Стаклене очи Индије – Православље и духовност далеког истока

Садржај књиге

Карма… астрал… реинкарнација… Брама, Вишну, Шива, Кришна, Буда… Самсара… Јога… Тантра…. Мантра… Мандала… Тао… Кундалини… Зен… Тибет… Далај Лама…
Већ десетлећима наш духовни простор је бомбардован пропагандом далекоисточних религаја… Скоро да нема човека који се није суочио са неким од елемената учења Индије. Притом, не треба заборавити на чињеницу да је већина тих учења била усвајана у хришћанском контексту. Рецимо, учење о реинкарнацији доживљавано без индуистичко-будистичког песимизма, који презире тело и твар. Домаћи реинкарнационисти су га доживљавали као могућно^ за читав низ нових живота. На жалост, код нас није било довољно књига које би разграничиле појмове, указујући на перспективе православне духовности, откривења Васкрслог Христа и Цркве, која је Тело Његово.
Књига која је пред читаоцем се састоји од неколико делова. У првом, “Пред лицем обновљеног многобоштва”, налазе се текстови ђакона Андреја Курајева “Хришћанство и паганизам” и игумана Александра Милеанта, “Величанственост Бога и ништавило богова”. Они нам објашњавају каква је начелна разлика између православног учења о обожењу и паганске тежње за самообоготворењем, која је, гогледа, суштина окретања савременог човека духовности Оријента.
Поглавље “Хришћанствоииндуизам” разматра питања без којих се не може разумети начин на који индуистичке секте делују на нашем простору, маскирајући се као “хришћанство без Христа”. Руски свештеник Владимир Јелисејев говори о православној и оријенталној аскези; Владика Николај и ђакон Андреј Курајев решавају два аспекта питања које неопагани често постављају – “Да ли је Исус био у Индији?”. Др Иван Панчовски пореди будистичко и хришћанско схватање љубави, а анализа тибетанског будизма је ту да би се показало како је непремостив понор између Откривења Божјег и пало-адамскодемонске религиозности ламаизма. Јања Тодоровић тумачи јогу из хришћанске перспективе. Чланци Курајева и архиепископа Јована (кнеза Шаховског) показују неодрживост вере у реинкарнацију ако се усвоји православни библијски поглед на свет. Затим следе чланци о далекоисточним сектама, углавном из пера познатих страних и домаћих стручњака. “Покрет за свесност Кришне”, Саи Баба, Шри Ћинмој, трансцендентална медитација, раџинишизам узети су у разматрање зато што су присутни код нас, и стичу све већи утџцај у наметању духовности “Новог доба” потомцима Светог Саве и Светог кнеза Лазара.
Поглавље “Хималајски успон ка Христу” доноси три исповести православних Американаца, који су, у наше доба трагања и лутања, ишли далеко и дубоко у потрази за Богом и собом. Попадија Јунија је стигла у Индију, посећујући Саи Бабу; монах Адријан је био на Тибету;. јеромонах Дамаскин је упражњавао зен-будизам пре о што се срео са својим духовним оцем, блажене успомене свештено-монахом Серафимом Роузом. И сви су се они вратили Христу, Сунцу Правде…
За крај, доносимо житије Светог апостола Томе, просветитеља Индије, призивајући његову молитвену помоћ да би ова књига свима који је читају била на корист и спасење. Амин, Боже дај!

Приређивач

На Дан Свете и Благе Мироносице, Марије Магдалине,
22. јули/4. август 1997.
године од Рођења Спаситеља


2 Comments

  1. Tibetanci, a i Dalaj Lama su satanisti. To ceo svet zna. Pazi, čovek kaže da treba da ukinemo države i institucije, a onda u sklopu ista rečenice kaže da ujedinjene nacije treba to da kontrolišu. Bože sačuvaj.

  2. Hvala na ovom tekstu. Pomogli ste mi da razrešim mnoge nedoumice i dali smernice za dalje.