NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
Pitanje prozorljivosti
 
Oduvek su se mnogi pitali da li je Starac bio prozorljiv. Uvek je odgovor bio da je glavni dar Starca bilo nešto drugo, dakle molitva i suze. Kao što je i sam ostavljao da se zaključi, zahvaljujući svom visokom duhovnom stanju, nije mu bio nepoznat taj dar, ali nije neprestano delovao u njegovoj duši. To je sud Božiji.
 
+ + + + +
 
Jednom smo se nalazili za trpezom i jeli sa jednim monahom gostom. Za vreme blagodarenja uspravan Starac se okrenu prema monahu i klimajući glavom reče: „I ka višem! I ka višem!“ Istovremeno je bridom dlana desne ruke osenjivao unakrst njegove grudi, govoreći znacima: „Svet, svet, svet..“ Ubrzo nam monah ispovedi da je došao da uzme starčev blagoslov da bi se rukopoložio za đakona.
 
+ + + + +
 
Kada je Starac bio sam sa ocem Nikiforom, posetio ga je jedan student. Starac ga odvede u zadnji deo kolibe gde je postojao jedan grob i govoraše o smrti i o životu posle smrti. Nakon dva dana, otišavši sa Svete Gore, mladić sazna za smrt svoga oca.
 
+ + + + +
 
Bila je ponoć, neki starac u Svetoj Ani je odbrojavao svoje poslednje časove. Iste noći je usnuo u Gospodu. Otac Jefrem na Katunakiji se tih sati molio a da nije znao za samrtnika. Kada je došao čas da se moli sa brojanicom koju je činio svake noći za one koji su mu pomagali i bili dobročinitelji na bilo koji način – i samrtnik je bio jedan od njih kada je završio za ostale po imenima, dođe i njegov čas. Završio je sa brojanicom i stao je da govori sledeću. Međutim, um mu se vratio na ime samrtnika. Želeći to ili ne, načinio je prilično molitava za njega. I to ne uobičajene, već sa suzama. Sledećeg dana je saznao za smrt i shvatio zašto mu se to desilo.
Starac Rafail koji je živeo sam blizu Svetog Jefrema, imao je običaj, za vreme Večernjeg, umesto klepala u koje su udarali u manastirima, da udara u nekoliko praznih konzervi od lignji, koje je okačio na odgovarajući način za jedno drvo. Jednom, tačno u času dok je udarao u svoje konzerve, jedan se sused monah penjao stazom preko puta i začuvši zvuk, izgovori naglas: „Ma šta je sa ovime? Je li poludeo?“ Starac, kopajući na kaskadnim njivicama, začu ove osuđujuće reči i kasnije kaza: „U duhu sam video da je duša ovog brata pala. I zadivila me je razorna snaga osude“.
 
Bilo je onih koji su dolazili i kasnije pričali da im je Starac govorio o događajima iz njihovog života za koje nije mogao da zna, ili da im je davao odgovore na njihove probleme pre nego što su ga pitali.
Često se u molitvi borio dugo i sa mnogo truda da bi ga obavestio Bog o nečemu što ga je zaokupljalo. Tako, na primer, pet je meseci čekao i onda dobio obaveštenje da jedan iskušenik nije trebalo da ostane kraj njega. Kada bi ga pitali da li bi mogao da dobije obaveštenje za nešto, priznavao bi da niti je lako, niti Bog sledi nas već mi Boga, a On čini kako želi.
 
+ + + + +
 
Jednom ga je posetio neki mladi monah i zatražio da ostane kraj njega. Još uvek se nije upokojio otac Nikifor i Starac se ustručavao da uzme poslušnika, zato što mu je starac Josif savetovao da ga ne uzima pre nego sklopi oči njegov starac. Ipak je rekao monahu da će se pomoliti i šta ga obavesti Bog da će mu kazati. Nakon nekoliko dana, kada ga je monah ponovo posetio, Starac mu reče: „Ni kaka glasa, ni koga da odgovori“(1 Car 18, 26), i nije ga primio. Monah reče Starcu da će da ode u opštežiće kod jednog suseda starca, oca Hrizostoma, i krenu tamo. Čim je izašao na spoljna vrata, Starac oseti, kako je govorio, „suštinsku“ blagodat da ga preplavljuje. I pomisli da je od Boga da se učvrsti monah tamo kuda se uputio. Tako se i zbilo.
 
+ + + + +
 
Neki, po godinama mlad Svetogorac, pripovedao nam je brigu koju je osećao kada mu je Starac rekao da postane monah i sveštenik. (Zato što je želeo da postane oženjeni sveštenik). „Ti si od našeg roda“, reče mu gledajući ga svojim prodornim pogledom i nastavi: „Nosićeš i epitrahilj, nosićeš“.
Taj nam je mladi duhovnik ispripovedao takođe da je jednom kad je bio zabrinut i legao da spava, video u snu Starca sa svetlim licem da ga savetuje: „Da vodiš ka većem samosazercanju oce“. Probudio se a duhovna težina je nestala.
 
+ + + + +
 
Jedan mlad Kipranin ga je često posećivao želeći da postane monah. Starac mu je pomagao koliko je mogao. Kao mlad monah došao je ponovo u Katunakiju. Starac se obradovao. U jednom trenu, dok su govorili, reče mu povišenim glasom: „Slušaj, tvoj mali brat koji je na nebu načinio te je kaluđerom“. Mladi monah je bio pod utiskom ali je ćutao. Kada ga je posetio otac, našao je priliku da reši zagonetku. Upitao ga je: ,Dobro, osim moje braće koji su živi, imamo li još nekoga?“ Zapanjen začu odgovor: ,Da, imali smo jednog koji je umro mali, ali nije se desilo da ti to kažemo do sada“.
 
+ + + + +
 
1981. Velika Lavra je postala od idioritmičnog manastira opštežitije. Određeni oci Lavrani, počeli su da podržavaju preseljenje Starca, da bi preuzeo igumanstvo opštežitija. To se dešavalo bez znanja Starca koji se u isto vreme nama na Katunakiji žalio da oseća neki duhovni pritisak za vreme molitve ne znajući odakle dolazi. Ubrzo je obavešten o pokretu da se izabere za igumana Lavre i shvatio je uzrok. Uskoro ga je posetio upravnik manastira i predložio mu da se prihvati da učestvuje u glasanju kojim će se izabrati iguman. Starac mu je zatražio neko razumno vreme, da bi se pomolio i – šta ga obavesti Bog – to će da odgovori. Posavetovao je upravitelje da se vrši bdenije u manastiru tako da Bog projavi svoju volju. Prošlo je nekoliko dana i Starac je odlučio da nije bila volja Božija da ode u manastir, zato što mu je to govorila njegova duša. Telefonirao je u manastir obavestio upravitelja i slučaj je rešen.
 
+ + + + +
 
Često je govorio da određene teške grehove oseća kao smrad. Tako je osetio smrad kada mu se približio jedan darvinista. Ali Starac se čudio kako ne oseća smrad od nekog koji se izjašnjava kao budista. „Jednog momenta sam namerno seo pored njega. Oh! kakav sam smrad osetio!“, govorio je čineći najgori izraz lica.
Kada ga je neki episkop upitao sa jednim trećim, o ekumenizmu, pomolio se da bi ga obavestio Bog. „Jedan smrad sa ukusom kiselim, slanim, gorkim. Eto! To je bio rezultat“, govorio je sa odbijanjem.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *