NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
Starac
 
Ono što kaže Starac, kaže Bog. Starčeva usta su usta Hristova.
Rekao ti je Starac: „Ne boj se“ Nemoj da se bojiš! Ako rasuđuješ o onome što ti kaže Starac, nisi poslušnik već Starčev sudija.
 
+ + + + +
 
Koliko pobožnosti imate, koliko samoodricanja imate, koliko vere imate u svoga Starca toliko i više ćete primiti.
U svetu jedan otac ima imovinu, recimo, sto drahmi. Ostavlja četvoro dece. Četvoro dece će naslediti po dvadeset pet drahmi.
Kod duhovnog to ne važi. Neko ima veru, pobožnost, samoodricanje, dvadeset stepena duhovne sile će dobiti. Jedan ima dva, dva će dobiti. Drugi ima osamdeset, osamdeset će dobiti.
 
+ + + + +
 
To kaže i Jevanđelje: „Koji prima proroka u ime proročko, platu proročku primiće; a koji prima pravednika u ime pravedničko, platu pravedničku primiće“ (Mt 10, 41). To je duhovnost. Koliko poštovanja imaš prema Starcu…
 
+ + + + +
 
Ta metanija koju činite pred Starcem „Blagoslovi, Starče“ znate li koliku silu ima? Ne možete ni da zamislite. Onaj koji je iskusio, on zna.
 
+ + + + +
 
Ne smeš da načiniš ni korak ako ne uzmeš blagoslov od Starca. Kada uzmeš blagoslov od Starca, ničega se ne boj. Načini metaniju, celivaj ruku Starca i postani astronaut na Mesecu. Ne boj se jer te je prekrio blagoslov, poslušanje te prekriva.
 
+ + + + +
 
Znate li šta znači Starac? Samo đavo zna šta je Starac.
 
+ + + + +
 
Brat po krvi, ali i poslušnik starca Josifa, otac Atanasije, imao je jednog poslušnika. Poslušniku, po Božijoj volji, dođe kraj, umirao je. Dan pre nego što je umro, dođoše demoni i kazaše mu: „Naš si, vodimo te u pakao zato što tako i tako…“, uobičajeno za đavole. Dete se uznemiri. Dođe Starac:
– Čedo moje, zašto si uznemiren?
– Starče, Starče, otići ću u pakao, došli su demoni da me vode, rekli su mi da će sutra u tri da me odvedu.
– Ah, čedo moje, ti si poslušnik, kada dođu demoni reci im: „Ja imam Starca“.
– Neka je blagosloveno.
Smirio je poslušnika! Sledećeg dana dođu demoni po svom običaju, pustili jezik, cimali odavde, odande… „Što ste došli kod mene, kaže, ja sam poslušnik, imam Starca“. Sa time „imam Starca“ nestadoše demoni! To je Starac.
 
+ + + + +
 
Neko je iz jednog manastira došao u kuću i kazao:
– Pa zar je Starac nepogrešiv?
– Čuj, dete moje, kazah mu, ako postaviš takav temelj, nikada se nećeš uspraviti. Jesi li došao na poslušanje ili si došao da sudiš Starcu kad govori istinu a kad govori laži?“
 
+ + + + +
 
Kakav spokoj oseća duša Starca kada je poslušnik u poslušanju! Kakav spokoj! Kako iz dubine duše izlazi uzdah, blagoslov „Bog neka te blagoslovi, čedo moje“ i ovaj blagoslov se ostvaruje.
 
+ + + + +
 
U poslednje vreme, na svakih petnaest-dvadeset dana, vidim Starca Josifa. Sada sa njim razgovaram: „Starče, tamo gde jesi, moliš li se za nas?“ „Kako da ne, molim se i za vas“. Ima sada petnaest dana kako sam ga ponovo sanjao. Prišao sam i celivao ga. Kaže: „Ja sam tvoj Starac“. Vidite? Ne samo ovde već i na nebu postoji ova duhovna veza.
 
+ + + + +
 
Postoje mnogi načini da se još više povežeš sa Starcem. Tonem u san – kako ja činim tako i vama predajem – „molitvama moga oca Josifa“ i spavam. Budim se „molitvama moga oca Josifa“. Idem na put, iz Katunakije ka Dafniju „Molitvama moga oca Josifa“. Kuvam „molitvama moga oca Josifa“. Idem u Vatoped, imam sliku svoga Starca u sobi, celivam je i kažem „Molitvama moga oca Josifa“. Kao što postoji umna molitva koja malo-pomalo čisti unutrašnjost čoveka, a nakon toga i on postaje svetao, tako postoji i ovaj način da se još više povežeš sa Starcem.
 
+ + + + +
 
Dok čitaš Sveto Pismo, koliko duhovne sile imaš toliko razumeš, više od toga ne razumeš. Tako je bilo i sa Starcem. Govorio nam je prema svom stepenu a mi smo shvatali prema svom.
 
+ + + + +
 
Mnogo me poučilo poslušanje. Žrtvujem samog sebe, samo da vidim tebe, čedo moje, da ideš u Raj. To je moj Raj, da si ti u Raju a ja neka i gorim, neka gorim. Tako je. Nemerljiva je očinska ljubav. Imam iskustva i kao Starac i kao poslušnik, četrdeset godina kao poslušnik i petnaest godina kao Starac. Iskusio sam i jednu i drugu ljubav. Očinska ljubav, moj oče, je visoko, visoko!
Onoliko koliko vredi blagoslov tvoga Starca, ne vredi cela vaseljena. Ako si dobio Starčev blagoslov nemoj da se bojiš nikada.
 
+ + + + +
 
I ja sam u našoj kući sadio voće, ali ono za koje se složio moj Starac se primalo, a za koje se nije saglasio, nije se primalo. Zasadio sam grožđe, moj Starac nije bio saglasan, nijedna sadnica se nije primila. Zasadio sam voćke, jabuke i ostalo ali ako Starac nije bio saglasan, primile bi se, ali ne bi bile rodne. Uzeo ih je Starac Klimis odozgo i njemu veliki rod donose. Starac nije bio saglasan kada sam ih ja sadio. Zasadio sam i jednu kajsiju. Za sedam godina pustila je dva cveta, za sedam godina! Doneo sam ih iz staklenika, iz Soluna. Zasadio sam i jedan dud, bio se složio Starac, i danas jedemo mesec i više dana dudinje. Zasadio sam i jednu japansku jabuku, bio je i Starac saglasan, i ne znam koliko trista-četiristo plodova daje svake godine zato što je Starac bio saglasan. U svim stvarima u kojima Starac nije bio saglasan, ili bih iskopavao i zasađivao drugde, ili ne bi napredovale, ne bi se primale, ne bi imale dobar kraj zato što moj Starac nije bio saglasan.
 
+ + + + +
 
Onaj koji se oslanja na sopstvene snage, vara se. Otići ćeš kod čoveka duhovnika koji će te poučiti kako padaš i kako se uspinješ u nebo. U svakom slučaju ako ideš sam…
 
+ + + + +
 
Kada vidim da će onaj drugi da se svađa, ja se povlačim da ga ne bih doveo u situaciju da kaže: „Starče, neću moći to da učinim“. Kada to spazim, ja se povlačim, da ne bih postao uzrok neposlušnosti. To je, neka vrsta unutrašnjeg rasuđivanja.
 
+ + + + +
 
U svakom slučaju jedno važi: monaštvo se zasniva na poslušanju. Iskusio sam i poslušnost, iskusio sam i neposlušnost. I video sam, da kada je neko u poslušanju, miran je, ne vladaju njime pomisli!
 
+ + + + +
 
Ako si uspokojio svoga Starca, uspokojio si svoga Boga.
 
+ + + + +
 
Jedan je tako poverovao svome umu i loše završio. Nakon Liturgije Starac je kazao:
– Oci, sedite da popijemo vodu. Da.
– Starče, to što činiš nije dobro. Oci treba da idu u svoje kelije, svojim kućama.
– Čedo moje, ti si poslušnik. Zar si počeo da savetuješ svoga Starca? Ne činiš dobro. Da kažeš: „Neka je blagosloveno, Starče“.
– Ali tako i tako…
Ovladalo je njime iskušenje, istrglo ga je ispod pokrova njegovog Starca. Otišao je u Karulju. Načinio je duhovne prestupe. Otišao je na drugo mesto. Na kraju je ostao sam. Prošao je neko iz Patre i pitao me:
– Oče Jefreme, da li je on jerej?
– Ne, kažem mu.
– Kada sam mu zakucao na vrata, otvorio je i prekrstio ovako. Rekoh: „Jeste li vi jerej?“, a on: „Upravo sam obavio Svetu Liturgiju“.
Vidite? Ko poveruje svome rasuđivanju, ode od svog Starca, ode od suseda, sam sebe rukopoloži za jereja i tako okonča.
Čovek ne treba da veruje svome rasuđivanju. Imaš li pomisao? Ispovedi je svom Starcu. I kada Bog prosvetli Starca, njega poslušaj. Nemoj da veruješ svojoj pomisli. Đavo ne radi na silu. Malo pomalo i vodi te onamo kuda on želi. „Odluči se za prestup ili mir“.
 
+ + + + +
 
Pet godina je ratovao đavo protiv mene da odem od svog Starca, oca Nikifora. Nisam načinio niti jedan korak. Sve dok rat nije nestao sam od sebe.
 
+ + + + +
 
To da neko ode iz sveta je lako. Ali da nađe čoveka koji će ga voditi, to je vrlo teško! Teško je!
 
+ + + + +
 
Ti se staraš samo o sebi, a šta je sa Starcem koji ima toliko duša koje zavise od njega? Ti ćeš otići da ispovediš svoju pomisao, i drugi će da ode da ispovedi svoju pomisao. A šta se onda dešava sa Starcem? Nosi li ih sve Starac? Naravno, ne nosi ih Starac, Hristos ih nosi sve. Međutim, o svima njima se Starac stara.
Izvor mira, izvor radosti, izvor spasenja, izvor Raja je Starac.
 
+ + + + +
 
Starac je pratio pomisli svoga poslušnika:
– Hodi ovamo, čedo moje.
– Blagoslovi.
– Kako me vidiš?
– Starče, vidim te poput anđela.
– Dobro. Doći će vreme kada ćeš me videti poput čoveka.
Nakon nekog vremena: – Kako me vidiš, čedo moje?
– Kao čoveka.
– Sutra ćeš me videti kao đavola.
– Sutradan ga pita: – Kako me vidiš?
– Kao đavola.
Tako biva. Zato što malo-pomalo đavo – to mi se desilo, oci, iz iskustva vam to govorim – pokušava da te odvoji od Starca, da te odvoji!
 
Dvaput sam otišao u kuću tog Starca radi jeleosvećenja. Bila je tamo i jedna mlada osoba koja me je sablaznila. Oba puta rekao sam svome Starcu, ocu Nikiforu da se moli uz brojanice. Prvi put, čim sam stigao kući, zaboravio sam pomisao, obavio sam jeleosvećenje, i kada sam odlazio setio sam se. Sledeći put pomisao me je tiranisala i kada sam počeo sa jeleosvećenjem. Kada sam pomazivao dete, potpuno je otišla iz mog uma ta pomisao. Čim sam završio sa osvećivanjem i kretao, ponovo se vratila pomisao.
Vidiš kakvu silu ima molitva uz brojanice koju čita Starac, kakav god da je?
 
+ + + + +
 
Ne bi trebalo da prihvataš optužbe na račun svoga Starca! Tako je ispravno i treba da reaguješ kada čuješ da govore nešto protiv njega.
 
+ + + + +
 
Jednom sam bio stigao do kraja. Nisam više mogao da trpim. Tražio sam pomoć. Tada sam video starog
Josifa u svome snu. „U srcu te, čedo moje, čuvam.“ i znaš li kako sam se utešio dok sam nosio taj krst! Tešilo me što sam makar i u snu video Starca.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *