>
Посетиоци
Један од његових великих проблема били су посетиоци. Долазили су у скупинама. Умарао се, губио је лепоту своје ноћне молитве, на крају је почео да осећа болове у грудима. Зато је дао строге налоге својим послушницима и помало се смањила навала. Ионако није исповедао, само је саветовао, разговарао, тешио. Иако је имао допуштење свога духовника од дана свога рукоположења, избегавао је да постојано исповеда. Била је то последица његове склоности да се не бави стварима које није добро познавао. Дело исповедања, избегавао је и ради потпуног предавања исихастичком животу. У малобројним случајевима дешавало се да исповеди неког ко га је много молио, иако би након тога говорио да се осећа неуким, јер за одређене ствари чак није ни знао да су греси. Штавише, зато што су посетиоци често питали за своју породицу и за своју супругу, упућивао их је на духовнике, ожењене или неожењене, који имају искуства. Шалио се говорећи: “Бре, чедо моје, један о својој жени, други о својој жени, начинише ме доктором за жене!”
+ + + + +
Понеки пут би говорио: “Тешко калуђерима чија је слава стигла до Атине!” Други би пут у шали рекао:
+ + + + +
“Јесте ли сазнали који су свеци на Светој Гори? Старац Пајсије и отац Јефрем!” Други пут уздишући: “Са благословом ђавола и проклетством од Бога прочуло се моје име да сам Свет и изгубих свој мир!”
+ + + + +
Неки монаси и мирјани желећи да искажу своје поштовање према Старцу чинили су пред њим метаније, а понеки пут би пожелели да му целивају ноге. За Старца није постојала непријатнија ствар од ових појава. Једном је, путујући бродом, срео епископа Самоса, блаженог Пантелејмона Бардака са којим је имао најлепше односе и примао га често у посету. Начинио је метанију пред епископом и узео његов благослов. Међутим, епископ је и сам желео да начини метанију пред Старцем да би узео његов благослов, и пошто се Старац уз протест повлачио, ухватио је и целивао крај његове мантије. Старац је пао у ватру, али га је епископ смирио и поново су се заволели.
