NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
UVOD
 
„Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova“ izgovarao je Starac kao služašči, otpočinjući Svetu Liturgiju. Njegov glas, melodičan, dubok i mekan, kao da je dolazio iz tajanstva onog sveta, pokušavao je da razruši ogradu između prostora i vremena da bi raširio po svetu bespočetnu, netvarnu, životodavnu i bogotvornu blagodat Svete Trojice. Za života je mnogo voleo taj vozglas. Verujemo da sada još toplije i neprestano blagosilja Carstvo Božije sudelujući još „prisnije“ u blagodati i prisustvu milosrdnog i brižljivog Oca, Sina koji se uvek žrtvuje, i srcima našim darovatelja svih dobara, Svetog Duha. Blagoslovimo i mi Boga koji nam je podario Starca i koji je podario i druge svete ljude Njegovoj Crkvi.
Pišući ovu knjigu želimo, makar na ovaj najneznatniji način, da odamo poštu Starcu. Naravno, „poštovanje prepodobnog – podražavanje prepodobnog“ prema svetom Zlatoustu. Pošto nas već naša dela odaju, neka se bar prisetimo života i njegovih pouka, da bismo imali priliku da ponovo zagrejemo revnost prema Bogu u našem srcu, koje je u opasnosti da se ohladi. I ako neko od braće iscrpe snagu i mudrost za duhovnu borbu i prema Bogu usmerenje, neka se pomoli i za skromne pisce.
Dobro znamo da je Starac želeo da ne pišemo o njemu. Međutim, posedovao je brigu i mudrost da nas ne obaveže ni prema čemu od svega što nam je predao. Tako je pružio mogućnost da se posavetujemo i sa drugim ocima i da na kraju objavimo u ovoj knjizi njegovu biografiju, njegove pouke i nekoliko njegovih pisama (poslanica).
Često je govorio: „Koliko si imao, toliko ćeš uzeti“ ili „govorićeš ili ćeš se izraziti u skladu sa svojim ‘stanjem'“. Pišući o životu Starca u Prvom delu, znamo da ćemo, uprkos svom trudu, da ga nepotpuno predstavimo. Jer kako da izrazimo radosna duhovna stanja i sazercanja njegovog molitvenog uma koji se kretao u oblasti „neizrecivih pojava“? I ne samo da ne možemo da ih iskažemo, već smo ih i poimali prema našim neznatnim merama, kada nam ih je otkrivao. Izmicali su obično našem zapažanju, ili zahvaljujući skromnosti njegovoj koja ih je prećutkivala, ili zbog naše naviknutosti da živimo sa njime, i našoj raslabljenosti. Ipak, ono što smo čuli, videli, i proživeli kraj njega pokušali smo da napišemo, uzdajući se u blagost čitalaca.
U Drugom delu prilažemo najbitnije iz njegovog učenja koje proizilazi sa snimljenih kaseta. Njegov govorni jezik je zabeležen bez naših ispravljanja, osim u malobrojnim, teško shvatljivim delovima.
U Trećem delu objavljujemo neka od mnogih njegovih pisama koja je slao rođacima, prijateljima, poznanicima, napaćenima. Takođe, nekoliko njegovih pisanih tekstova, koji nisu pisma, već govori u raznim prilikama ili njegova duhovna promišljanja. Starac se nije starao o pravopisu i izlagao je tekst pisma na takav način da se istaknu važne stvari. Čuvamo način izlaganja teksta, kao i reči sa velikim početnim slovima koje koristi, ali ispravljamo malobrojne pravopisne greške, kao i propuštene rečenične znake. Takođe, ispred nekih tekstova dajemo neophodna objašnjenja.
Objašnjenja u zagradama i citati delova Svetog pisma su dodati kasnije. Navodi su zapisani upravo onako kako ih je izgovorio ili napisao Starac.
U reči ‘Starac’ početno slovo je veliko, i tom oznakom se ukazuje na razliku između onoga o kome je pisana biografija i onih staraca koji su navedeni. To naravno važi samo u prvom delu knjige.
Zahvaljujemo mnogo i prizivamo molitve Starca za braću koji su nam, bilo svojim pisanim zabeleškama bilo svojim preciznim primedbama, pomogli da ovoj knjizi damo ovakav vid.
 
U ime Bratstva
Josif Jeromonah
Pedesetnica 2000.
 
 

 
 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *