NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
Rasejanost – Sabranost
 
U jednom manastiru, ne želim da ga imenujem, sveštenik je kadio. Kada je stigao do starešine, nije ga okadio. Starešina, kad je ovaj nastavio dalje, upita ga:
– Oče, zašto me nisi okadio?
– Starče, blagoslovi, nisam te video u stasidiju. Ostali, koji su čuli raspravu starešine i sveštenika, kazaše:
– Oče, sveštenik je prozorljiv, zna šta priča. Razmišljao je, razmišljao…
– U pravu je sveštenik, reče, zato što nisam bio ovde, nego na jednom metohu.
Njegove pomisli. Vidite li šta su pomisli?
Sveti Nektarije Eginski, jednoj ženi koja beše iskušenica, kaza: „Čedo moje, imamo pet do deset ovčica, vodi ih na ispašu“.
– Neka je blagosloveno. Prošlo je dan-dva.
– Starče, obuzimaju me pomisli. Ja sam došla da postanem kaluđerica, nisam došla da postanem čobanica.
– Čedo moje, kada kadim, ja vidim tebe u stasidiju.
Kaluđerica, iako je bila na ispaši, u mislima je bila u crkvi, njene su pomisli bili u molitvi tako da je svetitelj video unutra.
 
+ + + + +
 
Pomisao ti sudi. Od pomisli se zadužujemo i od pomisli se poboljšavamo. Kaluđer nema delo, ima pomisao. Ako je tvoja pomisao otišla ka zlu, odgovoran si. Reći ćeš: Ali pomisao čovekova ne može da se zaustavi. Dobro, ali, kada odluta, priberi je ponovo.
 
+ + + + +
 
Mislim, ne sećam se tačno, da sam već sahranio mog Starca. I dođe jedan Starac odozgo iz Kerasije i kaza: „Dok sam stigao dovde, tri puta sam očitao Akatist Bogorodici“.
Vidite kako se bore oci! Kako se podvizavaju!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *