NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
Okuplja bratstvo
 
Juna 1975 jedan mladić se peo uzbrdo uspravan i zadihan. Zastao je da uzme dah u senci velikog bora, naspram, od vremena pocrnelih malih dvostrukih dvorišnih vrata. Molio se da Bog blagoslovi njegovu odluku i da ga učvrsti u novom životu kada je već otac Jefrem rekao: „da, primam te“. Uz cviljenje, vrata se otvoriše i ukaza se Starac u daljini nagnut nad česmom gde je nešto prao. Okrenu se, uspravi se svebeli i svetli, primi sa svojom uobičajenom ljubavlju i odvede u sobu početnika.
Na vreme su očitali Večernje uz brojanice, u trpezariji obedovali pasulj na vodi (sreda) sa malo limuna koji je iskopao iz peska u podrumu. Tanjiri glineni, okrnjeni, mešeni hleb gorak od bajatog brašna, pepeo, lonac u ognjištu, pocrnela šerpa tamo dalje na pokrivenom koritu za mešenje testa. Svetlo slabo u času kada se osenjuju stene, drveni tavan, godinama dimljen, i požuteli, nekada beli, zidovi. Od nameštaja, sudopera i otvoreni ormar za tanjire, jedan sanduk, jedan fenjer od gaze u uglu, mali dugački sto sa tanjirima koji se puše, toplo srce mladića, očinska pojava šezdesettrogodišnjeg oca Jefrema.
Sledećeg dana su služili u svitanje. „Dete moje, sledi me u pojanju psalama; „Gospode pomiluj“, mirno, tiho, kao da glas stiže izdaleka. Tako nam je u predanje ostavio starac Josif. On sam je poučen jednim viđenjem u kome je video dvanaest ptičica da pevaju i trinaesto da vodi. U Maloj Svetoj Ani sa tako malom crkvom nisu se spolja čuli naši glasovi. Naravno, kasnije ovde starci nisu čuli i bio sam nateran da povisim glas“.
Odslužili su Liturgiju i sišli da uzmu nešto u trpezariji. Posedeli su malo, ćuteći. Starac je gledao negde daleko, zamišljen, i rekao: „I slušaše ga sinovi Izrailjevi i tvoriše kao što zapovjedi Gospod preko Mojsija“ (Post. 34, 9). Mladić, pod uticajem svojih oskudnih teoloških znanja pomisli da će Starac reći nešto o viđenju Gospoda i upita: „Može li blagodat da se vidi, Starče?“ Ali on, utonuo u svoje misli nije ni obratio pažnju na njegovo pitanje. Nastavio je: „Danas mi je na Liturgiji, dete moje, projavljeno da si ti moja pratnja i moj naslednik“. „Starče, zar ću biti tvoj naslednik u ovoj kući?“ „Ne, bićeš moj duhovni naslednik“ reče dubokoznačno i odlučno.
Tako je otpočeo poslednji period u životu Starca. Život sa pratnjom. Iako u poodmaklim godinama, pokazao je divljenja dostojnu izdržljivost i popustljivost duha. Bukvalno se žrtvovao. Pre je govorio: „Ja znam oko staraca. Oko mladih ne. Sada ću sa njima da naučim“. Kasnije je, šaleći se, govorio: „Starac je najveći političar“. Radovao se da gleda svoju pratnju. Možda je iz njega izvirala duboka ali prepoznatljiva radost kada bi ih video složne, da se vole međusobno. Borio se na svaki način, ali najviše svojim oružjem, molitvom i suzama. Borio se da im pomogne po Bogu, da ih poštedi, da im podstakne vrlinu, da ih pouči najpre poslušanju i molitvi. Često je patio ali nikada nije odustao. Nikada nije potcenio značaj očinske ljubavi. Nalazio je izgovor kada bi se preterano mučio sa nekim u njegovoj velikoj shimi: „Ni on ne može da ode niti ja mogu da ga oteram“, govorio je. „Osim, po domostroju, nakon smrti“.
Neki je brat tada zabeležio: „20.4.1990. Obavestio sam pre Večernjeg Starca o idioritmiji[1] jednog brata. Kada je stigao čas Večernjeg, Starac uopšte nije mogao da se moli uz brojanice jer je bio tužan što ne može da nas nauči poslušanju. U trpezariji, te večeri, nakon jela, tužno nam kaza reč dve o poslušnosti i da svi treba da koračamo putem opštežića. Mi smo, nažalost, malo obratili pažnju na reči našeg Starca. Međutim, uveče, u molitvi, Starac uvide da je uz brojanice postajalo sve slađe, sve više, i na kraju „vide“ da ga je Bog odenuo u carski porfir. Takvu je želju imao Starac da se popravimo u poslušanju, da ga je Bog nagradio tim viđenjem u kome ga odeva u kraljevsku odeždu, najviša čast“.
 


 
NAPOMENE:

  1. Idioritmija: sve što se dešava drugačije od unutrašnjeg pravila manastira i bez znanja duhovnika.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *