NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
Kraj starca Josifa
 
15. avgusta 1959. starac Josif se upokojio u Gospodu u Novom skitu gde je bio poslednjih pet godina zajedno sa svojom pratnjom, starcem Arsenijem, svojim stalnim sadrugom u podvizanju, monahom Josifom (sada igumanom manastira Vatoped), jeromonahom Haralampijem (starcem manastira Dionisijata), jeromonahom Jefremom (starcem manastira Filoteja, Karakala, Ksiropotama i Konstamonita) i sa svojim bratom po krvi ocem Atanasijem.
Otac Jefrem ih je često posećivao, iako oslobođen svojih svešteničkih obaveza, budući da su dvojica ovih poslušnika, Haralampije i Jefrem, već bili jeromonasi. Na dan upokojenja starca Josifa, praznik Velike Gospojine, krenuo je da ih poseti, pošto odslužio u Katunakiji. Išao je polako zato što je znao da se nakon Svete Liturgije odmaraju. U Svetoj Ani ga je stigao otac Atanasije zadihan. „Dođi, starac je otišao“. „Otišao? Pa meni je rekao će me podzraviti, pre nego što ode!“ I bio je u tom čuđenju sve do četrdesetog dana nakon starčevog upokojenja. Tada, dok se bezbrižno bavio rukodeljem, mesto preplavi miomiris. Tražio je po celoj kući. Niko nije palio tamjan. Tako se dosetio. Duša starca ga je, odlazeći iz sveta u četrdeseti dan, pozdravila miomirisom.
Od tada je često Starac u snu viđao starca Josifa. „Skoro svakih petnaest dana“, pričao je. Obično naslonjen u udobnom sedištu, Starac ga je tešio u njegovim tugama, koje su šezdesetih godina dosegle vrhunac, govoreći mu blago: „Srce moje, strpi se.“ Podvižnik bi se odmorio i nastavljao dalje.
Kasnije je brat iz pratnje zabeležio: „Danas nam je na Duhove leta gospodnjeg 1989. Starac rekao da ga je u snu posetio starac Josif. Pošto su se toplo poljubili, starac Josif, mu vrlo radosno reče: „Želim da ti predam eklisiologiju“. Godinama ga nije video tako radosnog. Vredno je divljenja to što Starac nije znao reč eklisiologija“.
Ako izbrojiš tople i žive reči oca Jefrema, najvećim delom to su bile poslovice, pouke, saveti i viđenja, samog starca Josifa. Kao pratnju, samo je ovu pratnju znao, i nju kasnije kao primer imao za našu malobrojnu. Bio je živa slika starca Josifa. Mudro je neko primetio kad ga je upoznao: „Otac Jefrem je nadgrobni spomenik svoga starca“.
 
+ + + + +
 
Starac Jefrem je čuvao poruku starca Josifa u svom arhivu kao uspomenu i blagoslov. Najverovatnije početkom 1959., malo pre nego što se upokojio, obratio se Novom Skitu, moleći da mu starac pošalje rukom napisanu poruku. Želeo je za blagoslov:
„Srce moje Božije i sveto, voljeno moje čedo, oče Jefreme, šaljem ti svoje očinske poljupce. Imaš svu moju ljubav, moj blagoslov koji sam izustio pre dva dana. Vrlo teških 10 dana, ništa nisam jeo. Sada su ponovo, pre dva dana, stigli neki lekovi iz Amerike, i počeo sam da ih uzimam i koriste mi. Da vidimo dokle će da mi pomažu. Ja ne smatram da ću ozdraviti. Koliko god da se trudi pratnja, ništa ne pomaže. Samo me zadržavaju da ne odem. Pun sam lekova. Telo se moje neće dopasti crvima, ostaće neraspadivo. Neće im se dopasti da ga pojedu. Dakle, budi miran. Zasad još uvek nije stigao čas. Prenesi moj blagoslov pregaocu Prokopiju.
 
Celivam vas svom dušom,
skrušeni i pregrešni
S. Josif“.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *