NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

o. Artemije Vladimirov
Savet čoveku koji prilazi Hristu iz dalekoistočne religije

Ovo je tekst koji je sa trake „skinula“ monahinja Nektarija, sestra autora gornjih redova, monaha Adrijana. Pošto je njen brat sreo oca Artemija a onda se vratio u Ameriku, mati Nektarija zamolila je oca Artemija da mu uputi nekoliko reči na kaseti, pošto je njen brat još uvek bio u stanju usaglašavanja sa verovanjem u ličnog Boga, i potrebom za takvim verovanjem. Ali, slušati reči o. Artemija i čitati ih, nije isto. On govori na prefinjen, uzvišen način, kao da čita pesmu i čovek može osetiti njegovu duboku i gorljivu ljubav za Isusa Hrista, koja mu omogućava da izvodi svoj težak podvig staranja za napaćene duše:

„Svakako je naš zajednički prijatelj Džejms (ime m. Adrijana u svetu) sasvim u pravu kada kaže da je najvažnija stvar u Hrišćanstvu lična ljubav za ličnog Hrista Koji je Božanska Ličnost. Zaista, ako uzmemo hrišćansko moralno učenje bez Hrista, ono postaje samo zbirka lepih doktrina bez ikakvog života u sebi – života našeg Gospoda Isusa Hrista, Koji je vaskrsao iz mrtvih, zgazio smrt smrću.
Ali šta to znači osećati ljubav za Hrista? Smatram da je tamo u Aziji, u Nepalu, srce našeg prijatelja bilo ispunjeno nečim dobrim – ne rđavim – ali to su bila zemaljska osećanja, zemaljske prirode. Sada on pokušava da otkrije šta je blagodat poredeći ovu nepoznatu blagodat sa nekim raspoloženjima, nekim osećanjima koje je doživeo – ali, na nesreću, sve što on zna pripada ovom svetu.
Isus Hristos kaže da Njegova ljubav, Njegov mir, Njegova radost nisu od ovoga sveta i da morate prvo imati sasud, pa ga tek onda možete ispuniti dragocenim mirom. Pre nego što imate posudu, kako možete osetiti, kako možete dotaći njegov sadržaj?
Da vidimo šta je početak naše ljubavi prema Hristu! Zamislite da ste siroče, beba koja doživljava smrtnu opasnost, i sasvim odjednom, sasvim neočekivano, izvan vaših napora i svesti, vas spasava neko koga nikada niste videli ni poznavali – samo su vam kasnije ljudi rekli; ‘Imate spasioca koji vas je istrgao iz čeljusti smrti’. Kada počnete da budete svesni postojanja tog spasioca – nekog plemenitog, besprekornog u svojoj ljubavi, ko ništa nije očekivao da dobije od vas zauzvrat, već vas jednostavno spasao iz ljubavi – počinjete da osećate nešto nalik na zahvalnost. Osećate da vaše srce želi da prepozna tu osobu, da mu bude blizu, da kaže neke reči zahvalnosti, čak da ga hvali i uzdiže. To nije nežno raspoloženje, to nije osećanje zbog koga vam je ugodno – u srcu nije toplina i lagodnost – ništa od toga. To je nešto mnogo više. Kada ste zaista zahvalni vašem spasiocu vi želite da mu služite; želite da mu pripadate; želite da budete njegov rob u pravom smislu reči. Želite da budete sluga koji ne traži nikakvu nagradu za sebe. Ne tražite srdačno raspoloženje ili tamno, neka praznina ili me nešto ispunjava – to nije važno. Želim da mu služim. Želim da izrazim moju ljubav i na spoljni i unutarnji način. Želim da žrtvujem moj život za uzvrat, da ga položim u podnožje njegovih stopala. „Kada volimo nekog, mi uopšte ne mislimo na sebe. Ako je ova ljubav egoistična onda vam nešto ne dozvoljava da zaboravite na sebe, to je ljubav usmerena prema sebi. Ali kada imamo žrtvenu ljubav, mi osećamo da smo spremni na sve – na hladnoću, vatru, glad a ovo nisu nimalo slatka osećanja.
Šta je život u Hristu? Samo pažljivo pogledajte Krst. Isus Hristos, raspeta Istina i Ljubav je upravo ispred vaših očiju. On je na Krstu. Da li se On oseća prijatno tamo?
Je li Njegov položaj ugodan? Da li je On sličan Budi koji sedi skrštenih nogu ispod drveta? Ne, to je mučenje, to je nešto prožeto teskobom, stradanjem, a to je Ljubav. Stoga, ljubav za Hrista počinje sa shvatanjem te bolne žrtve, odricanja, da, koje nam je On doneo. A kada počnemo da shvatamo, uz pomoć Božje blagodati šta Njegovo Vaploćenje i Iskupljenje znači; kada počnemo da shvatamo od nas je Isus Hristos iskupio od sile satane, snage greha, snage smrti; kada počnemo da shvatamo sve ovo, onda vidimo da želimo da služimo Njemu, da pripadamo Njemu, da opravdamo tu žrtvu u našem sopstvenom životu. I ako osećamo spremnost da sledimo Hrista, da oživimo plodove iskupljenja u našem srcu, da posvetimo naš život Njemu, da posvetimo sebe Njemu – to je početak naše duhovne staze. Mislim, nadam se, osećam da je Džejms sada spreman za taj korak. Neka sada shvati da su osećanja ljubavi i saučešća koja je doživeo u Nepalu bile prve posete blagodati. Ova osećanja bila su usađena u njegovo srce delovanjem Gospoda našeg Isusa Hrista – ali u tom indijskom periodu svog života Džejms nije još uvek spoznao svog Spasitelja. Sigurno bi se molio da je mogao da se moli; tragao je za Nekim koga još nije dobro poznavao. Ali sada Džejms svakako zna da su život i ljubav, svetlost i stvarnost, istina i saosećanje u Isusu Hristu. I tako, sećajući se tog saosećanja koje je preplavilo njegovo srce u Nepalu, neka sada usmeri to sećanje prema svom srcu, Neka poveruje da će mu posle njegovog krštenja, posle nanovnog rođenja duhovnog, Isus Hristos dati mnogo više. To je bio samo nagoveštaj u Nepalu, ali ostao je nagoveštaj jer nije bilo svesnog okretanja Isusu Hristu – ali sada kada Džejms zna Ko je Izvor Ljubavi (jer Bog je ljubav) on se može približiti ovom Izvoru. Kao što je rekao naš Gospod Isus Hristos, „Vi koji ste žedni dođite… i uzmite vodu života zabadava.“
Stoga, ja sam potpuni optimista u pogledu Džejmsovog srca. Smatram da budući da je grana američkog drveta sa prilično racionalnim plodom, on želi da pripiše svoja duhovna osećanja nekim drugim kategorijama. Ovo je greška, ali svakako će naš Gospod Isus Hristos nagraditi Džejmsa za njegovo traganje za nebeskom istinom, podariti mu zoru trajne ljubavi onog momenta kada učini taj korak i jednostavno zaroni u izvor krštenja u kojem huči voda večne ljubavi.
I tako, budući odvojen od Džejmsa sa tri kontinenta i dva okeana, ja se molim za njegovu besmrtnu dušu Bogu, i svojom desnom rukom blagosiljam ga da odbaci ruho sumnje i racionalizma i da postane dete bez nećkanja, bez straha, bez štetnih analiza, već sa ljubavlju i nadom i verom u svom srcu. Tako, samo napred, dragi Džejmse, i nećeš se razočarati – naći ćeš ono za čim tragaš uz pomoć Svemoćnog Boga, Isusa Hrista. Amin.
sa engleskog:
Jelena Petrović

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Hvala na ovom tekstu. Pomogli ste mi da razrešim mnoge nedoumice i dali smernice za dalje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *