao potomak i sledbenik velikih i svetih Otaca naših Antonija, Evtimija, Save, Pahomija, i u poslušanju Velikog Akakija i Dositeja. Naoružaj se uzdržanjem stomaka, uzdržanjem jezika, uzdržanjem očiju, uzdržanjem ruku i posebno sa nepokolebivom verom, samoodricanjem i slepim poslušanjem, ne samo prema svetom Starcu našem, već i prema svoj braći i ocima.
O, poslušanje, što si učinilo Boga čovekom i što činiš čoveka Bogom!
Video sam mnoge ljude, velike zločince, koji su u monaškom životu, postajali anđeli putem poslušnosti. Ostavljali su svoje. A video sam i dobre ljude koji su u monaškoj školi sledili svoj sud, svoju volju, ne savetujući se ni sa kim i ne slušajući nikoga, kako su bolno završavali.
Poslušanje se deli u tri stadijuma.
a) Činim poslušanje da ne bih otišao u pakao čineći neposlušanje
b) činim poslušanje da bih stekao platu
v) činim poslušanje iz ljubavi
Poslušnik se ne boji suda Božijeg, zato što voli Starca. Šta god da čini, to čini iz ljubavi prema Starcu i prema svome bratu. I pošto u njemu caruje ljubav, ne boji se.
Što više voli svog Starca, to više voli preslatkog Isusa.
„Savršena ljubav izgoni strah napolje“ (1 Jn 4,18).
Ako, dakle, i ti, voljeni naš brate, želiš da se nazoveš, ne samo rečima i odeždom i shimama, sledbenikom i vojnikom najlepšeg i najslađeg našeg Isusa, treba poput Njega, da se uspneš na Krst.
Šta je to krst? Trpljenje i tuge.
To objavljuje i crnina koju nosimo.
Nakon Golgote, došao je Vaskrs. Tuge rađaju radost.
Monah ne treba da se raduje, nije mu na korist. Monah treba uvek da plače.
Ako si video monaha da je radostan i da se smeje, to nije dobro.
Ako si video monaha povučenog i tihog, to je stvarno monah.
Svetitelji se nisu rodili kao Svetitelji već kao sav ostali svet. Ali trpljenje koje su pokazali kroz razna stradanja, načinilo ih je pobedonoscima.
Svakodnevno su prolivali krv i tako su primili duh.
Nemoj da pomišljaš, brate, da oni nisu imali strasti, ratove, đavole, svet! Ne. Imali su i oni kao i mi, ali je njihovo držanje bilo odvažno u borbi sa strašću.
I prva prepreka na koju neko nailazi, jeste on sam. Đavo zauzima drugo mesto.
Nemoj da misliš da je lako pobediti samog sebe. Uvidećeš to sada kada si obukao shimu.
Baciti samog sebe dole, pred noge otaca, govoreći „blagoslovi“ i kad si u pravu i kad nisi, to blagosloveno „blagoslovi“, od koga drhte i koga se boje demoni.
Videćeš da se u tebi uzdiže čitav Atos.
Poznato nam je, voljeni naš brate E., da si u svetu bio veliki, međutim, ovde si poslednji od svih. U tome leži sav tvoj podvig, sav tvoj trud, sva tvoja duhovna snaga, svezlatni venac, kada pobediš samog sebe, kako to obećavaš.
Đavo nema silu.
Nevidljivi podvig monaha upravo je u tome da pobedi samog sebe. U početku ćeš sretati starog čoveka, poput drugog Golijata, ali budi hrabar.
Doći će blagodat i postaćeš viši od samog sebe i videćeš drugog čoveka prema novom Adamu, i mnogo puta kao van tela, sa drugim duhovnim vidikom, duhovnom odeždom, drugačijom duhovnom hranom.
I poteći će preslatke suze i radovaćeš se i moći da se nasitiš blagosiljanja i slavljenja Boga zbog ove promene.
Čovek, ukoliko se više smirava, a to dolazi kroz poslušanje i molitvu, toliko se više približava Bogu, toliko jasnije vidi sebe kao grešnog, i plače, i žali, i traži milost Božiju. Ostale vidi kao svetitelje i anđele. Ukoliko je više udaljen od Boga, toliko druge vidi nižim od sebe.
Trudi se, dakle, brate naš oče E., da pronađeš samog sebe. Ako se ne potrudiš da spoznaš svoje strasti, godine će prolaziti, ponosićeš se što si tolike godine na Svetoj gori, i ništa više.
Trud je pohvalan. Jevanđelje to kaže: „Carstvo nebesko s naporom se osvaja i podvižnici će ga zadobiti“ (Mt. 11, 12), a i sveti Oci: „Primoravanje prirode neka bude neprestano i čuvanje čula neumoljivo“ (Lestvica, Pouka 1).
Bez truda nema napretka ni pročišćenja, niti vida i osećanja.
Ali verujemo da ćeš sve savladati i da ćeš postati gospodar samoga sebe, i da ćeš stići u ovom veku kao pobedonosac do nebeske Njegove ložnice zanepregledne i beskonačne vekove. Amin.
 
+ + + + +
 
(Pisani govor iskazan na postrigu monahinje. Ime nije pravo)
U Hristu
voljena naša dušice,
blagoslovena i blagodatna Nikifora,
svebela nevesto najslađeg i najlepšeg našeg Isusa, čedna golubice, devo mlada.
Šta je ovo što smo videli danas?
Ni usmena ni pisana reč ne može da izkaže ovu tajnu, veliku i poštovanu i neobjašnjivu tajnu monaškog postriga.
Svako prema svojoj meri vidi, oseća, i govori.
Jedna je Božija blagodat, ali deluje i opaža se po meri svakog pojedinačno.
Da, opaža se! Ah! Kako podrhtavaš iznutra, kada vidiš i osećaš ovu Božiju blagodat!
„Rekoh: bogovi ste, i sinovi višnjega svi“ (Ps 82,6).
O, blagodati, blagodati, dođi i na nas, dođi brzo, dođi.
Koliko se menja čovek! Kakav biva jadni čovek kada ga oseni Božija blagodat!
Mučenici Božije blagodati, ne samo da nisu osećali bol, nego su osećali radost što stradaju za Hrista: „Radi Tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klanje“ (Rim 8,36).
Jedno je da osetiš, a drugo da čitaš ili pričaš o Božijoj blagodati.
Lice Svetog Serafima Sarovskog od Božije blagodati postalo je tako svetlo da ga Serafimov učenik Motovilov nije mogao gledati.
Da navedem i drugo.
Zašto sinovi Izrailjevi nisu mogli da gledaju lice proroka Mojsija kada je sišao sa Sinajske Gore, držeći dve ploče pisanog zakona već je prorok morao da ga pokrije?
Tu Blagodat Božiju smo videli danas da prekriva i odeva postriženu sestru našu Nikiforu.
Sestro naša, Nikifora, obukavši se u svetlo, sva si postala svetlo.
Sestro naša, Nikifora, obukavši se u miris, sva si postala miris.
Sestro naša, Nikifora, obukla si se u najslađeg našeg Isusa, a „ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh sa Njime“ (l Kor. 6,18).
Koliko je sladak Isus?
Sav je radost, sav ljubav, sav je mir, sav spokoj, sav je sveradost.
Koliko je sladak Isus?
Sestro naša, Nikifora, sa današnjim postrigom tebi su se obradovali anđeli jer su videli da se ubrajaš u njihov red.
Ražalostili su se demoni jer si ti zauzela njihovo prvobitno mesto.
Obradovali su se Anđeli, naša starija braća, zato što su videli da se tvoje ime upisuje u knjigu života na nebesima.
Ražalostili su se demoni, jer su od Anđela postali demoni, od svetlosti su postali mrak.
Koliko je sladak Isus?
Upitaćemo sestru našu Nikiforu.
Ali sestra ne odgovara. Ali ja je čujem da razgovara sa svojom dušom:
„Pa zašto se dušo moja ne umiriš, već stalno vičeš? Čak i u snu vičeš?“
„Ja spavam, a srce je moje budno“ (Pnp 5,2).
„Dušo moja, dušo moja, reci mi zašto bdiš i stalno plačeš?“
„Zašto si me, slatki moj Ženiče, ostavio samu na ovom svetu? Povedi me sa Sobom, uzmi me blizu Sebi, večni, svebeli, svezlatni, svesvetli, najslađi, sverazumni, blagodatnotočivi Isuse moj.
Svetlosti moje duše, radosti moje duše, odeždo moje duše, dahu moj, živote moj, vaskrsenje moje duše, gde si? Gde se nalaziš? Gde si se sakrio od mojih očiju?“
„Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske, ako nađete dragoga mojega, šta ćete mu kazati? Da sam bolna od ljubavi“ (Pnp 5,8).
Pa, ipak, sestra Nikifora ima pravo. Na jednoj strani je njeno srce, a na drugoj njen um. Srce je kod voljenog Ženika koji se zove Isus, dragi njen Isus.
O, Nikifora, Nikifora! Čega si se udostojila danas?
Veliki dan za tebe, dan Vaskrsenja. Isus i Nikifora su postali jedno, obavljen je duhovni brak.
„Ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh sa Njime“ (l Kor. 6,17).
Ali, Nikiforo, zar ne čuješ? Ženik te zove k Sebi:
„Ustani, draga moja, golubice moja, i hodi. Jer gle, zima prođe, minuše daždi, otidoše. Cvijeće se vidi po zemlji, dođe vrijeme pjevanju i glas grličin čuje se …ustani draga moja, golubice moja, i hodi (Pnp 2,10-12).
Taj glas su začuli Anđeoski Redovi, Anđeli, Arhanđeli, mnogooki Heruvimi i šestokrili Serafimi, i vrlo su se obradovali i u radosti su Mu klicali. Odjek njihove vike dospeo je do Njega. I izražavajući svoje čuđenje, pitaše jedan Red drugi:
„Ko je ona što ide gore iz pustinje, naslanjajući se na dragoga svoga?“ (Pnp 8,5).
I jedan anđelčić, čuvar duše Nikifore, odgovori: „To je naša mala sestra Nikifora“.
O, Nikifora, Nikifora! Ženik tvoj te je mnogo zavoleo i od prevelike ljubavi Svoje poklanja ti sve što poseduje, sve svoje.
„Kao što Otac ljubi mene, i ja ljubim vas“ (Jn 15,9).
I ne samo to, već te načini i pričasnicom trpeze i carstva Svoga.
„I slavu koju si mi dao ja sam dao njima“ (Jn 17,22).
Hriste Care, večni i nepojmljivi Gospode, samilosni i milostivi, dugotrpeljivi i mnogomilostivi, oprosti mi ovu moju drskost i dozvoli mi da te nešto upitam:
Šta si to video kod Nikifore i tako mnogo si je zavoleo, i obavestio si, i na kraju ubedio svete Starce njene, i za godinu dana je načiniše velikoshimnicom i nevestom Tvojom, a takva se stvar na Svetoj Gori retko događa?
Zato što sam video njeno skrušeno ponašanje.
Njen skroman i ozbiljan hod.
Njen tihi i pažljiv govor.
Njenu volju pri služenju.
Njenu brzinu u poslušanju.
Njenu neprekidnu molitvu.
Njeno neiscrpno strpljenje, veliko njeno trpljenje.
Umnu lepotu, duhovnu lepotu duše njene. I sve što imam, sve ću joj dati i na kraju ću i nju načiniti pričasnicom Moje trpeze i carstva i slave Moje.
„I slavu koju si mi dao ja sam dao njima“ (Jn 17,22).
O, Nikifora, Nikifora, velika je tvoja blagodat.
Anđele zemaljski Nikifora.
Mi smo potpuno sigurni da ćeš da osvetlaš anđeosku Shimu, kao što će Shima da osvetla tebe.
Velika i sveta zastupništva Svetitelja,
molitve poštovanih tvojih roditelja,
molitve svetih tvojih Staraca,
pratiće te kroz sve godine tvoga života. I čuvaće te, jačaće te, prosvećivaće te, štitiće te od svega đavolskog. I kao pobedonosnica i podvižnica i vencenosnica ćeš otići na nebesa da slaviš i sa najslađim tvojim Ženikom u njegovoj nebeskoj ložnici, u beskrajne i beskonačne vekove vekova.
Amin.
 
+ + + + +
 
(Jedinstveni primer: pisana molitva koja je izrečena duhovnim čedima njegovim, prilikom njihove veridbe)
Bože milosti i milosrđa,
Blagoslovi ovo supružništvo
Da žive hrišćanski, voljeni, spokojno.
Bože milosti i milosrđa,
Blagoslovi ovo supružništvo
Da u njemu caruje ljubav, mir, čistota, iskrenost.
Bože milosti i milosrđa,
Blagoslovi ovo supružništvo
Šaljući na njega Presveti Svoj Duh
Da prosvetljuje, vodi, ojačava, teši, čuva ga po Tvojoj Svetoj Volji.
Bože milosti i milosrđa,
Blagoslovi ovo supružništvo
Da steknu i dobru decu,
koja su slava njihova, njihov ponos,
i da kraj njih imaju i dobru starost.
Bože milosti i milosrđa,
Čuvaj ovo supružništvo od zamki neprijatelja.
Preslatki Isuse,
Molimo Te, preklinjemo Te, usrdno Ti se obraćamo Mi Tvoja grešna čeda
Pošalji na ovo supružništvo jedan zrak Svog Svetog Duha i pomozi mu i pouči ga kako da žive, kako da Te slede, kako da te uspokoje, kako da Ti blagougode, da bi i oni postali učesnici Tvojih večnih blaga, večnog carstva.
Bogorodice, slatka naša Majčice, jedino naše sklonište, jedina naša nado i uzdanje, jedina naša uteho, molimo te, raskrili Svoj sveti Pokrov i prekrij ovo supružništvo i blagoslovi ga.
I ja vas poslednji od svih blagosiljam i obraćam se ovom skladnom, blaženom i dragom paru:
Voljena naša čeda N. i N.
Bog vas je spojio.
Molitve vaših roditelja, i moja, poslednja od svih, dovela vas je u ovu blagoslovenu zajednicu.
Želim vam da živite jedinstveni do kraja.
Mir i ljubav, zdravlje i radost da caruju među vama. Takođe potpuni sklad, čast, poštovanje, poslušnost jednog prema drugom, sve čisto, a ne lažno.
Da postanete jedna duša u dva tela.
Zajedno da se molite.
Zajedno da postite.
Zajedno da se pričešćujete.
Zajedno svuda, uvek i zauvek.
Među vama da sve bude znano.
Ne tajno već javno, sve do najsitnijeg.
Svako od vas da poštuje roditelje drugoga kao svoje sopstvene roditelje.
 
+ + + + +
 
(Samostalna molitva)
O, ljubavi, Ljubavi Božija, koja nemaš granica.
O, Ljubavi Božija, koja si za čoveka stvorila nevidljivi i vidljivi svet, gde sve peva, sve slavi, svuda i uvek nevidljivo, najslađe i drago prisustvo Tvoje:
Beskonačnost mudrosti Tvoje,
Beskonačnost Ljubavi Tvoje,
Beskonačnost Milosrđa Tvoga, svojim spokojem, svojom tišinom, svojoj lepotom, svojim mirisom.
O, preslatko, miomirisno, tajno, tiho slavljenje Boga od stvorenja Njegovih!
O, Bože moj, Bože moj! Otvori oči moje duše da i ja vidim ovo veličanstvo prirode Tvoje. Otvori uši moje duše da čujem i ja ovo pojanje, melodiju tvoju.
O, Ljubavi, Božija ljubavi, koja si čoveku sve svoje tajne podarila besplatno:
Besplatno blagodat pri krštenju,
Besplatno mirosanje,
Besplatno sveto Tvoje Telo i Krv,
Besplatno i ovaj Svoj Raj.
O, Ljubavi, Božija ljubavi, koja čekaš kad ćemo da Ti priđemo blizu, i umesto da mi prilazimo, došao si Ti kod nas. Ušao Si u nas i drugačije se pokazuješ svakome od nas. I vidljiv si, i opipljiv, i žrtvuješ se, i jedemo Te se, i pijemo.
O, Ljubavi, Božija ljubavi, dopusti mi da Ti se približim i da okusim za kratko te Tvoje ljubavi, od koje sav gorim iznutra i ne mogu da se smirim i makar malo utolim svoju žeđ.
„I rodi se u mome srcu sećanje na Boga, goreći vatrom i prodrevši u moje kosti“.
O, žeđi, žeđi, slatka moja žeđi, kada ću te utoliti? Jer koliko god da pijem toliko više žednim za Tobom.
O, Ljubavi, Božija Ljubavi, koliko god da pokušavam da Te okusim i da Te se nasitim, sve sam Te više gladan, i što Ti se više približim, toliko bolje vidim koliko se daleko od Tebe nalazim.
„Oni koji me jedu još su jednako gladni, i oni koji me pijujoš sujednakožedni“ (Sirahove premudrosti 24,21).
O, Ljubavi, Božija ljubavi, koja si iz ljubavi prema nama ljudima povikala i stalno vičeš:
„Ja sam svjetlost svijetu. Ja u svijet dođoh kao svjetlost“ (Jn 8,12; 12,46).
O, svetlosti, svetlosti predvečna, svetlosti, najslađa moja svetlosti, prosvetli i mene, moju tamu raščini, svetlosti moja, moje strasti, moju tamu.
O, svetlosti, svetlosti, kad ću ponovo da te vidim?
Dođi, svetlosti, svetlosti moje duše, nemam više strpljenja, nemam.
O, dušo moja, dušo moja, dokle ćeš držati oči svoje sklopljenima koje sam ti zaklopio svojim prestupom.
O, dušo moja, dušo moja, kakvu sam ti nepravdu učinio da, kada se setim, a uvek se toga sećam, poput drugog Petra, plačem gorko, suzama pregorkim plačem.
Ali dođi, neka si i slepa, i svetlost će ti otvoriti oči, i videćeš ponovo i kao Toma ćeš povikati: „Gospod moj i Bog moj“ (Jn.20,28).
O, večna istino…
Ludo sam zborio, oprostite mi.
 
+ + + + +
 
(Sledeća tri teksta su sačuvana u njegovim beleškama. Bila su namenjene za ličnu upotrebu.)
O, ljubavni izliv duhovne neveste svome najslađem Ženiku Isusu, gde su se usta i oči spojile, postali jedno u istom telu.
Te oči se rastapaju, tope se u ljubavnim suzama sreće.
I ta usta u beskrajnim himnama zahvalnosti upućenim Ženiku Isusu.
 
+ + + + +
 
Bog se vidi putem svoje tvorevine, projavljuje se u beskraju, u večnosti, u preslatkoj, neshvatljivoj Svojoj mudrosti, u ljubavi Svojoj prema čoveku, u harmoniji Njegovoj, u svim svojim tvorevinama, u njihovom slavoslovljenju Njega.
 
+ + + + +
 
Sve, vidljivo i nevidljivo, zemaljsko i nebesko, uvek i svuda, uznose, projavljuju slavoslovlje Bogu, ljubavi Isusovoj, prisustvu Božijem.
 


 
NAPOMENE:

  1. Teoklit na grčkom znači od Boga prizvan – prim.prevodioca

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *