NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
Podizanje morala
 
Vrlo snažno i olujno podizao je moral i poučavao srce svoga sagovornika. Brat jeromonah iz Atine sačuvao je pisano posetu Sevastijana, Mitropolita Drinopoleosa i Konice:
„Sev: Oprosti zbog smetnje. Pokvarili smo vam mir, Starče.
O. J: Smetnja? Kakva smetnja, Preosvećeni? Naša je radost, praznik i slavlje vaše prisutstvo. Blagoslovite.
Sev: Vi blagoslovite, Starče.
O. J: Ne,ne! „Nišči se od vrsnijeg blagosilja“.
Sev: Vi ste vrsniji.
O. J: Nemojte tako da govorite, Preosvećeni.
Sev: Pa kad je tako. Ja tako osećam.
O. J: Vi možete da osećate kako osećate. Međutim, stvari su drugačije. Vi ste Episkop. Dok mi…
Sev: Ja sam došao da tražim tvoj blagoslov, Starče.
O.J: Dobro. Dobro. Bog blagoslovio… Dobre i čestite jerarhe imamo, preosvećeni, mnogo njih. Slava Bogu. Pa i heroje? Junake? Šta se dešava? I ja čujem. Čitam i o Sevastijanu. Želeo bih da ga sretnem.
Sev: Ja sam Sevastijan.
O.J: Poznato mi je, preosvećeni. Zato i kažem: Čast nam je vaše današnje prisustvo. Pružate nam veliku radost. Čekali smo vas. Sevastijan u našoj kolibi… Mnogo vam blagodarimo. Mnogo, preosvećeni.
Sev: (Objašnjava borbu, probleme borbe u vezi sa Severnim Epirom).
O.J: Neka vam Bog poda snage. Mi vas smatramo mučenikom. Vi ste mučenik. I imate stalno mučeništvo, preosvećeni. Naša braća tamo godinama već stradaju. I vi sa njima… onaj koji strada sa mučenicima, primiće platu mučenika. Čast vam je, preosvećeni. Tako se pričešćujete i učestvujete u časnoj Krvi koju je prolio Gospod na Krstu. Velika je stvar Krv Hristova. Zato vam i kažem, na postoji veća čast od mučeništva. Veoma velika stvar. Blagoslov i čast nemerljivi.
Sev: I ja, Starče, često o tome mislim. Otkud znaš, kažem sebi, može da te veče zatekne u jednom jarku bez glave.
O.J:(Ustaje pružajući ruke). To vam želim, preosvećeni. Da Bog da! Velika čast! Lepo ste to rekli, u jarku bezglave. Toliko se borite, ne treba mnogo da stigne i taj blagoslov. Veliki blagoslov mučeništvo. Naša se Crkva zasniva na mučeničkoj krvi. Svete se Trpeze zidaju na moštima mučenika. Ne prepodobnih. Antonije Veliki i Pahomije, međutim nijedna časna Trpeza, nijedan Žrtvenik se ne temelji na njihovim moštima. Ali mošti nepoznatih mučenika uživaju ovu čast. Daj Bože da se udostojite mučeništva krvi, preosvećeni. Ne, mučeništvo bola i podrške, nije dovoljno. Ono drugo zaokružava. O, kakva bi to čast bila! Ne treba mnogo. Može Bog da podari.
Sev: Ja se pripremam i za to, pa šta mi da Bog.
O.J: Daj Bože da poda!
Sev: Ali hoću da mi i ti daš svoj blagoslov.
O.J: Blagoslov, rekli smo, ja nemam. Molitvu, da. Svim srcem svojim. Svakog dana. To mogu i obećavam. Učiniću to, preosvećeni.
Sev: I na proskomidiji da izdvajate i česticu za ovovremene novomučenike Severnog Epira.
O.J: Da, novomučenike! Naravno da ćemo da to činimo. Da zapišemo sada imena. Ali odsutan je sveštenik. Otišao je napolje poslom.
Sev: Dobro, nema veze. Kada dođe. Da nas Bog osnaži.
O.J: Da! Čim dođe, napisaćemo ih. Spominjaćemo i vas sa novomučenicima.
Sev: I da se molite uz brojanice za Severni Epir.
O.J: Svakako, preosvećeni. Rekli smo. I za vas i za novomučenike koje ste spomenuli.
Sev: Sada, Starče, da te upitam. Srećem otpor. Čak i od hrišćana. „Preteruje, kažu, Sevastijan. Stalno govori o Severnom Epiru. Postoje i druge duhovne teme. Da prestanemo sada“. Šta ti kažeš? Koje je tvoje mišljenje?
O.J: Ne, preosvećeni, nisu u pravu. Nemojte da ih slušate. Da prestanemo? Pa nisu prestala stradanja. Nastavljaju se. Zato i vi stalno da govorite i da se borite. To je duhovno pitanje. Ostala varaju.
Sev: Želim, Starče, da mi kažeš: duboko u svom srcu da li tako osećaš za mene i za borbu koju vodim? Šta zapravo osećaš? Nemoj da mi kriješ. Reci mi.
O.J: Šta osećam prema vama? Osećam… da napravim pokret. Tako mi dolazi… Ali, pred drugima… Da nas ne protumače pogrešno, preosvećeni… Shvatate kako se osećam!…(Ustao je da ga zagrli).
Sev: Mnogo si mi spokoja pružio, Starče. Nastaviću sa svom snagom koju posedujem. Pošto se i ti slažeš.
O.J: I ja se slažem. Zar je bitno? Ali kako da se ne slažem? Nastavite, preosvećeni, sa istom i još jačom snagom, sa bolom i skrušenošću. To traže novomučenici. Bog i Crkva su uz vas. Kraj On poznaje. Sveto delo činite.
Sev: Starče, pružio si mi radost. Rekao sam ti, daješ mi krila. Mnogo si me uspokojio, i mnogo sam snage uzeo.
O.J: I ja sam se mnogo obradovao, preosvećeni. Sev: Međutim, zamorili smo vas i prekinuli smo vam red.
O.J: Kakav red. Mi smo dobili mnogo veći blagoslov. Gde takvu radost da zamislimo. Vidite, isti je duh koji posedujemo. To nas spaja. Postoji i … međusobno… kako da kažem. Izmiče mi reč. Zaboravili smo i grčki u ovde u tihovanju i spokoju pustinje.
Sev: Međusobno razumevanje?
O.J: Da! Međusobno razumevanje. To je reč. Zato je današnji dan bio veli1si. Retko imamo takav blagoslov. Srce moje leti od sreće i zahvalnosti.
Sev: Da ti predamo i neke naša izdanja koja štampamo.
O.J: (Gleda spoljašnju stranu časopisa „Razapeti Epir“.) Tako je tamo. Ekser i krv. (Razgleda i „Dramu jednog naroda“.) Žive u zatvoru. Stradaju! Nastavite, Preosvećeni. Neka vam Bog poda snage i da vas prosveti. I mučeništvo će vam pružiti. Kako smo i rekli! Ne treba mnogo.
Sev: Daj mi svoj blagoslov, Starče. Potreban mi je.
O.J: Šta ćeš sa blagoslovom? Toliko ga želiš?
Sev: Blagoslovi me. Da odem ispunjen.
O.J: Kad već istrajavaš. Dobićeš ga. (značajno). Bog te blagoslovio, Preosvećeni. Neka i ja imam vaš blagoslov“.
 
+ + + + +
 
1981. kada se iz zdravstvenih razloga našao van Svete Gore, posetio ga je jedan bračni par. Nešto se desilo i bliski rođaci pokušavajući da pomognu, razgovarali su i sa jednim i sa drugim, i stvarali su zabunu kod dvoje mladih. Odgovorio im je onim svojim direktnim načinom: „Slušajte, da vam kažem. Idite svojoj kući, isterajte ih sve napolje i zaključajte vrata“. Problem je rešen, svi su se umirili.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *