NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
Suze
 
Uz molitvu – detalje ćeš sam otkriti, poseduje veću silu nego kada to slušaš od drugog – dolaze i suze. A suze od tebe zavise.
Verujte mi da to sa suzama nije ništa drugo nego navika. Ako navikneš da plačeš, i drugog dana ćeš plakati, sledećeg dana ćeš plakati, i stići ćeš dotle da kažeš: „Zašto plačem? Ne znam“. Da, ali znaš li kakvo se pročišćenje dešava iznutra suzama? Kako pereš svoju košulju i maramu sapunom tako je i sa suzama u molitvi. Unutar tebe se pročišćava, pročišćava, pročišćava i nakon toga dolaziš do viših suza.
Zaboleće vas mozak iznutra, zato što su prve suze „suze pročišćenja“.
Kada prođe stepen „pročišćavajućih“, dolaze druge suze „radosnice“, od kojih će i vaše lice da postane lepo, prolepšaće se, i drugog brata ćeš sagledati, u drugoj lepoti. Mislim na duhovnu.
Nakon toga su druge suze, ali to će svako prema svom preživljavanju koje u sebi ima, prema revnosti, prema vatrenosti, srešće ih.
 
+ + + + +
 
Neguj suze. Neguj slike i misli koje ti donose suze. Ja sam odnegovao sliku mrtvog tela starog Josifa kada sam ga celivao i potom ga položili u grob. Pomislio sam da ću i ja uskoro takav da postanem. Pomislio sam da me možda Bog neće primiti i da mi neće oprostiti i slično.
 
+ + + + +
 
Suze su između strasti i bestrašća. Suze pročišćavaju. To su početničke suze, suze pokajanja. O ovome misliš: Šta ako odem u pakao? Hoću li biti sa Hristom ili đavolom? A ako budem večno u paklu? Šta ću onda da radim?
 
+ + + + +
 
Onda dolaze suze radosti. Te suze su toliko slatke da kada su navirale, govorio sam: „Bože moj, i u raju ništa drugo ne želim nego da tako plačem“. Te suze dolaze kasnije.
 
+ + + + +
 
Suze su hrana duše. Kao što se i telo, kada se hrani dobrom hranom, oporavlja, tako se i duša hrani suzama i oporavlja se.
 
+ + + + +
 
Kada se moliš, trudi se da roniš suze. Posle to postaje navika i plačeš tokom molitve, Kada roniš suze pri molitvi, bilo kakve suze, napreduješ. Kada suze prestanu, nazaduješ.
Ja sam se molio svetom Jefremu: „Božiji svetitelju, ti, koji si čovek suza…“ kao što kaže tropar: „Potocima tvojih suza, besplodnu si pustinju načinio plodnom…“, i podario mi je tako mnogo suza da sam dan i noć plakao. I stigao sam dotle da plačem kada želim, koliko želim i gde želim.
Ali, eto, sada, je G. u sobi odozgo, pored boravi J. I ponekad me obuzimaju suze i kaže G: „Čuli smo te kako plačeš noću“. „E, pa dobro, čedo moje, kažem, čovek sam grešan, molim Boga da me pomiluje ali me obuzimaju i suze“. A pored je bio i J: „Čuli smo te, Starče, da si cele noći plakao“ kaže. „Pa dobro, čeda moja, grešan sam, oplakivaću“.
 
+ + + + +
 
„Čuj, kažem, ne može tako. Ako znam da me ti čuješ i J. me čuje, prekida se žar molitve. Zato ću otići na drugo mesto da me niko ne čuje, plakaću koliko želim“. Zato što mogu i da pojem, mogu i da… ali, kako će mi navirati suze?
Ako prizoveš takve misli: „Priđite da poslednji put celivamo braćo, upokojenog…“, kolikogod da ti je tvrdo srce, ako zamisliš sebe da si u kovčegu i da treba da te sahrane, možeš li a da ne zaplačeš? Jedanput-dvaput, posle je nemoguće da ne zaplačeš i steći ćeš naviku da plačeš. Ali i Bogorodici da se moliš.
Došla mi je pomisao: „Eto, vidiš kako se boriš…“, i odmah su otišle suze. Zato što sam ovaj dar koji mi je podario sveti Jefrem prisvojio kao da je to moj trud i nestale su suze.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *