NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
Njegove veze sa ostalim monasima
 
Povećanje pratnje je nateralo Starca da poveća i građevine na isihastiriju. Osnovni problem vode rešen je privremeno sagradivši do 1981. još tri cisterne koje su zapremale ukupno 100 kubika vode. U svemu tome su pomagali oci iz Simonopetre koje je rado slao stari Emilijan iz ljubavi prema ocu Jefremu. I Starac ga je voleo i poštovao kao igumana, čak se i divio starom Emilijanu i često je, odgovarajući na njegove posete Katunakiji, posećivao Simonopetru, ali i sestre u Ormiliji. Ova duhovna veza je predstavljala snažan oslonac Starcu koji se u poodmaklim godinama nosio sa petoricom mladića. Često je govorio: „Bog mi je podario drugog starca Josifa“.
Uostalom, sa kojim Svetogorcem nije bio u dobrim odnosima i ljubavi u svojoj Katunakiji zatvoren otac Jefrem?! Čeda starog Josifa je voleo duboko kao svoju istinsku braću, ceneći darove svakoga od njih. On sam ih je, kao sveštenik, proizveo u monahe i nije prestao da se moli za njihov napredak.
Starac Josif Vatopedski ga je podržavao naročito dok je bio u Novom Skitu (1975) dolazeći i odlazeći u Katunakiju u jednom teškom periodu, malo pre i nakon smrti pop Nikifora. On ga je vodio u Solun zbog trovanja, starajući se o svemu. Starac je govorio: „Prema svoj braći osećam bliskost, ali posebno prema Josifu“.
Starca Jefrema Filotejskog koji je služio u Americi, obožavao je. Kao najmlađeg u pratnji, sve vreme ga je od milošte zvao pupoljkom. U svakoj prilici je hvalio njegovo poslušanje prema starom Josifu. Govorio bi: „Pop Jefrem je uspokojio starca i dobio njegov blagoslov“. Kada je čuo da će otac Jefrem da preuzme i drugi manastir, govorio je: „Uspeće. Ništa ga neće zaustaviti. Ima blagoslov svog starca“.
Starac Haralampije manastira Dionisijata je bio njegov duhovnik poslednjih godina. Ispovedali su se jedan drugome.
Od starih igumana mnogo ga je voleo stari Gavrilo Dionisijatski. „Starče“, govorio bi mu otac Jefrem u poverenju, „ja vas pominjem“. „I ja sam tebe zapisao, čedo moje“ kazao bi starac. „Kažu mi: ‘Jednog Jefrema imamo u manastiru.’ Onaj koji je zabeležio ime, odgovara: ‘Samo ti radi svoj posao, blaženi!'“
Pokojnog oca Tanasija, igumana Velike Lavre, mnogo je cenio. Stigli su otprilike u isto vreme na Svetu Goru. Ali i ostale je Lavrane poštovao i voleo.
Sa igumanom manastira Svetog Pavla, starcem Partenijem, poznavao se odavno, još iz vremena kada je odlazio i uzimao od manastira daske za doksat.
Igumana manastira Grigorijata, oca Georgija, osećao je kao svog rođaka zato što je bio u gostima u njegovoj očinskrj kući u Faliru. Ali i pokojni otac igumana, Anastasije, radeći od svoje mladosti u Tebi stanovao je kao podstanar u starčevoj kući. Taj je iguman pokazao ne malo prijateljskog staranja poslednjih godina kada su bolesti šibale Starca. Mnogo je puta poslao svoja čeda, lekara oca Dimitrija i oca Luku, i oni bi često danima ostajali gore kod Starca. Koliko su samo blagoslova dobili iz dubine njegovog srca.
Sve ih je voleo i od svih je bio voljen. Mladi bi crpli snagu iz živosti njegovih pouka i iz primera njegovog života. Stari su znali i poštovali nenametljivost njegovog morala. Svima je pružao svoje srce, obaveštavao ih, ali je ipak sa pažnjom čuvao nedirnutom svoju dušu. O svima je imao da kaže dobru reč, a pogotovo za svoje susede. Čak je i sa zilotima imao najbolje veze i nije ih osuđivao.
Posebno ga je zanimalo jedinstvo i ljubav svih Svetogoraca. Jednom ga poseti iguman saveta o jednoj ozbiljnoj temi o kojoj su raspravljali u sveštenoj opštini. „Ne znam šta da ti kažem“, odgovori mu, „ono što znam je da ovu odluku treba da donesete jednoglasno ili da je uopšte ne donesete. Da ne dođe do shizme“. (Neki su želeli da se bune povodom posete patrijarha Dimitrija Vatikanu).
 
+ + + + +
 
Naročito se starao da u poslušnicima izazove poštovanje prema starcima.
Jednom je otišao u neko opštežiće. Oci su ga primili sa mnogo radosti i počasti. Po nalogu igumana, okupili su se da čuju njegovu duhovnu pouku. Kad je otpočeo, obrati se monahu koji je smatran najobrazovanijim: „Oče, šta je rekla kraljica Saba Solomonu kada se uverila u njegovu mudrost?“ Monah odgovori: „Ti si blažen“. A Starac odvrati snažno i naglašeno: „Ne, rekla je: Blago ljudima tvojijem i blago svijem slugama tvojim, koje jednako stoje pred tobom i slušaju mudrost tvoju“(2 Dnev 9, 7). I nastavi: „I ja to kažem vašem igumanu, koji iz skromnosti odsustvuje sa našeg skupa. Blažena tvoja čeda, sveti igumane, koji slušaju tvoju reč! Oci, blaženi ste zato što ste poslušnici!“ I nastavi sa svojom omiljenom temom o poslušanju.
 
+ + + + +
 
Boraveći u drugom opštežiću, govorio je ocima da se poslušanjem spasava monah, poslušnošću se posvećuje, od poslušnosti počinje i sa poslušnošću završava. Neki monah, desna ruka igumana u poslovima upravljanja, upita u trenu: ,Da li i u upravljanju postoji poslušanje, Starče?“ A Starac reče ocima sa svojim poznatim naglašavanjem: „Otac je sada načinio jedan korak nazad“.
Drugi put, govoreći sestrinstvu jednog ženskog manastira, upotrebi jedan živopisan primer da bi pokazao veliku ljubav i duhovno staranje koje poseduje igumanija prema svojoj duhovnoj deci. Ispričao je da mu je igumanija prišla i poverila: „Dok sam se molila, Starče, javio mi se Hristos.
– Gospode, rekoh mu – molim Te da mi podariš Svoje Carstvo.
– Podariću ti Svoje Carstvo i sva moja blaga odgovori mi.
– Gospode, hvala Ti iz sveg srca. Ali, nisam sama. Imam i svoje učenice.
– Ako se budu borile, i one će iskusiti moja blaga.
– Gospode, molim Te, obećaj mi da ćeš i njih da primiš u svoje Carstvo. Ako ne budu bile sa mnom, ni ja ne želim da budem u njemu.
– Pošto istrajavaš, hajde, neka i one uđu u Carstvo Moje. Samo neka se postaraju oko svoje borbe sada – odgovori mi sa blagošću“.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *