>
Исповест – Покајање
Не осуђујем те што си починио тешке и озбиљне грехе, човек си. Осуђујем те зато што се не исповедаш. Зато те осуђујем. Пао си? Код духовника. Пао си? Код духовника, све код духовника. И преподобна Марија се прво исповедила.
У нашем суседству беше један Кипранин и имаше једног послушника који своје родитеље није слушао. Када је постао калуђер ни свог Старца није слушао. И тако, док смо седели у Малој Светој Ани, посла га његов Старац код Старца Јосифа, да исповеди своје помисли и ако шта може да му помогне. Кад стиже тамо, ми стајасмо око Старца а он нам каза: “Хајде, идите у своје собе. Дођи овамо, оче Јоване”. Попе се и оде у његову собу.
– Старче, душа моја плаче, плаче, плаче као мало дете.
– Зашто, чедо моје, плаче твоја душа?
– Зато што нисам свога Старца успокојио.
– А у чему га ниси успокојио?
– Ето, у послушању.
– Чуј, чедо моје. Тамо где си рушио, тамо поправљај. Попустио си у “нека је благословено”, у скрушености и самоодрицању зарад Старца. Не тражи сада молитвом или Светим Причешћем, оче мој, да исправиш своју грешку. Тамо где си згрешио, тамо да се покајеш, тамо да поправиш.
+ + + + +
Авва Памво, када је био мирјанин, оде и украде смокве из суседног винограда. И када је видео чувара, поче да бежи. Али, из мараме у којој је сабрао смокве испаде једна, и да је не би изгубио саже се и поједе је: “Када се сетим те смокве”, каже Авва, “седим и плачем”.
Тако и ја. Када се сетим непослушности коју сам учинио према Старцу, као други апостол Петар, седим и плачем. Зашто да починим то непослушање уместо да послушам, па да победим?
+ + + + +
Ако те мучи савест, иди и начини метанију: “Брате мој, благослови, молим те да ми опростиш, згрешио сам”. То исправља твоју грешку. Немој да превидиш своју савест. Људи смо, један према другоме грешимо. Или ти је нешто рекао, или није урадио оно што си рекао, па онда касније савест проверава. Немој да је превидиш, иди и понизи се и реци “благослови” своме брату или Старцу.
