NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 

NASLOV
 

 
Primenjena pouka
 
Poučavao je rečima, poučavao je i delima. U leto 1975., prilikom posete Starca Svetoj obitelji Velike Lavre radi registrovanja nekog poslušnika u knjigu iskušenika, profesor fotografije na univerzitetu u Vašingtonu, gospodin Daglas Litl predložio mu je da ga fotografiše. Do tada se starac retko slikao, i tada nije prihvatio. Nakon povratka u Katunakiju, na jednoj od Svetih Liturgija, desilo mu se nešto zbog čega je bio primoran da odmah poseti svoga duhovnika Jeromonaha Dionisija Mikrajananitisa. Desilo se da je u poseti bio i gospodin Litl koji je preko duhovnika uspeo da ga ubedi da se fotografiše. Učinio je to iz poslušanja.
 
+ + + + +
 
Kada je uzeo svoga prvog poslušnika, često su dolazila dvojica siromašnih starčića iz Karulje i Starac im je punio torbe svime što je postojalo u kući. Jednom je stigao paket od nekog pobožnog hrišćanina sa raznom hranom. Poslušnik je stvari rasporedio po praznim policama. Sledećeg dana pojavi se jedan od onih starčića. Starac je uzeo torbu i napunio je svime što se našlo. Odlazeći, starčić je, kao i obično, svojim dubokim glasom rekao: „Neka ti Bogorodica umnoži! Neka ti Bogorodica umnoži!“ Međutim, srce poslušnika se steglo gledajući prazne police: „A šta ćemo mi da jedemo?“ Sutradan su stigla dva paketa, prekosutra tri paketa, i tako Bog pouči monaha.
 
+ + + + +
 
Poslao je u Patru neke pečate i primalac je poslao novac čekom. Međutim, Starac nikad nije primio ček. Sklopljen je dogovor sa pošiljaocem i trebalo je da Starac podnese zahtev pošti da bi se ušlo u trag ko je primio novac. Starac ni na koji način to nije prihvatio. Objasnio nam je da je mnogo veća plata od Boga kada neko trpi nepravdu nego kad daje milostinju.
 
+ + + + +
 
Stari Aleksej, nosač, jednog dana predloži Starcu da mu donese malo peska iz mora. Taj je pesak bio određen za Bogorodičinu keliju, u kojoj je tada boravio predobri duhovnik otac Amvrosije. U jednom trenu se začu gromovit glas oca Agatona koji je stanovao sam, visoko na litici.
– Oče Jefremeeee!
– Blagoslovi, odgovori Starac izašavši malo napred na stazu da bi ga video.
– Ti si nepopravljiv! Pesak je za Bogorodicu, a ne za tebe.
Starac zaćuta, nije ga pogodila teška reč koju je čuo ali nije prevideo nelogičan zahtev i njegovo samovoljno mešanje. Uze svoj štap i polako se pope do oca Agatona. Desilo se da se tamo nalazio i otac Amvrosije, koji je rado potvrdio da voljno nudi pesak Starcu zato što mu je pretekao. Nesporazum je razrešen i grlati otac Agaton se umirio.
 
+ + + + +
 
Jednom je zajedno sa nekim od poslušnika rešio da postavi u crkvu peć na petrolej. U svom pokušaju se iznervira i odgovori na neku monahovu primedbu: „U tvoje zlo doba!“, izraz na koji nije navikao i nikada ga nije izgovarao. Nakon malo vremena vide ga monah da metaniše pred njim oslanjajući ruke na tle: „Čedo moje, oprosti mi. Rekao sam lošu reč“. „Starče, blagoslovi! Nisam je ni primetio!“ odgovori monah.
 
+ + + + +
 
Njegova je pažnja bila duboka, oprezna, proučena. Mnogo puta, iako bi bilo vreme odmora, nastavljao bi svoj naporni rad čekajući da se vrati neki brat sa poslušanja na koje ga je poslao, da bi se zajedno odmorili.
 
+ + + + +
 
Svoj savet: „nemojte da se otvarate, nemojte da se otvarate“, pod kojim je mislio na izbegavanje novih stvari, ideja i briga zato što one rasipaju um i sprečavaju duhovni napor, on je prvi primenjivao sa mnogo upornosti.
Tako je jednom pokušavao sa mnogo jednostavnosti da reši problem peći na petrolej koja je pravila buku svojim krilima za vetrenje. Godinama je strpljivo podnosio malu buku i sada je radio ne vodeći računa na njene tehničke pojedinosti već kuda će ga voditi njegov um. „Evo, Starče, ovo je problem“, reče poslušnik i odmah je popravi. „Čedo moje, ja više vodim računa šta mi govori pomisao“.
Drugi put ni po koju cenu nije želeo da nauči kako se koristi lift u višespratnim zgradama.
Evo, Starče, na trećem smo spratu i na dugmetu piše broj z. Da bismo sišli u prizemlje pritiskamo broj o. U redu?
– U redu.
– Pritisni da siđemo.
– Ne, ti pritisni!
Ako bi neko uporno nastavljao, rekao bi nezainteresovano: „Oh, zavrtelo mi se u glavi“.
 
Dugo bi trebalo dok ne bi prigovorio. Često za najosnovnije stvari. Brat koji je pripremao Oltar za Svetu Liturgiju nije tačno postavljao disk za naforu. Prošli su meseci dok Starac nije rekao:
– Čedo moje, tako i tako treba da činiš.
– Starče, zašto mi to ranije niste rekli?
– Pa, eto…, – odgovarao bi sa blagošću u glasu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *