NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
PROLOG
 
Objavljivanje knjige o životu najprepodobnijeg oca našeg Jefrema Katunakijskog, bila je sveta dužnost njegove pobožne pratnje, vernog svedoka njegovog života i učenja. Mi, skrušeni, predlažemo kao uvod ovo malo skromnih redova, prizivajući njegovu očinsku zaštitu i zastupanje i iskajući njegovu svetoplu ljubav, koju nam je zaštitnički pružao.
Ovaj velikan doslednosti, kao u izreci, nije dao „san očima svojim niti odmora veđama svojim“ dok nije pronašao dragoceni biser, za čije osvajanje je dao sve. A taj biser beše Božija blagodat pročišćenja, prosvetljenja i vaskrsenja.
U svim teškoćama i nesrećama, što poput obruča stežu našu nemarnu generaciju, za njegovu pobedu zaslužni su neumorni i dosledni život, skriveno proučavanje i sazercanje. A šta drugo rađa i održava skriveno proučavanje i sazercanje, ako ne uporno držanje asketskog pravila i tipika?
Koliko sam se divio njegovoj nesalomljivoj volji, njegovoj doslednosti u čuvanju predanja naših svetih otaca! Kad sam ga jednom zapitao za razlog tolike upornosti, on mi smelo odgovori: „Zaboravljaš koliko nas je Starac (misleći na starca Josifa isihastu, koga je smatrao svojim Starcem) poukama i načinom svog života podstrekivao i urazumljivao da čuvamo istrajnost i doslednost u održavanju pravila ukazujući nam put duhovnog uzrastanja i radosti!“. Iako mu je starac bio nezaboravni jeromonah Nikifor, u duhovnom radu i životu beše verni učenik Starca Josifa isihaste kod koga je neumorno služio. Zbog svoje čudesne doslednosti, koju možda nemarnici smatraju preteranom, Starac Jefrem je izazivao delovanje prisustva Božije blagodati koja ga je vodila ka pročišćenju i prosvetljenju.
Zabeležiću samo jednu od mnogih osobina, u koje sam se svojim očima uverio, kod ovog izuzetnog duhovnog pregaoca. Jednom kada sam ga pozdravljao, odlazeći iz njegove isposnice, kaza mi da pošaljem pismo na čijem je kovertu u tom trenutku pisao adresu. Pišući, istroši mu se olovka i ja mu odmah ponudih svoju da dovrši. Kad je završio, divio se mojoj olovci jer je, tobož, vrlo lepo pisala. Rekoh mu da je zadrži za sebe. On ne prihvati, već mi reče da mu kupim istu takvu. Obećah mu da ću se pobrinuti za to, i to vrlo brzo, jer će već sledećeg dana neko iz Novog skita otići u svet. Pozdravih ga i odoh do Novog skita gde sam boravio. Kasno uveče, dok smo bili na bdeniju, u našem dvorištu začuh lupanje na kapiji pa otvorih. Iznenađen ugledah oca Jefrema koji mi odsečno reče: „Josife, molim te, nemoj da mi naručuješ tu olovku o kojoj smo pričali zato što nisam uzeo blagoslov od svog starca“ i ode odmah bez reči. Međutim, razlog nije bio blagoslov njegovog starca, koji tada beše slab i nije mogao da se sporazumeva. Istinski razlog otkazivanja narudžbine beše negiranje samodopadne želje prema nečemu što je poželeo. Zbog toga je pešačio dva i po do tri sata, i to u pola noći.
Čitav život ovog velikana beše pun takvih pregalaštava. Iako nije pronašao pravu tradiciju kod svog Starca i njegove pratnje, nije prestao da traga dok nije pronašao traženo u Starcu Josifu isihasti, i to je očuvao sa predanošću i doslednošću.
Prepodobni Starac naš Josif isihasta beše jedan od budilaca naše generacije. Svojim životom i delom rekao je „ne“ struji preporoda i vratio je trezvenoumni svetootački način života. Nije se zanimao za „spoljašnjost čaše“ već za unutrašnje pročišćenje uma i srca. Sledbenik i poslužitelj ove ličnosti beše i ostade do kraja prepodobni otac Jefrem, koji potom postade primer i nama raslabljenima.
„Delovanje je ushođenje ka sozercanju“. Njegov stav prema temelju delanja, poslušanju, beše nepromenljiv. Ako uzrok pada i stradanja ljudske prirode beše neposlušnost, onda je poslušanje njen lek i vaskrsenje.
Njegovo duhovno iskustvo na putu tradicije naših svetih otaca načinilo ga je mudrim i pouzdanim. Primerom, na delu, i svojim životom ubedljivo ističe važnost poslušanja kao najzdravijeg i nepogrešivog puta ka uništenju „starog čoveka“, „mrzosti pustošenja“, egocentričnosti i samoljublja. Poslušnost je pokazao i sam Isus svojim primerom kao temeljem našeg preporoda.
Uz neprekidan trud i samoodricanje, prepodobni Starac Jefrem je postao simbol koji nas upućuje ka bololjublju, nošenju krsta, životu mučenika, ka Carstvu Božijem, koje dostižu trudbenici. Koristio je slobodno i bez sile svaki način molitve, naročito „ispovedni“ način, kojim svaki podvižnik na svoj način priziva Boga Oca, i tako „rađa“ molitve za određene stvari koje ga zaokupljaju. Isticao je hrabrost vere u Hrista, kojom verni pobeđuju obeshrabrenje, što je zbog nebrige našeg vremena, postalo glavno oružje neprijatelja. Preslatka i ohrabrujuća njegova pouka, nastala njegovim uzvišenim življenjem, podstiče nas da pribegavamo zaštiti Hrista Spasitelja i Oca našega, njegove Presvete Majke i naših Svetitelja.
Prilikom naših čestih susreta, uvek je naglašavao izbegavanje nemarnosti i dosledno držanje svetootačke tradicije. Potpuna nebriga za svetska događanja, ograničavanje na samo neophodne potrebe, trpljenje tokom čestih bolesti, bogato bololjublje prouzrokovano asketskim okruženjem, naročito nastojanje za skrovitim proučavanjem i sozercanjem, sačinjavali su stalno i doživotno pravilo življenja. Neprekidna molitva, kao i često i precizno svetosluženje strašnih tajni, ne odocniše da urode plodovima. Često je, koliko god da je to tajio, otkrivao, ne samo naše misli, već i buduće životne događaje koje Božija promisao za svakoga unapred zna.
Sa umerenim tihovanjem i upornim trudom sazercanja, pregalac naših dana je osvojio nagradu višnjeg priziva Hrista. Postao je učenik Božiji i dokazao je da je naše atonsko ustrojstvo neprekidno isto, upravo onako kako su naši sveti Oci zacrtali. Izvanredan primer ovog našeg duhovnog oca i brata osnažuje naše skromne pokušaje nastavka svetootačkog predanja, da bismo se i mi ponizni, blagodaću Hristovom i zastupništvom i starateljstvom Bogorodice, udostojili istog cilja i kraja.
Ovim izdanjem, ne opisuje se samo ličnost ovog velikog podvižnika beskrvnog mučeništva, već se našoj uspavanoj generaciji dokazuje da i danas blagodat Gospoda našeg ostaje nepromenljiva, u težnji ka našem preporodu i vaskrsenju.
 
Starac Josif Vatopedski,
marta 2000.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *