Стаклене очи Индије – Православље и духовност далеког истока

Владимир Димитријевић
Свет следбеника кришнаизма

Кришнаисти могу да варају своје следбенике до миле воље, и то зато што им је узор Кришна, варалица над варалицама. Да нам не би замерили да смо необјективни, цитираћемо Свами Прабхубаду, оснивача “Покрета за свесност Кришне”. Коментаришући Кришнину изјаву из “Багавад гите” који каже да је он, Кришна, “међу преварама коцкање и сјај блиставих ствари, победа, авантура и снага снажних”, Прабхубада вели: “У читавом универзуму има много врста превараната. Од свих начина варања коцкање је најбоље и зато представља Кришну. Као Свевишњи, Кришна може варати боље од било ког човека (подвлачење наше, нап. прир”.) Ако Кршпш хоће некога да превари, нико га не може у томе надмашити (подвлачење наше, нап. прир.) Његова величина није једнострана, већ свестрана/…/ Нико га не може надмашити у варању, нико га не може надмашити у сјају, нико га не може надмашити у победи, нико га не може надмашити у храбрости и нико га не може надмашити у снази”.
У књизи “Кришна – врховна божанска личност” о Кришни се пише као “плејбоју” међу индуским боговима. Тако је, на пример, да би се оженио, Кришна отео девојку Лакшману; оженио се, такође, неколиким хиљадама жена пошто је убио демона Бхаумасуру… Кришна својим супругама говори: “Морате знати да ја нисам нарочито храбар; ја сам кукавица у односу на њих (друге принчеве, нап. прир.)… Мада сам стекао краљевство убијајући свог ујака Камзу, краљевство је прешло мом деди; тако да ја, у ствари, ни немам краљевство. Уз то, немам ни јасан циљ у животу… Чудим се како сте могле да одаберете оваквог мужа – вагабунда. Нисам ни нарочито углађен, чак ни кад је у питању друштвена етикеција. Човек би требало да се задовољи једном женом, али ви видите да сам се ја много пута женио, и да имам више од 160 000 жена, те не могу да задовољим све као углађени муж. Моје понашање са њима није нарочито фино, и мислим да сте ви врло свесне тога. Некад направим ситуацију због које моје жене нису нарочито срећне… Из практичног искуства открива се да жене које следе мој пут или које ја привучем плачу због тога целог свог живота”.
У поглављу Гопије привучене фрулом” описује се Кришнина свирка на коју “падају” не само неудате цуре, него и венчане лепотице које због Кришне такође губе главу. Гопије се описују као пожудне тамнопуте женске великих груди које њихови љубавници не могу да задовоље, али које доживљавају задовољство кад прашину ислод Кришниних стопала ставе на своје груди или кад он своје стопало држи на њиховим грудима.
У поглављу “Крађа одеће неудатих гопија” описује се како је Кришна крао одело чобаница које су се купале у реци. Кад је требало да изађу, Кришна се попео на дрво и рекао им да прилазе једна по једна и траже одећу, јер хоће да “гледа њихову лепоту”. Пошто су оне скривале своју голотињу рукама, Кришна их је преварио и навео да дигну руке. Тек тада им је вратио одећу. Поглавље се завршава “духовном поуком”: “Свако чија је свесност потпуно адсорбована у Мени, чак и у стању пожуде, бива уздигнут”. Пример гопија се савременим кришнаистима нуди као узор бактине преданости Кришни!
У поглављу “Раса плес” описује се целоноћна плесачка оргија Кришне са удатим и неудатим гопијама. После плеса и додиривања, Кришна и његове драге улазе у воду реке Јамуна “као слон који улази у воду са многим женкама које га прате”.
Након свега овога, Свами Прабхубада пише да је Кришна то радио без икакве пожуде, мада је била јесен, кад је пожуда нарочито јака. Уз то, он поучава кришнаисте: “Основни ведски став је да се ником не дозвољава да ужива секс осим са својом супругом. Кришнин однос са гопијама изгледа као директно кршење ових правила…” Зашто Кришна крши ведски закон? “Мудри” Прабхубада одговара следеће: “Преступање религијских начела од стране њиховог врховног надзиратеља сведочи његову велику моћ… Врхови надзиратељ каткад може да прекрши своје заповести, али то може да чини само он лично, а не и његови следбеници”.
Кришнаистичка правила налажу да се секс ограничи само на мужа и жену, и то једном месечно, онда кад се поуздано зна да би жена могла да затрудни, и само зато да би се имало дете. Сексуалном односу претходи седам до осам сати ритуалне припреме. Уживање у сексу није препоручљиво јер треба уживати само у Кришни. Што се односа према женама у кришнаизму тиче, бивши секташ А. Перглер из Јужне Аустралије вели да се жене међу кришнаистима третирају као “духовни грађани другог реда. Такав поглед на њих појачава се веровањем да свака жена мора бити поново рођена, макар једном, као мушкарац, да би могла да се ослободи точка реинкарнације.” Сам Прабхубада у тумачењу “Багавад Гите” каже: “Према “Ћакаји Пандити” жене углавном нису јако интелигентне и стога нису вредне поверења. Зато требају следити разне породичне традиције које се састоје од религиозних активности”.
У врбовању следбеника, кришнаисти истичу да они доприносе свачијем духовном развоју, и да ће, ако им се придружи, “муслиман постати бољи муслиман а хришћанин бољи хришћанин”, јер све религије имају заједнички став: “Ја нисам ово тело”.
За кришнаизам је врло важно мантрање. Прабхубада у свом тексту “О певању Харе Кришна” каже: “Нема потребе да се разуме језик мантре, нити има потребе за менталном шпекулацијом или интелектуалним проверавањем… Она је аутоматска… На почетку може да не буде свих трансцеденталних екстаза. Њих има укупно осам:
1. Зауставити се у стању онемелости;
2. Презнојавати се;
3. Доћи у стање најежености коже;
4. Измена гласа;
5. Дрхтање;
6. Мршављење тела;
7. Вриштање у екстази;
8. Транс.

Али нема сумње да певање у току извесног времена тренутно доводи до духовног нивоа и први симптом тога је кад неко има неопходност да игра понављајући мантру”.

Господин Ћеитаија, који је претходник (древни, додуше) Свами Прабхубаде описује ефекте “душевног здравља” који се постижу певањем кришнаистичке мантре. Он вели: “По заповести свог Духовног Учитеља певам свето име Кришне и луд сам за тим именом. Кад год га произнесем, заборављам на себе; некад се смејем, некад плачем, а некад играм као лудак. Мислим да бих могао да полудим у току певања овог светог имена… Мој Духовни Учитељ ме је тада обавестио да је прави ефекат певања светог имена произвођење трансценденталне емоције, а то је ретака појава. Трансцендентална емоција је знак љубави Бога што је крајњи циљ живота”.
Зато није лако помоћи кришнаистима. То су често добри млади људи које су мантрање и индоктринација упропастили, тако да они живе у паралелном свету и не схватају шта им причате. Друго, њима гуруи веле да ће их људи исмејавати због вере у неморалног “бога” какав је Кришна; ако поднесу исмевање, биће још милији Кришни. Сећам се једног разговора са младом Бугарком Владиславом у Софији. Питао сам је: “Да ли би ти волела да твој младић има још неку девојку поред тебе? Да ли би то било морално?” Она је рекла да не би. “Како онда верујеш да “бог” може бити толико неморалан да блудничи са 16000 жена?” Она ми је одговорила: “Ти то не разумеш. То је речено у духовном смислу”. У разговору с једним нашим кришнаистом поставио сам му питање како то да блудничење смртнику доноси лошу карму, а Кришна може да блудничи до миле воље. И овде је одговор био јасан: Кришна је “са оне стране добра и зла”.
Зато у кришнаизму постоји концепт “небеске обмане”: људе можете лагати да бисте их увукли у секту. Према томе, треба бити јако опрезан кад се кришнаиста слаже са вама – он можда мисли нешто сасвим друго, с обзиром на чињеницу да му је узор “највећи преварант у космосу” – Кришна. То јест, авај, сам сатана, кога Господ назива “лажовом и оцем сваке лажи” (Јн. 8, 44). Зато су кришнаисти тешки болесници којима треба духовног лечења – пре свега, од “лажи на спасење”.
Логика кошмара
За Прабхубаду кришнаисти кажу да је био сјајан дијалектичар, и да га у расправи нико није могао победити. Међутим, то је тачно само ако су његови саговорници били толико наивни да примитивне логичке смицалице нису могли уочити. Ево једног примера. Мајк Робинсон пита Прабхубаду о томе како се може знати да животиња има душу. Он одговара: “Ово је научни доказ: животиња једе, ви једете; животиња спава, ви спавате; животиња има секс, ви имате секс; животиња се исто тако брани, а и ви се браните. Каква је онда разлика између вас и животиње? Како можете рећи да ви имате душу, а животиња нема?
Робинсон: То потпуно схватам, али хришћански списи кажу…
Прабхубада: Не мешајте никакве списе! Ово је здраворазумска тема! Покушајте схватити. Животиња једе, ви једете; животиња спава, ви спавате; животиња се брани, ви се браните; животиња има секс, ви имате секс; животиње имају децу, ви имате децу; оне имају место за живљење, ви имате место за живљење. Ако се тело животиње посече, појави се крв; ако се ваше тело посече, појави се крв. Дакле, све те сличности постоје. Е сад, зашто поричете ову сличност, присуство душе? То није логично. Проучили сте логику? У логици постоји нешто што се зове аналогија. Аналогија је извлачење закључака проналажењем много сличности. Ако има тако много сличности између људских бића и животиња, зашто порицати једну сличност? То није логика. То није наука.
Робинсон: Али, ако узмете тај аргумент и употребите га на други начин…
Прабхубада: Нема другог начина. Ако не доказујете на основу логике онда нисте разумни (подвлачење наше, нап. аут.).
Робинсон уопште није повукао аналогију између биљака и људи: биљке се хране, људи се хране; биљке спавају, људи спавају; биљке се бране (ружа), људи се бране; биљке имају секс (тучак и прашници), људи имају секс; оне имају простор за живот, као и људи. Ако се биљка посече, тече њена “крв”. Овај аргумент, међутим, Прабхупади би сметао, с обзиром да су кришнаисти вегетаријанци, и допуштају убијање биљака.
Када кришнаиста покуша да размишља (а то је опасно, јер га може одвести од логичког система секте), увек му се јави помисао да је размишљање – “шпекулација”. Не треба размишљати – треба само мантрати. Логика ни на шта не обавезује. Рецимо, Прабхубада стално тврди да је Христова заповест о неубијању нешто што се односи и на животиње, а Хришћани имају кланице. На тврдњу да у Библији пише да је Христос такође јео месо, Прабхубада одговара овако: “То је у реду. Он може јести било шта, јер је моћан (подвлачење наше, нап. прир.) Али он је наредио: “Не убиј”. Мораш престати са убијањем. Он је моћан, он може појести цео свет. Али ти се не можеш упоређивати са Исусом Христом. Не можеш га опонашати; мораш следити његове заповести: “Оно што ми каже, то ћу урадити”. Не можеш га опонашати”…
Оваква замена теза је нешто што је допустиво само у кафанским дијалозима. Очито је да кришнаисти људе на своју страну не привлаче путем логике, него путем психо-манипулативних техника. Зато је неопходно ученицима стално наглашавати да су потчињени, и да их Бог поседује као робове. Ево гуруових речи: “Уживање значи разноликост. Бог се експандира ради свог уживања, а наш положај је да смо уживани (подвлачење наше, нап. аут.) То је наш природни положај и сврха нашег постојања”.
Тоталитарна логика се види и из следећег. Ученик каже гуруу да има људи који су мало свесни Бога, али веома добри и поштени – ни од кога не краду. Ево гуруовог одговора: ” Онај ко мисли да не краде, такође је лопов, јер не зна да све припада Кришни /…/ Чак и ако пијеш воду не знајући коме припада, ти си лопов. Можеш мислити: “Ја сам поштен”, али у ствари си лопов. Мораш се сетити Кришне. “Ох, Кришна, то је Твоја креација, зато буди љубазан па ми допусти да пијем.” То је поштење. Због тога бакта увек мисли на Кришну. У свим активностима. “Ох, то је Кришнино”. То је поштење.
Према томе, без свесности Кришне, свако је нитков, лопов, разбојник и пљачкаш. То су његове одлике. Стога је наш закључак да свако ко не разуме Кришну нема добрих одлика. Није поштен, нити има знање. Зато је трећеразредни човек”. Раније га је саговорник питао: ” Ако неко живи грешним животом, али се моли да постане богат, да ли ипак може постати богат?” гуру одговара: ” Да. Молити се Кришни није зло /…/ На неки начин, он се моли Кришни, па зато не можеш рећи да је зао”.
Све је дозвољено ако се повеже са боговима. “Пут савршенства” каже: “Ако желите јести месо, једноставно обожавајте богињу Кали и за њу жртвујте козу. Тек онда можете јести месо. Не можете јести месо купујући га у месници. Не, мора постојати жртва или ограничење. Да би жртвовала богињи Кали, особа мора извршити припреме за одређени дан и употребити одређену параферналију. Та врста пуџе или обожавања је допуштена у ноћи тамног месеца, што значи једном месечно”.

Небеска обмана

За кришнаисте, људи су грешници – кармији, нижа бића, трећеразредна. Зато их треба лагати и обмањивати – у славу Кришне. У “Савршеним питањима – савршеним одговорима” гуру вели: “Ако неком имућном човеку кажем: “Ти ниси власник, Крншна је власник. Зато еав свој новац потроши за Кршшу”, он ће се ваљутити/…/ “. “Ако поучиш ниткова, он ће се нал>утити”. Ми зато људима прилазимо као просјаци: “Драги мој господине, ви сте јако добар човек. Ја сам Јалуаи просјак и желим саградити храм. Можете ли ми уделити мало новца?” Тако ће он мислити: “Ох, ево просјака. Даћу му мало новца” (Смеју се.) Али ако кажем: “Драги господине, на располагању вам стоје милиони долара. То је Кришнин новац. Дајте га мени, ја сам Кришнин слуга”. Ох, он ће… (Сви се смеју) Неће бити јако задовољан. Али ако му приђем као просјак, даће ми нешто новца. А ако му кажем истину, неће ми дати га пару (смеју се).
Уверавамо га као просјаци, иако то нисмо./…/ То је знање. На пример, дете понекад узме неку важну ствар и онда му морамо ласкати. ” Ох, ти си тако добар. Молим те узми ове бомбоне и дај ми тај папир. То није ништа; то је само папир”. А оно ће рећи: ” Ох, да, узми. То је фино”. Бомбони који коштају дар динара укусни и слатки. На то смо присиљени. Зашто? Зато што ће човек узимајући Кришнин новац отићи у пакао. Зато на неки начин од њега треба да узмемо мало новца и употребимо га за ширење покрета свесности Кришне.” Саговорник пита: “И онда неће отићи у пакао?” Прабхубада каже: “Да. Спасаваш га од одласка у пакао. Зато што се рачуна и најмањи новчић потрошен за Кришну, “Ох, овај човјек је дао мало новца”. То се назива “ажната – шукрти” (духовна активност коју особа врши не знајући.) Људи су веома тули. Због тога им свете особе прилазе само да би их мало просветлиле (подвлачење наше, нап. аут.) Да би им пружиле прилику да служе Кришну. То је дужност свете особе”.

Значај гуруа

Веровања кришнаизма су често не само нелогична, него и крајње непристојна. У другом делу осмог певања “Шримад Багаватама” описује се Шивина жеља да види Кришну у женском обличју. Он му се тако покаже – као Мохинимурти. Распаљен пожудом, Шива је јурио за њом као “полудели мужјак слона”, просипајући семе, од чега су “настали рудници злата и сребра”! Тек тада се схватио да је преварен, и поклонио се Кришни. Одмах после слике пожудног лудила, Прабхубада хвали положај тзв. “брамаћарје”, то јест потпуног Кришниног посвећеника, који се уздржава од сваког полног односа. Као пример преданог бакте, наводи се Прахлада, син демона Хирајакашипуа, кога је Кришна убио јавивши се као Нарасимхадева, получовек, полу – лав, са мноштвом змијских глава. Ево како изгледа молитва “правог бакте” убилачкој инкарнацији Кришне: Тосподине мој, кога нико никад није победио, не плашим се твојих уста и језика, твојих очију сјајних попут сунца или твојих мрких обрва. Не плашим се твојих оштрих зуба, твог венца од црева (Кришна се обмотао венцем од црева своје жртве, нап. аут.), твоје гриве попрскане крвљу или твојих уздигнутих ушију налик на клин. Не плашим се твоје дивље рике која нагони слонове да побегну на удаљена места или твојих ноктију којима убијаш твоје непријатеље”… Да би бакта био одвраћен од чулних, штетних задовољстава савремености, у уста узоритог Прахладе се ставља ова реченица: “Мада је пун, стомак жели да једе још више, а уво, не покушавајући да слуша о теби, обично жели да слуша песме из филмова (да ли је у оно доба било филмова, не знамо, али ако Прабхубада тако преводи санскритски текст, ученик му мора веровати.)
Да би се ово схватило и прихватило, човек се мора одрећи свог ума. Најбољи водич је гуру. Он свом саговорнику у књизи “Савршена питања – савршени одговор” говори о значају гуруа, истичући да гуру не пати због својих грешних дела, него због грешних дела својих ученика. Сам Прабхубада је рекао да је једини његов грех што је прихватио известан број ученика који су будале. У “Науци о самоспознаји” Прабхубада вели: “Кад одајемо поштовање гуруу баш као да одаје Богу, али гуру никад не мисли, моји ученици ми одају исто поштовање као Богу, дакле, постао сам Бог./…/ Бог је обожавани Бог, а гуру је обожавалац Бога.” Зато се гуру ословљава речју Прабхубада. Реч “Прабхубада” значи “онај који је узео положај Господина” (то јест, Бога, нап. аут.).
После смрти, гуру бива обоготворен. У кришнаистичком часопису “Атма”, поводом стоте годишњице рођења Прабхубаде, пише да је одређено да се 6. септембра 1996. у свим кришнаистичким центрима широм света прослави овај датум. Церемонија достиже свој врхунац у купању идолске фигурице Прабхубаде водом из 1008 светих места…
Свет кришнаиста је веома затворен. Са њима је тешко разговарати. Још кад су пришли секти, у главу им је убачен став да је “Христ” – бакта, и да распеће није ништа више од бичевања кришнаистичког јунака Харидесе Такуре на 22 пијаце, или напада неких Џагаја и Мадаја на Нитјананду, Кришншог пратиоца. Тврцци се да је “Христ” – гуру, и да му кришнаисти “одају пошговање” као таквом. Пошго је на србском терену лрисутан и обред крсне славе, кришнаисти се нуде да га замене славама својих полубогова. Тако 5. број “Атме” доноси текст о Шиви и аеговој слави. Шива, бог зла и уништења, у ствари није нико други до Кришна. Ево шга кришнаиста каже: “Обожавам првобитног Господа Говинду – Господа Шри Кришну – који се појављује у облику Шиве како би уништио ову материјалну креацију”.

Уста ада

На примеру кришнаистичких следбеника може се видети куда води усвајање индијске митологије као личног верског система. Говорећи о индуизму, Мирча Елијаде пише: “Ведска “тајна историја” открива са једне стране, сродство дева и асура (богова и демона, нап. аут.), чињеницу да су две класе надљудска бића потекле из истог начела; е друге стране, она разоткрива јединство супротности у дубинској структури божанстава која, наизменичио или истовремено, показују свој благонаклони и застрашујући, творачки и рушилачки, соларни и змијски (то јест, појавни и виртуелни) вид /…/ Важно је уочити да је у неким текстовима средњовековног вишнузима (а Вишну је Кришна, нап. прир.), архидемон Вритра постао Брахман, узоран ратник, па чак и светац!
Демон Равана, који је заробио Ситу и одвео је на Цејлон, сматран је и аутором једне расправе о дечјој магијској медицини, Кумаратантра. Демон као аутор расправе која садржи антидемонске формуле и обреде! Богиња Харити стекла је право да прождире децу због својих заслуга у једној претходној егзистенцији! А то није изузетак: многи демони заслужили су свој демонски престиж добрим делима која су извршили у претходним егзистенцијама! Другим речима добро може служити да се чини зла (подвлачење наше, нап. аут.). То је, у ствари, хиндуизам; то је и кришнаизам. Добро и зло су релативни, и могу имати неког смисла само ако се повежу са служењем Кришни.
Кришна је, очито, сам сатана. Један од превода мантре “Харе Кришна” каже да она значи “црна благодат”. У XI певању “Багавад Гите”, када му Кришна покаже свој “космички облик”, Арџуна у страху каже: “О Господине снажних руку, гледајући твој велики облик, са много лица, очију, руку, бедара, ногу и трбуха и са много твојих страшних зуба, све планете са њиховим полубоговима су узнемирене, а тако и ја./…/ Док гледам твоја отворена уста и твоје велике сјајне очи, мој ум је узнемирен страхом./…/ Док гледам твоја пламтећа лица налик на смрт и страшне зубе, не могу остати спокојан. Збуњен сам где год да погледам./…/ Видим како сви људи пуном брзином срљају у твоја уста, као што ноћни лептири улазе у пламтећу ватру да би били уништени”.
На православним иконама ад се представља као чудовиште у чија уста улазе грешници и отпадници да би заувек били прождерани. “Свепрождрљиви ад” – то је један од израза православне химнографије. Тај ад је некад прогутао и Распетог Сина Божијег – и преварио се: Христос је сатро државу смрти, и душе праведника везаних у аду биле су ослобођене. Дошло је време када деца србског народа, не знајући шта их чека из шећерлемских причица о Кришналоки и “рајским планетама”, пуном брзином срљају у уста ада као лептирови у ватру. Господе, спаси душе њихове! Обрати их Себи и уразуми их по Својој великој милости!

2 Comments

  1. Tibetanci, a i Dalaj Lama su satanisti. To ceo svet zna. Pazi, čovek kaže da treba da ukinemo države i institucije, a onda u sklopu ista rečenice kaže da ujedinjene nacije treba to da kontrolišu. Bože sačuvaj.

  2. Hvala na ovom tekstu. Pomogli ste mi da razrešim mnoge nedoumice i dali smernice za dalje.