Стаклене очи Индије – Православље и духовност далеког истока

Јања Тодоровић
Пут јоге или пут роге (пада)

Јога је стара наука, настала неколико хиљада година пре Христа, чије корене налазимо у мистичним индијским списима јогаСутрама, Ведама и Упанишадама.
У својој основи учење јоге је – пут самореализације, тј. реализације сопственог бића путем просветљења чији је крајњи циљ сједињење са Апсолутом.
Учитељи јоге кажу да је Јога једна, а путеви ка самореализацији многобројни. Тако се Јога дели, по личним склоностима аспираната на следеће подврсте: гјана-јога (пут знања), хата-јога (систем физичких вежби), бакти-јога (пут љубави и преданости), карма-јога (пут служења и одређивања карме), мантра-јога (пут прочишћења надија понављањем мантри), рађа-јога (свеобухватни пут ослобођења ума до просветљења), тантра-јога (трансформација сексуалне енергије у спиритуалну)…
Јоги који креће спиритуалном стазом изабира по свом унутрашњем позиву један од ових путева, или примењује неколико комбинованих техника истовремено, које напорно, дуготрајно систематски вежба под вођством гуруа (учитеља).
Свака од поменутих врста има своје особене технике које подразумевају добро познавање физичких, психичких и спиритуалних способности човека, а које редовним вежбањем и јогичким начином живота треба трансформисати. Јога има задатак да нижу, анималну природу човека профини и преобрази у вишу – суптилну, спиритуалну вибрацију којом вибрира видљиви и невидљиви универзум. Учи нас да сопственим напорима енергетске центре (чакре), психичке канале (надије), физичко тело и астрално, невидљиво духовно тело, једном од поменутих техника прочистимо како бисмо просветљени обитавали у сталној нирвани.
И поред многих разлика, постоје основна правила у практиковању јоге, заједничка свим правцима, на које ћемо се у следећем излагању критички осврнути.

Просветљујући блесак

Почетни, најнижи ступањ, са којим се суочавају љубитељи јоге, познате као хата-јога, представља прост систем физичких вежби са јасним циљем: добро психофизичко стање н здравље, лепо обликовано тело и кондиција, које се дугом применом углавном и задобија.
Особе неупућене у суштину и смисао јоге, ову симпатичну источњачку вештину прихватају као неку врсту тренинга аеробика или гимнастике. Не слуте да је суштина и смисао практиковање јоге прихватање многобожачких култова Истока, који се суптилно намећу испод маске научног приступа тајни људске природе.
Иницирани јоги вежба годинама и деценијама, не ради здравља и лепоте, већ да задобије оно ради чега је и кренуо на овај мукотрпни пут, а то је – просветљење, Вежбе само по себи немају превише изазова у смислу духовне праксе. Занимљиво је оно што оне нуде упорним понављањем, а то су – сидији (моћи), У сваком приручнику наћи ћете јасна упутства: ако радиш то и то, задобићеш то и то! Односи се углавном на моћи и натприродне феномене. То је “комуникација са вишим силама”, “егзистирање на вишем нивоу свести“, или – обитавање у другим световима, на некој од седам “лока”, од којих је најпримамљивија Брахмалока, или Кришналока где живот траје 4 300 000 пута 12 пута 100 година, али се ипак и тамо завршава.
Упорни и истрајни, предани гуруу, заиста задобијају психичке моћи: видовитост, телепатију, читање мисли, предсказујуће снове, комуникацију у сну са учитељем, левитацију, “материјализацију” предмета и људи (наравно, ово последње се стиче на највишем нивоу). Инструктори јоге ће вам рећи да моћи нису циљ, иако ће сами, увек кад могу, применити нешто од добијеног знања да “чињеницама” поткрепе своје учење.
Кажу да се не треба зауставити на овом ступњу већ наставити даље. У пракси се дешава супротно: многи аспиранти напуштају своје учитеље који коче даљи развој, те одушевљени невероватним могућностима јоге почну примењивати стечено знање, постајући сами учитељи неискуснима.
Управо то се збива на овим нашим просторима. Стручњаци јоге своје “дипломе” стекну за 56 месеци обуке у неком центру на Западу, или ашраму у Индији, па дођу у Србију да лове неопредељене душе гладне духовне хране, које не знају у шта су се упустиле. Користе их за своје себичне циљеве под маском рада на свом духовном бићу.
Баве се црном, белом, црвеном и зеленом магијом, постају екстрасенси, биоенергетичари, видовњаци, манипулишући људима за личну славу и богаћење. Или још горе, остају у тајности; тобоже, то је најбоље за њихов спиритуални напредак, док своју покорну војску шаљу у свет да им доводи жртве. Највеће жртве су млади између 15 и 25 година, као и друге неоформљене личности, којима узимају куће, станове, имања, новац, уметничке предмете, злато; они који немају ништа од свега тога – личним радом, служењем и пожртвованошћу за опште добро могу помоћи заједници. Као да је у питању нека масовна хипноза, сви пристају на те услове, верујући да чине добро.
Пут јоге не изгледа опасан по душу. Напротив! Истинит, очаравајући, тајанствен, недокучив!
Многа нејасна питања на која заувек остајете без одговора, објашњавају се сложеношћу самог учења, и ограниченошћу људског ума да разуме ту Стварност.
Има пуно ствари које уливају поверење в држе човека у уверењу да заиста иде путем спасења. Строга правила начина живота који подразумева вегетаријанску исхрану, мало спавања, одрицање од свега материјално сувишног, умну контролу негативних мисли а емоција, морално исправан живот у теорији, свеједно што у пракси није тако, безрезервну потчињеност гуруу који је твој водич у друге светове и без кога не можеш никуд стећи… Све је озбиљно, узвишено, другачије него у свету. Ко примени све научено и задато, сигурно ће убирати плодове свога рада.
Медитација је пракса која редовно прати јогички начин живота. Медитација смирује ум и јаком концентрацијом усмерава га на безлични Апсолут, са којим се у нирвани, тј. стању без ума, треба сјединити и изгубити своје јаство, своју личност.
Обезличеност човека у практиковању јоге се посебно наглашава. Особа са развијеним умним, душевним и делатним способностима, представља препреку просветљењу, јер наглашен его и индивидуалност нису погодни за духовни напредак. Често се види супротан ефекат овако схваћеног спиритуалног рада: безвољне, апатичне, укочене, хладне, неактивне, умртвљене личности, које нису развиле природне потенцијале у себи; а нису ни исправним духовним приступом преобразиле старог човекау новог – по хришћанском учењу.
Уз медитацију обавезна пракса је визуелизација: јантри (концентричних квадрата, троуглова и кругова са мистичним значењем), понављање мантри, и држање мандала, слике гуруа или божанства које обожаваш у уму. На овај начин си стално у додиру са вишом реалношћу. Седење у медитативној пози од пет до десет сати дневно истински мења свест човека. Медитант осећа да је веома “узнапредовао”, да борави “у повишеном стању свести” које се веома разликује од природног. Себе доживљава на нов начин и сматра се посебним, изузетним, продуховљеним, почиње да презире и избегава људе “немирног и растрзаног ума”, које назива духовно заосталим, и који су препрека његовом божанском миру. Његов циљ је сатвично тело и ум, без осећања и мисли, које пребива у висинама духа неизмењено. Свет Маје (обмане), окови породице и посла препрека су самореализацији, које треба напустити, што следбеници најчешће и чине. Твоја истинска слобода је у слободи од свих жеља овога света, од самсара које држе ум заробљеним.
Због извесних слољашњих сличности будистичког учења и јогафилозофије са хришћанством, иако различитих по суштини и циљу, постоји правац, посебно намењен Христовим следбеницима који се зове, “хришћанска јога”, Њени проповедници кажу: није важно коме се богу клањате, јер су сви богови Једно, важно је да практикујете јогу као универзални пут ослобођења! Ово је још једна у низу порука која поравнава пут Антихристу, том “Једном” који ће бити “бог свих религија”. И још, јога истиче чињеницу да је човек – бог, само треба да открије и живи своју божанственост.

Блесак просветљења!

“Просветљење” је врхунско достигнуће малог броја аспираната! То је главни мамац, главно обећање због кога вреди жртвовати све и коме се надају сви!
Бљештава божанска светлост у којој се купаш као у океану без почетка и краја! Незнање себе, самозаборав, јер ти престајеш, почиње Апсолут са којим си једно. Сличне феномене у свести доживљава наркоман при коришћењу јаких дрога… Сваки јоги има повремено искуство просветљујуће светлости која га држи у уверењу да је оно могуће.
Учитељи јоге споро напредовање човека и човечанства у спиритуалном расту, које посматрају еволуционистички, сматрају природним, утемељеним на вековном искуству хиљада генерација Истока. Ипак, доштено признају да не знају кад ће просветљење доћи. Можда одмах, можда на средини вашег пута, или вас чека на врху стазе, не зна се. Можда – никад! Божански Апсолут даје га коме хоће и кад хоће, по њему знаним законитостима. Али најчешће, не у “овом животу!” Јер, до сада би већи део човечанства био просветљен, а није…
Зато наука јоге почива на теорији реинкарнације, која подразумева сељење душе из живота у живот, у разне облике постојања: људске, животињске, биљне и минералне – све зависи од карме коју си зарадио у свом претходном достојању.
Пошто не признаје моралну категорију греха и значај борбе против истог за духовни живот човека, то не прихвата ни човекову одговорност за почињена дела, а самим тим ни слободну вољу која опредељује ток његовог живота избором добра или зла. Заснива се на предодређењу, карми које је узрокпоследица, учвршћена на слепом и неумитном фатуму.
Са практиковањем јога треба почети у овом животу, јер ћеш у следећем наставити тамо где си стао, и твој труд никад неће бити узалудан. Циљ сваког рођеног на земљи је да својим напорима точак карме, точак рађања и смрти, заустави, јер онај, ко на пут није кренуо, не може очекивати да стигне до циља. И рађаће се у овом свету патње и бола хиљадама пута – све док се не просветли!
Зато, кад постанеш спиритуално зрео, кад ти се ова велика тајна открије, кад сретнеш учитеља, дужан си да одбациш све окове традиције и вере, положаја и порекла, знања и имања, које те везују за свет маје, и да кренеш путем – ослобођења!!!
Кад си сагледао обману света, потражи крајњи циљ пута: неума, непостојања, незнања, небивања, не љубави, који је у превазилажењу дуалности, негације и супротстављености. То је стање апсолутно целовите и јединствене свести, стање нирване, сједињење са Апсолутом, Божанским, Брахмом!
Иначе, о Апсолуту се ништа не зна. Он се дефинише као “океан блаженства”, “бљештава светлост”, “јединствена свест”, “космичка енергија”, “ништавило и празнина” итд…
То изузетно стање достижу ретки појединци!
То су учитељи учитеља, то су зачетници нових праваца у историји човечанства, то су аватари!
У историји људског рода било их је много и биће их још. То су буде, кришне, шиве, мухамеди, исуси! И њихови врхунски следбеници! И следбеници следбеника! То може постати неко од вас, ако кренете стазом самореализације, ако жудите за обоготворењем, поручују јогини.
Ово би у главним цртама било општа места јогичког учења, конципирано са великим напором, јер у самој суштини, праваца јоге има онолико колико учитеља. Свако ко се упустио у проучавање ове науке морао се озбиљно замислити пред лавиринтом њених несагледивих путева, и крајњим смислом тога. Спасење или просветљење? Реинкарнација или васкрсење? Где је одговор?

Сви пагански богови су демони

Филозофија јоге је, поред астрологије коју подржава као пут мудрости, један од најуспелијих и најраспрострањенијих духовних покрета свих времена!
Народи Истока је практикују вековима трагајући за путем просветљења и обоготворења, а народи запада и остатка човечанства отворили су у данашње време врата мудрости истока, од које такође очекују да просвети, атеизмом и материјализмом замрачени, такозвани цивилизован свет.
Крштена Европа је скренула са изворног Христовог Пута Истине и Живота одавно, и у лавиринту свог беспућа, пипајући у мраку духовног незнања, заблуда и јереси, тражи нове путеве, “широке стазе којима иду сви”, али које воде “у пропаст и вечну муку”. Ступа путем Јоге, који за нас хришћане, постаје пут роге (пада). Овим егзотичним путем још није ходила, још га није употребила и потрошила, као и друге вредности овога света, као и друге људске мудрости које лако усваја и још лакше одбацује. И од свега прави уносан бизнис скупо продајући “просветљење” као и “опроштај грехова”.
А ми, маловерни, и неверни Богу предака наших, прихватамо Јогу као племениту вештину која ће вежбом пробудити божанске моћи у нама, као део “религије новог доба”, религије лажне љубави и мира, са циљем задобијања земаљског царства. Духовна учења Истока, прилагођена потребама савременог човека у радионицама Запада, купујемо не питајући шта кошта; и плаћамо ониме што нема цену, јединим чиме ћемо изаћи пред Господа, душом! “Духовно осиротела блудница која је на умору”, како ју је још средином века доживео Свети владика Николај, потура лажна учења, да заборавимо оно право које имамо.
Срби и Јога?
Свети Сава и Буда?
Оба су били принчеви који су се одрекли престола и земаљске славе, ради задобијања вечности. Док ми поштујемо и славимо Светога Саву као угодника и свеца Божијег, дотле Буда постаде бог за његове следбенике. Где нема Бога – човек заузима његово место! Свети Сава је, пак, проповедао Христа и живот, а Буда нирвану и смрт!
Србија, која вековима слави крсну славу и светитеље, слуге Божије, знајући да су то људи, а не богови, који су својим животом и делом угодили Господу, данас шаље своју децу у Индију да се “просветле” клањајући се лажним боговима, обоготвореним људима и њиховим философијама.
Србија, која мученички пострада “за крст часни” и преживе страшну Голготу неправде и понижења света, за правду и истину вечну, данас поклони веру “вуцима у јагњећој кожи”, а који су војска ђавоља што јуриша са Истока и Запада да уништи свету веру православну.
“Сви пагански богови су демони”, певао је псалмопевац десет векова пре Христа, а Индија, и ми који се клањамо боговимадемонима, то не знамо ни данас. Иако је очигледан сав бесмисао вере која обожава краву као свету животињу; поштује тигра као неко божанство; клања се змијоликим змајевима и киповима који “њихове молитве нити чују нити испуњавају”; која слави божанство смрти (Кали, Јамантаку), греха (Папа Пуруша); или има следбенике и обожаваоце фалуса, чији верници у процесији иду градом за својим богом (шиваисти); и има друге смешне и незамисливе богове – духовно болесна цивилизација која умире одрођена од Јединог Живот и Истинитог Бога, у празноверицама тражи смисао и оправдање свог постојања.
Традиција и култура Индије нуди оно што има! Није она крива што не може да понуди спасење и лек болесном човечанству, јер она не познаје Спаситеља света Господа Исуса Христа, Сина Божијег Који свој живот даде за спасење свих људи, и Свету веру хришћанску, чији су светитељи “со земљи и светлост свету”, а која победи грех, ђавола и смрт.
Гордо самооправдање грешног живота, опсенара Саи Бабу, јогина и мудраца, проглашава аватаром, инкарнацијом Бога на земљи, Месијом, јер се тобоже, сваке 2000 година јавља нови месија који спасава свет. И овај чини чуда која је и Христос чинио: материјализује сребро и злато (али не може хлеб и вино) и змијски прашак “вибути” који је нека врста “причешћа” за његове следбенике. Задивљује лаковерне факирским триковима, али не све. Над крштеним хришћанима који се причешћују и живе литургијским и црквеним животом, његове опсенарске моћи немају власт. Они виде људе и догађаје онаквим какви су уистину, а не каквим се представљају.
Зашто се човек не спасава филозофијом и праксом Јоге?!
Ономе ко познаје узлазну стазу спасења овакво питање је излишно и сасвим непотребно. Али, има много људи који не разликују истину од лажи, који верују у реинкарнацију, просветљење, нирвану, који верују да је прича о свим боговима прича о једном богу, који не разликују духове злобе од Духа Истине.
Опет се позивамо на владику Николаја, који је познавао индијска учења и кроз “Индијска писма” н “Теодула” разобличавао знање штетно за душу човекову говорећи: “Незнабошци не разликују демоне од богова, те им се клањају, моле и жртве приносе, док хришћани воде најогорченију борбу против демона”.
Ограничено знање о човековој природи и сопствени напор да се човек уздигне из стања пада, без Божије благодати, без милости Творца – није могуће! Наука јоге не познаје Бога Који је јавио Себе, и преко пророка и Сина Божијег, дао људима се што је потребно за њихово спасење; познаје и признаје више стотина богова хиндуистичког пантеона, и “несвето тројство” Брахму, Вишну и Шиву – у међусобном рату и сукобу, јер што један створи, други разори. Зато што није дата од Бога, људе не може привести Богу! Она је људско умовање које се није приклонило Спаситељу света и своју мудрост ставило под ноге Његовој сили која благодаћу спасава човека, не од карме, него од вечних паклених мука.
Коначно, крштени и Богу верни морају знати да је то још један облик служења ” оцу лажи који вара сав васиони свет”, који је првим људима, Адаму и Еви обећао да ће бити “равни богу” ако преступе заповест Његову, а то исто обећава и данас онима који ће просветљењем, медитацијом и самоспознајом, открити божанске моћи у себи, и постати богови на земљи,
Разне истине, уситњене у мноштву знања и многобројних путева и начина спасења, нису ништа друго до полуистине и лажи, којима се служи “мрзитељ рода људског од постанка” како би свргао душе у ад (дакао). Систем јогичког учења донекле опонаша савршенство вечне и непролазне Истине Божије, Речи Светог Писма, како би своје знање учинио уверљивим. Све је сличносамо мало другачије. А то “мало” је оно најважније…
Заповести Новога Завета које нам је Исус Христос дао (а ко Њега љуби заповести Његове држи!) јасно говоре да друге неће бити дате људима до краја времена. А људи чекају “новог Месију и нове заповести Новог доба.” Исти јогини тврде у својим књигама староставним да је до сада било на хиљаде аватара и да ће их бити још толико.
Богови и аватари хиндуизма нису само персонификације природних сила и људских особина, како мисле модерни интелектуалци који се окрећу окултизму. Успут, многи од тих интелектуалаца “знају” и јавно говоре шта су били у својим “ранијим животима”: краљеви, ратници, велики уметници или славни гуруи и чаробњаци. Нико још не рече да је био свиња или магарац. Многобожачки култови су укинути рођењем Сина Божијег “коме се даде свака власт на небу и на земљи”, нарочито над демонима “који верују и дрхте” јер знају шта их чека на крају времена. Кроз Христа се пројави Света Тројица у заједништву и љубави; то је јединствена вера, међу свим другим веровањима која не познају ову велику тајну неба и земље.
Отуда један од великих јогина данашњице, Сатјананда, који има следбенике свуда по свету, па и код нас, у једној књизи поставља питање: “Како да практикујем – љубав”? Могу се практиковати све технике, свих облика јоге, све ђапе и ађапе, све нијаме и пранајаме, али техника љубави – не постоји!
Јоги-учитељ је овим питањем исказао суштину јога филозофије: непознавање Бога Који је љубав, и непознавање двеју еванђелских заповести о љубави према Богу умом, срцем, душом и целим бићем, и према човеку као према себи самом, у којима су садржане све остале заповести Божије. Истовремено, то је непознавање пута задобијања Божијег царства и спасења. Зато јоги не може да практикује љубав! Јер дар љубави долази од Бога Који је Личност, и Он је дарује онима што Га траже и воле.
Практиковање јоге као спиритуалне стазе обоготворења не може ни у ком свом облику бити подржано као пут избављења. Многи искрени боготражитељи, заведени мистиком Истока на странпутице, искусили су узалудност свог трагања, без јасног циља и смисла, без представе о почетку и крају тог пута, мудровања које прија сујети, док им учитељи “голицају уши” причајући оно што би волели да чују о себи, а не онако како јесте.
Нећу рећи да рођени Индуси то раде са злом намером, напротив! Труде се много, упрегнути у ђавољи јарам, труде се око непотребног. Узалуд! Свети Оци Православне Цркве кажу да ће Бог, видећи њихов труд и муку, њихове молитве изречене пред мртвим киповима од камена и дрвета, примити као да су Њему упућене. А како ће им судити – то је само Њему знано. Али ми, православни хришћани, који смо примили и познајемо Закон по коме ће нам бити суђено, не смемо да губимо драгоцено време на залудна учења.
Сложеност и компликованост система јоге није због њене несазнајне дубине, већ због нејасноће и обмане. Свако ко је читао Еванђеље, Радосну вест о спасењу рода људског, зна да су и најдубље истине просте, разумљиве неуком једнако као и ученом, јер се разумевају Духом Светим. Јогу ни сами њени оснивачи не разумеју до краја. Најревноснији следбеници напуштају јогу кад дођу до врха или до дна.
Лукави ђаво многе своје следбенике одводи у смрт, лудило, или духовно мртвило, у крајњу апатичност и потиштеност, кад сагледају да нису у стању да испуне задатак који се од њих на овом путу очекује. Они који живе у уверењу да су се просветлили налазе се на врхунцу самообмане и прелести.
Стицање “психичких моћи” којима човек постаје “канал виших сила” је друго име за повезивање са светом поднебесних духова злобе, демона и палих анђела, са којима ступа у контакт и од њих задобија силе. Преко гуруа је укључен у јерархију демонску којој се добровољно предаје и потчињава. Видовитост, телепатија, левитација или материјализација су добијена чуда која су некорисна човеку, осим да се још више погорди и поверују да је бог.
Хришћанство признаје прозорљивост, исцелитељство, пророштво, али само у корист и на спасење људске душе и тела, а не ради славе овог света. Свеци Христови до данашњих дана чине чуда: васкрсавају мртве, исцељују болесне, говоре о будућим догађајима да би се људи кајали за грехе и поправљали; виде и знају невидљиво и несазнајно даром Духа Светог, и силом Божијом.
Претерано посвећивање пажње савршенству тела кроз вежбу и исхрану, представља губитак драгоценог времена потребног за очишћење душе. Привид савршенства води у сујету, самозадовољство и гордост – извор свих зала, због које је и сатана пао са небеских висина. Уместо љубави стиче се самољубље.
Плодови медитације временом покажу лажни мир – који је у глави а не у срцу. Он медитанта чини неприродним и отуђеним од своје суштине. Од ове умне прелести човек се тешко може отргнути јер непрекидним изговарањем мантре, концентрацијом на јантру и мандалу, призива демоне и потврђује да је са њима у сталној вези.
Светлост у којој тражи уточиште није божанска већ луциферска, јер се он сам претвара “у носиоца светла”. То су само спољашњи феномени, бесмислени и јалови, који наводе човека да поверује да долазе од бога, и да је то неки посебан знак његовог спиритуалног напретка.
Блесак просветљења није ништа друго до врхунац сатанске гордости и његове власти над душом која се у потпуности предала своме богу и сједињења са њим!
А жуђена нирвана је празнина и ништавило без Бога! Без истине! Без љубави! Без циља и наде! Бесмисао…
Безлични Апсолут није Тројични Бог који је људима кроз Христа и реч Божију Светог Писма јасно открио Себе као Оца и Сина и Духа Светога. Зато владика Николај каже да је “филозофија хиндуизма уствари филозофија песимизма без Бога и наде у Вечно спасење”.
Сви ви који Бога тражите – одвратите лице своје од иконе зла, и приклоните се срцем, душом, умом и телом савршеној Икони Добра, јединог човекољупца Господа Исуса Христа! Амин.

2 Comments

  1. Tibetanci, a i Dalaj Lama su satanisti. To ceo svet zna. Pazi, čovek kaže da treba da ukinemo države i institucije, a onda u sklopu ista rečenice kaže da ujedinjene nacije treba to da kontrolišu. Bože sačuvaj.

  2. Hvala na ovom tekstu. Pomogli ste mi da razrešim mnoge nedoumice i dali smernice za dalje.