NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
O molitvi
 
Uvek je isticao poslušanje. I na pitanje: „Starče, kako da pronađemo molitvu, kako da pronađemo blagodat?“ odgovarao bi: „Kada je čist sasud prirode, tada će sama po sebi da ga ispuni blagodat Božija“. „Iz poslušanja se rađa molitva i iz molitve teologija“ govorio bi.
– Starče, da li da izgovaramo celu molitvu: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, spasi mene grešnog“?
– Ne, ne, zamorno je. Dovoljno je pet reči „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“. Ako uznapreduješ u molitvi, sam ćeš od sebe da prestaneš sa drugim zbog želje svoje duše. Izgovaraćeš „Isuse moj, pomiluj me“ ili „Preslatki Isuse, pomiluj me“. Možeš da dođeš dotle da samo zazivaš ime „Isuse, Isuse…“, i ako se udostojiš da se uspneš još malo, tada ćeš ostati nem kao u ekstazi od vreline blagodati koju ćeš da osetiš.
– U kakvom raspoloženju da se molimo, Starče? Slavoslovnom, radosnom, umilnom, zahvalnom, tužnom, pokajničkom, kako?
– U raspoloženju u kome je duša u tom trenutku. Radostan si, moli se sa radošću, u pokajanju si, pomoli se u pokajanju.
– A ako nema nikakvo raspoloženje duša ili se um ne sabira u molitvi?
– Um uvek tako čini. Odlazi. Naš je posao da ga uvek i iznova vraćamo. Počinjemo molitvu šapatom ili glasno, dok se ne sabere um i počne da pazi na molitvu, a onda se molimo umno bez šapata. Uostalom, iskustvo svakoga pouči.
Što se tiče raspoloženja, ako ga nemamo, stvorimo ga. U um prizovemo neku duhovnu sliku koja može da dirne našu dušu. Recimo, raspeće Gospoda koje nas navodi da razmišljamo koliko je sam Bogočovek stradao telesno zbog nas ništavnih. Ja često koristim sledeću sliku: kao desio se Drugi Dolazak i Hristos sa Svojima odlazi. Udaljuju se od mene i u opasnosti sam da ostanem doveka odvojen od Hrista i Njegovog Carstva. Tada, čedo moje, reci mi da li stičeš raspoloženje za molitvu? Vičeš tada u duhu „Hriste moj, spasi me“, i suze ti teku kao reka.
– Dakle, Starče, moleći se imamo u umu i jednu takvu sliku?
– Ne, ne. Ove misli upotrebljavamo samo u početku, da izazovemo dobro raspoloženje duše. Kada izgovaramo molitvu, izgovaramo je polako i sa razumevanjem. Ne sagledavamo umno ništa, niti reči, niti l ica, niti slike.
– I kako onda shvatamo, Starče, da napredujemo u molitvi?
– Prvo što donosi molitva je radost. Misliš da si princ. Nakon toga postaješ bogatiji u suzama. Želiš da zagrliš ceo svet, i živ i neživ. Ljudi ti se čine poput anđela. Takođe, Apostol Petar kaže koji je plod Duha: ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, vera, milost, uzdržanje (Gal. 5, 22).
– Da li treba da se molimo molitvama koje smo sami smislili, Starče?
– Ja to često činim. Sopstvena molitva, kao i duhovne slike i predstave koje smo spomenuli prethodno, čak i neka mala tiha melodija psalma, ili sa troparima, ili sopstvenim rečima, sve to pomaže duši da dođe u dobro stanje. Zatim nisu potrebna ta sredstva, i ostavljamo ih tokom vremena moleći se samo sa toplotom same molitve „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“. Drugi put posedujući dobro stanje duša želi da pojemo iz dubine. Ili joj odmah dolaze različiti duhovni znaci i želi da se moli samostalno. Dozvolimo joj da se nasiti.
– Dakle, to je umna molitva, Starče? I treba da koristimo udah i izdah kada se molimo?
– Ne, to je početak umne molitve. Umna molitva je sila blagodati, i daj Bože, da je poda Gospod podvižnicima molitve. Kada je duša spremna, tada joj Bog daruje savršenstvo umne molitve. Dotle smo dužni da se borimo za molitvom, imajući kao sigurnu osnovu poslušanje. Udah i izdah nisu neophodni da se usklađuju sa molitvom. To su sporedni elementi. Još manje treba molitva da se usklađuje sa otkucajima srca. Sa mestom srca, da. Sa otkucajima, ne.
– Da li je bez poslušanja nemoguće posedovati molitvu?
– Da ti kažem. Bio jedan starac i imao dvojicu poslušnika. Jedan je bio dobar u poslušanju, ali u molitvi je bio suv. Drugi nije slušao, ali je u molitvi bio pun suza. Čudio se starac i ode da se posavetuje sa svojim duhovnikom. Taj mudrac ga posavetuje da sačeka i tada će videti kako će se razvijati stvari. Zaista, nakon malo vremena dobar poslušnik poče da oseća blagodat molitve, ispuni se suzama i radošću. Drugi poče polako da gubi i to što je imao i ostade prazan.
– Starče, koliko sati može da potraje radosna molitva?
Kod mene traje do tri sata stanje radosti. Nakon toga polako opada, pa nastavljam govoreći molitvu lagano bez žestine i često pojem razne psalme, svoje ili crkvene. Čitam malo i nakon toga se odmaram, dok ne svane. Tada šaljem pratnju da čita u crkvi. Ja nastavljam da obavljam svoje službe sa brojanicom, kako sam navikao tolike godine.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *