NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
Blagodatna stanja
 
Starac ga je podsticao, savetovao i podržavao svojim smirenim i radosnim bićem ali mu ni na koji način nije ukazivao duhovni put njegove duše. Govorio mu je: Napreduj, a ja ću te slediti i čuvati, u suzama si pronašao blagodat, u suzama i nastavi“. On sam, probni radnik umne molitve, nije je nametao svome učeniku. Zato je Starac uveravao da starac Josif nije upražnjavao umnu molitvu, iako je nekada iskusio.
Nalazio se u Maloj Svetoj Ani, u kolibicama starca Josifa, kao gost. Prema redu starca Josifa otpočinjali su bdenije sa brojanicama u popodnevnim satima, malo pre nego što sunce zađe. U času kada je čitao svoje pravilo, desilo se da se čula buka od radova otaca iz Svete Ane koja je preko puta. Starac , kako priča, u svom pokušaju da se sabere i da izbegne rasipanje uma zbog buke, osetio da mu je um njišao u srce i da je nastavio svoje pravilo neometen.
Kada je dovršio pravilo i došao k sebi, ponovo začu buku, i bi opitno poučen šta je umna molitva.
 
+ + + + +
 
Uzvišena duhovna stanja, kao što smo već naveli, ubrzo su otpočela. Bogata Božija blagodat prekri oca Jefrema i neprekidno ga je uspinjala tamo gde samo oni koji su to okusili mogu da shvate: „Vkusite i vidite“ (Psalam 33,9) Starac Josif mu je često govorio: „Čedo moje, ti kako napreduješ i sam ćeš pronaći blagodat, ali nećeš moći da je održiš.“ A drugi put pun ushićenja ali i brige: „Mnogo žuriš i bojim se za tebe. Drugi čitav život provedu u podvizavanju i ne okuse ova stanja[1]!“ A učenik bi uzvraćao sa prostodušnošću: „Starče, ako mi Bog daje da jedem mesa, zar ja da mu kažem da hoću pasulj?“
 
+ + + + +
 
„Duh Sveti nije vidljiv ali je vidljiva njegova blagodat“, poučavao je Starac. Blagodat smo videli uživo, opipljivu, da ispunjava sobu a potom i crkvu. Suze su tekle u potocima, blagodat je preplavljivala srca i hram. Mnogo puta na svetom disku videlo se Sveto Dete. Ponekad, u času osvećivanja Svetih Darova, objavilo bi mu se: „Sin Božiji i sanaslednik Hrista“. Strašna vrelina duha. Učitelj ga je skrušavao slatkim nepoverenjem: „Mnogo brzaš, oče“, ali se i ponosio: „Ne verujem da se na čitavoj Svetoj Gori služi bolja Liturgija“. Napuštena pusta crkvica u pećini Male Svete Ane još i sada miomiriše.
 
Beše ono doba kad je, u miru katunakijskih noći prepunih tajni, sedeo na svojoj mornarskoj klupici, uronjen u žar molitve, i začu da iz njegove duše izvire stih Isaije (62,5.): „Kako se raduje ženik nevjesti, tako će se tebi radovati Bog tvoj“. Tada napusti molitvu: „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“, da bi uzvikivao u Duhu: „Isuse, Ženiče moj, pomiluj me“. to vreme sam leteo“ i zaista u snovima je često sanjao da leti kao ptica, pričao je pred svoj kraj – „bio sam anđeo. Gde da mi se približi lukava pomisao : i da sam želeo. Daleko me je odbacivala blagodat. U sebi sam posedovao svetlost. Poneki put bih starcu govorio u šali: Ma, starče, zašto da držim svoje pravilo, kada sam ga odslužio u svom snu?“ Unutarnji govor je nastavio da očitava molitvu i za vreme sna. „Ja spavam a srce je moje budno“(Pjesma 5,2). Posedovao je tako izobilnu blagodat.
 
+ + + + +
 
Ponekad je u svojoj molitvi predosećao da mu predstoji nešto dobro. Dugo vremena tako. Nakon šest meci konačno, pun radosti oseti da duša njegova hoće da izađe, da poleti visoko. Ščepao se rukama za predmete oko sebe, stegao se uplašen i na kraju došao se. Sledećeg dana isto to samo mnogo snažnije. Ponovo je pokušao da se suzdrži, ali nije mogao. „Sad sam već prevaren, pomisli sa zadrškom, idi kuda želiš“. „Duša moja se uspela na neverovatne visine i poče da slavi Boga“, pričao nam je duboko potresen sećanjem i sa tajnim pulsom koji mu je stvorila. To što sam osetio je neizrecivo“, nastavljao je glasom, od ganuća jedva čujnim. Da li je sećanjem ponovo oživljavao to neizrecivo?
 
+ + + + +
 
Uprkos svemu tome, sve se više udubljivao u molitvu. Podsećao nas je: „Oni koji me okuse gladovaće, i oni koji me piju biće žedni“ (Premudrosti Sirahove 24, 21). Svesna i nesvesna težnja bile su u molitvi. Često je u svojim snovima sanjao kralja Konstantina, oslobodioca Makedonije, i kraljevsku porodicu. Ponekad bi sanjao kraljicu koja bi mu davala parče čokolade a on bi joj se s poštovanjem približavao. Zahvalio bi se govoreći da će čokoladu pojesti, i nastavljao moleći se: „Molitvu želim da mi daš“, da bi začuo potvrdni glas kraljice: „Daću ti, daću ti!“ Nije smatrao takve snove slučajnim.
 


 
NAPOMENE:

  1. Stanje: nivo vrline, nivo visokog duhovnog napretka.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *