NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
Natezanje konopca
 
Međutim, ta se izreka ipak ostvarila na ocu Nikiforu i kir Janiju. Starcu je bilo teško da podnese i najmanju brigu koju je stvarao otac Jefrem svome ocu. Otpoče duga i teška borba, borba koja nije priličila ni njegovom duhovnom stanju, niti njegovom plemenitom karakteru. Proveo je teške dane svog života, pokušavajući da umiri oca Nikifora i da usluži svoga oca. Starac Josif, koji ga je podržavao, ohrabrivao i umirivao, odavno je otišao kod Gospoda. Kir Jani, koji je zbog svojih godina mislio da će brzo umreti, živeo je i živeo. Proživeo je kraj njih čitavih osam, za oca Jefrema mučeničkih godina. Oci su govorili: „Otac Jefrem se nalazi između dve vatre: s jedne strane njegov otac, a sa druge njegov starac“.
Na fotografiji pratnje iz onog doba, otac Jefrem izgleda stariji od starčića. Upao je u takvu duhovnu borbu da se na kraju okrenuo protiv Boga. Poput mnogostradalnog Jova koji je zavapio u molitvi: „Ko će da bude sudija među nama dvojicom, kad si mi dao ovo nepodnošljivo iskušenje, Bože moj?“
Starčev otac postao je monah po imenu Jov u jednom trenutku kada se mnogo razboleo. Ali povratio se i poživeo još jedno dve godine. „Dete moje“, govorio je, „da su mi put popločali dukatima ne bih dolazio da sam znao“. Sedeo bi u keliji i po čitav dan bi se molio uz brojanice ili govoreći molitvu „Raduj se, Nevesto Nenevesnaja“.
Jednog dana dozva svoje dete:
– Jefreme moj, Jefreme!
– Šta je bilo, deda?
– Dođi da ti nešto kažem. Eto, dok sam ovde sedeo ophrvao me je san i otvoriše se vrata i uđoše tri žene. Srednja je nosila krunu na glavi i kaza mi:
– Šta radiš?
– Šta da radim, eto, sekiram se. Kaza mi:
– Zato sam i došla da ti kažem da se ne brineš. Ne želim da se brineš.
– I postadoše nevidljive.
– E, deda, to je bila Bogorodica. Je li vidiš šta ti je rekla? Hoće da si ovde. Ne pomišljaj da odeš.
Nervozni i ljutiti barba Jani se pretvorio u dobrodušnog i nezlobivog starca Jova. Otac Jefrem se divio njegovoj nezlobivosti i sebe je smatrao nesavršenim.
Jednom se razbole otac Nikifor. Stari Jov poteče svome detetu sa istinskom brigom: „Dete moje, da mu stavljaš čaše[1], prehlađen je“. Ali, njegovo trpljenje je trebalo da se iskuša do kraja. Jedne noći iziđe da poljskog klozeta, saplete se i pade. Slomio je kuk. Četrdeset dana je proživeo u bolovima ne želeći da obavesti sina, oficira, da se ne bi brinuo. Dana 8. aprila upokojio se u Gospodu.
 


 
NAPOMENE:

  1. Stari narodni način lečenja svećom zagrejanim čašama koje se lepe na leđa – prim prev.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *