NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
Duhovna podrška
 
Starac se molio i duhovno je pomagao svome bratu i sestri kao i ostalim rođacima koji su imali potrebe. Uprkos tome, nikada ih nije posetio i prošle su čitave decenije dok ih nije video u Katunakiji.
Ispričao nam je: „Jedanput, u snu vidim svoga brata kao da je pao u more, i mišljah da li se udavio ili nije. Tada odmah odem koračajući po talasima i čekah da izađe na površinu. Čim je izašao, ščepam ga za kosu i izvadim napolje. Tada, kada sam to video u snu, on je bio ozbiljno povređen i čudom se spasao. Hodanje po talasima i to što sam ga ščepao za kosu, kao i spasavanje znače molitvu i brojanice uz koje se uvek molim za njega.
Drugi put, moj brat beše uhapšen od komunista i zatvoren. Odlučili su da ga ubiju. Te noći u snu videh da su ga držali u zatvoru i upitah čuvara zašto su ga zatvorili. Odgovori mi da duguje 150 dukata. Izvadih i dadoh mu 200 i on ga pusti na slobodu. Zaista, čudesno je spasen, oslobođen, a bili su ga osudili na smrt“.
Starčeva molitva je pomagala u porodičnim teškoćama. Njegova sestra priča: „Bila sam vrlo nesrećna jer smo muž i ja bili pred razvodom. Moj muž je izuzetno voleo svoju majku koja ga je terala da se razvede od mene (imala je osamdeset godina). Samo je tražio povod da bi ostvario svoj cilj. Razmišljala sam šta ću da radim sa dve male devojčice. Govorila sam to svojoj majci, a ona mi je odgovarala: „Dete moje, da se molimo. Ništa se ne dešava protiv volje Božije. To će se desiti samo po Božijem dopuštenju!“
Moj je bol bio veliki. Uzimala sam Jefremovu fotografiju i plakala, i molila sam se pred njom kao da je bila ikona. Molila sam u suzama da me izbavi od te opasnosti.
Haralampije, moj brat, u to vreme otišao kod Jefrema na Svetu Goru. Jefrem mu kaza: „Zašto me uznemirava naša sestra Eleni? Zašto uzima moju fotografiju i od mene plačući traži pomoć? Reci joj da uzme Bogorodičinu ikonu i njoj da se moli i da je preklinje! Bogorodica će joj pomoći, Bogorodica će načiniti čudo, i neće joj se desiti zlo.“
Tih dana je stigao telegram od majke moga muža u kome je pisala sinu da dođe u selo povodom već poznate stvari. Možete da zamislite moju tugu i bol. Zatvorila sam se u sobu. Uzela sam ikonu Bogorodice koju mi je poslao Jefrem sa starcem Nikiforom, i plačući i jecajući ispovedala sam svoj bol i molila sam je da me izbavi od ove velike opasnosti. Sutra ujutru je trebalo da moj muž ode u selo. Popodne, iznenada, stiže vest iz sela da je moja svekrva, koja nije bila bolesna, nađena mrtva na stolici na kojoj je sedela! Tako se nije ostvarila opasnost razvoda, zato što se moj suprug promenio iz korena nakon iznenadne smrti svoje majke“.
A koliko se tek molio za svog starijeg brata, pokojnog Epaminondu! On je u celoj porodici bio najmanje molitven, i sabrao je najviše molitava i kao živ i nakon smrti.
Toplo se moleći za jednu svoju rođaku koja se mnogo napatila, a beše se uplela u magiju, prevazišao je, kako nam je govorio, svaku meru vapijući: „Hriste moj, zbog krvi koju si prolio na krstu, smiluj se i na ovu dušu“. „Dobio sam jedan šamar koji sam zaslužio. Bog sve trpi, ali magiju … nikako“, govorio je urazumljen. „Još jednom sam“, priznao je, „pokušao nešto takvo. Izazvao sam gnev Božiji, ali sam uspeo da izbegnem kaznu govoreći ‘oprosti’. Strah i trepet“.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *