NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Janja Todorović
Put joge ili put roge (pada)

Joga je stara nauka, nastala nekoliko hiljada godina pre Hrista, čije korene nalazimo u mističnim indijskim spisima jogaSutrama, Vedama i Upanišadama.
U svojoj osnovi učenje joge je – put samorealizacije, tj. realizacije sopstvenog bića putem prosvetljenja čiji je krajnji cilj sjedinjenje sa Apsolutom.
Učitelji joge kažu da je Joga jedna, a putevi ka samorealizaciji mnogobrojni. Tako se Joga deli, po ličnim sklonostima aspiranata na sledeće podvrste: gjana-joga (put znanja), hata-joga (sistem fizičkih vežbi), bakti-joga (put ljubavi i predanosti), karma-joga (put služenja i određivanja karme), mantra-joga (put pročišćenja nadija ponavljanjem mantri), rađa-joga (sveobuhvatni put oslobođenja uma do prosvetljenja), tantra-joga (transformacija seksualne energije u spiritualnu)…
Jogi koji kreće spiritualnom stazom izabira po svom unutrašnjem pozivu jedan od ovih puteva, ili primenjuje nekoliko kombinovanih tehnika istovremeno, koje naporno, dugotrajno sistematski vežba pod vođstvom gurua (učitelja).
Svaka od pomenutih vrsta ima svoje osobene tehnike koje podrazumevaju dobro poznavanje fizičkih, psihičkih i spiritualnih sposobnosti čoveka, a koje redovnim vežbanjem i jogičkim načinom života treba transformisati. Joga ima zadatak da nižu, animalnu prirodu čoveka profini i preobrazi u višu – suptilnu, spiritualnu vibraciju kojom vibrira vidljivi i nevidljivi univerzum. Uči nas da sopstvenim naporima energetske centre (čakre), psihičke kanale (nadije), fizičko telo i astralno, nevidljivo duhovno telo, jednom od pomenutih tehnika pročistimo kako bismo prosvetljeni obitavali u stalnoj nirvani.
I pored mnogih razlika, postoje osnovna pravila u praktikovanju joge, zajednička svim pravcima, na koje ćemo se u sledećem izlaganju kritički osvrnuti.

Prosvetljujući blesak

Početni, najniži stupanj, sa kojim se suočavaju ljubitelji joge, poznate kao hata-joga, predstavlja prost sistem fizičkih vežbi sa jasnim ciljem: dobro psihofizičko stanje n zdravlje, lepo oblikovano telo i kondicija, koje se dugom primenom uglavnom i zadobija.
Osobe neupućene u suštinu i smisao joge, ovu simpatičnu istočnjačku veštinu prihvataju kao neku vrstu treninga aerobika ili gimnastike. Ne slute da je suština i smisao praktikovanje joge prihvatanje mnogobožačkih kultova Istoka, koji se suptilno nameću ispod maske naučnog pristupa tajni ljudske prirode.
Inicirani jogi vežba godinama i decenijama, ne radi zdravlja i lepote, već da zadobije ono radi čega je i krenuo na ovaj mukotrpni put, a to je – prosvetljenje, Vežbe samo po sebi nemaju previše izazova u smislu duhovne prakse. Zanimljivo je ono što one nude upornim ponavljanjem, a to su – sidiji (moći), U svakom priručniku naći ćete jasna uputstva: ako radiš to i to, zadobićeš to i to! Odnosi se uglavnom na moći i natprirodne fenomene. To je „komunikacija sa višim silama“, „egzistiranje na višem nivou svesti„, ili – obitavanje u drugim svetovima, na nekoj od sedam „loka“, od kojih je najprimamljivija Brahmaloka, ili Krišnaloka gde život traje 4 300 000 puta 12 puta 100 godina, ali se ipak i tamo završava.
Uporni i istrajni, predani guruu, zaista zadobijaju psihičke moći: vidovitost, telepatiju, čitanje misli, predskazujuće snove, komunikaciju u snu sa učiteljem, levitaciju, „materijalizaciju“ predmeta i ljudi (naravno, ovo poslednje se stiče na najvišem nivou). Instruktori joge će vam reći da moći nisu cilj, iako će sami, uvek kad mogu, primeniti nešto od dobijenog znanja da „činjenicama“ potkrepe svoje učenje.
Kažu da se ne treba zaustaviti na ovom stupnju već nastaviti dalje. U praksi se dešava suprotno: mnogi aspiranti napuštaju svoje učitelje koji koče dalji razvoj, te oduševljeni neverovatnim mogućnostima joge počnu primenjivati stečeno znanje, postajući sami učitelji neiskusnima.
Upravo to se zbiva na ovim našim prostorima. Stručnjaci joge svoje „diplome“ steknu za 56 meseci obuke u nekom centru na Zapadu, ili ašramu u Indiji, pa dođu u Srbiju da love neopredeljene duše gladne duhovne hrane, koje ne znaju u šta su se upustile. Koriste ih za svoje sebične ciljeve pod maskom rada na svom duhovnom biću.
Bave se crnom, belom, crvenom i zelenom magijom, postaju ekstrasensi, bioenergetičari, vidovnjaci, manipulišući ljudima za ličnu slavu i bogaćenje. Ili još gore, ostaju u tajnosti; tobože, to je najbolje za njihov spiritualni napredak, dok svoju pokornu vojsku šalju u svet da im dovodi žrtve. Najveće žrtve su mladi između 15 i 25 godina, kao i druge neoformljene ličnosti, kojima uzimaju kuće, stanove, imanja, novac, umetničke predmete, zlato; oni koji nemaju ništa od svega toga – ličnim radom, služenjem i požrtvovanošću za opšte dobro mogu pomoći zajednici. Kao da je u pitanju neka masovna hipnoza, svi pristaju na te uslove, verujući da čine dobro.
Put joge ne izgleda opasan po dušu. Naprotiv! Istinit, očaravajući, tajanstven, nedokučiv!
Mnoga nejasna pitanja na koja zauvek ostajete bez odgovora, objašnjavaju se složenošću samog učenja, i ograničenošću ljudskog uma da razume tu Stvarnost.
Ima puno stvari koje ulivaju poverenje v drže čoveka u uverenju da zaista ide putem spasenja. Stroga pravila načina života koji podrazumeva vegetarijansku ishranu, malo spavanja, odricanje od svega materijalno suvišnog, umnu kontrolu negativnih misli a emocija, moralno ispravan život u teoriji, svejedno što u praksi nije tako, bezrezervnu potčinjenost guruu koji je tvoj vodič u druge svetove i bez koga ne možeš nikud steći… Sve je ozbiljno, uzvišeno, drugačije nego u svetu. Ko primeni sve naučeno i zadato, sigurno će ubirati plodove svoga rada.
Meditacija je praksa koja redovno prati jogički način života. Meditacija smiruje um i jakom koncentracijom usmerava ga na bezlični Apsolut, sa kojim se u nirvani, tj. stanju bez uma, treba sjediniti i izgubiti svoje jastvo, svoju ličnost.
Obezličenost čoveka u praktikovanju joge se posebno naglašava. Osoba sa razvijenim umnim, duševnim i delatnim sposobnostima, predstavlja prepreku prosvetljenju, jer naglašen ego i individualnost nisu pogodni za duhovni napredak. Često se vidi suprotan efekat ovako shvaćenog spiritualnog rada: bezvoljne, apatične, ukočene, hladne, neaktivne, umrtvljene ličnosti, koje nisu razvile prirodne potencijale u sebi; a nisu ni ispravnim duhovnim pristupom preobrazile starog čovekau novog – po hrišćanskom učenju.
Uz meditaciju obavezna praksa je vizuelizacija: jantri (koncentričnih kvadrata, trouglova i krugova sa mističnim značenjem), ponavljanje mantri, i držanje mandala, slike gurua ili božanstva koje obožavaš u umu. Na ovaj način si stalno u dodiru sa višom realnošću. Sedenje u meditativnoj pozi od pet do deset sati dnevno istinski menja svest čoveka. Meditant oseća da je veoma „uznapredovao“, da boravi „u povišenom stanju svesti“ koje se veoma razlikuje od prirodnog. Sebe doživljava na nov način i smatra se posebnim, izuzetnim, produhovljenim, počinje da prezire i izbegava ljude „nemirnog i rastrzanog uma“, koje naziva duhovno zaostalim, i koji su prepreka njegovom božanskom miru. Njegov cilj je satvično telo i um, bez osećanja i misli, koje prebiva u visinama duha neizmenjeno. Svet Maje (obmane), okovi porodice i posla prepreka su samorealizaciji, koje treba napustiti, što sledbenici najčešće i čine. Tvoja istinska sloboda je u slobodi od svih želja ovoga sveta, od samsara koje drže um zarobljenim.
Zbog izvesnih sloljašnjih sličnosti budističkog učenja i jogafilozofije sa hrišćanstvom, iako različitih po suštini i cilju, postoji pravac, posebno namenjen Hristovim sledbenicima koji se zove, „hrišćanska joga“, Njeni propovednici kažu: nije važno kome se bogu klanjate, jer su svi bogovi Jedno, važno je da praktikujete jogu kao univerzalni put oslobođenja! Ovo je još jedna u nizu poruka koja poravnava put Antihristu, tom „Jednom“ koji će biti „bog svih religija“. I još, joga ističe činjenicu da je čovek – bog, samo treba da otkrije i živi svoju božanstvenost.

Blesak prosvetljenja!

„Prosvetljenje“ je vrhunsko dostignuće malog broja aspiranata! To je glavni mamac, glavno obećanje zbog koga vredi žrtvovati sve i kome se nadaju svi!
Blještava božanska svetlost u kojoj se kupaš kao u okeanu bez početka i kraja! Neznanje sebe, samozaborav, jer ti prestaješ, počinje Apsolut sa kojim si jedno. Slične fenomene u svesti doživljava narkoman pri korišćenju jakih droga… Svaki jogi ima povremeno iskustvo prosvetljujuće svetlosti koja ga drži u uverenju da je ono moguće.
Učitelji joge sporo napredovanje čoveka i čovečanstva u spiritualnom rastu, koje posmatraju evolucionistički, smatraju prirodnim, utemeljenim na vekovnom iskustvu hiljada generacija Istoka. Ipak, došteno priznaju da ne znaju kad će prosvetljenje doći. Možda odmah, možda na sredini vašeg puta, ili vas čeka na vrhu staze, ne zna se. Možda – nikad! Božanski Apsolut daje ga kome hoće i kad hoće, po njemu znanim zakonitostima. Ali najčešće, ne u „ovom životu!“ Jer, do sada bi veći deo čovečanstva bio prosvetljen, a nije…
Zato nauka joge počiva na teoriji reinkarnacije, koja podrazumeva seljenje duše iz života u život, u razne oblike postojanja: ljudske, životinjske, biljne i mineralne – sve zavisi od karme koju si zaradio u svom prethodnom dostojanju.
Pošto ne priznaje moralnu kategoriju greha i značaj borbe protiv istog za duhovni život čoveka, to ne prihvata ni čovekovu odgovornost za počinjena dela, a samim tim ni slobodnu volju koja opredeljuje tok njegovog života izborom dobra ili zla. Zasniva se na predodređenju, karmi koje je uzrokposledica, učvršćena na slepom i neumitnom fatumu.
Sa praktikovanjem joga treba početi u ovom životu, jer ćeš u sledećem nastaviti tamo gde si stao, i tvoj trud nikad neće biti uzaludan. Cilj svakog rođenog na zemlji je da svojim naporima točak karme, točak rađanja i smrti, zaustavi, jer onaj, ko na put nije krenuo, ne može očekivati da stigne do cilja. I rađaće se u ovom svetu patnje i bola hiljadama puta – sve dok se ne prosvetli!
Zato, kad postaneš spiritualno zreo, kad ti se ova velika tajna otkrije, kad sretneš učitelja, dužan si da odbaciš sve okove tradicije i vere, položaja i porekla, znanja i imanja, koje te vezuju za svet maje, i da kreneš putem – oslobođenja!!!
Kad si sagledao obmanu sveta, potraži krajnji cilj puta: neuma, nepostojanja, neznanja, nebivanja, ne ljubavi, koji je u prevazilaženju dualnosti, negacije i suprotstavljenosti. To je stanje apsolutno celovite i jedinstvene svesti, stanje nirvane, sjedinjenje sa Apsolutom, Božanskim, Brahmom!
Inače, o Apsolutu se ništa ne zna. On se definiše kao „okean blaženstva“, „blještava svetlost“, „jedinstvena svest“, „kosmička energija“, „ništavilo i praznina“ itd…
To izuzetno stanje dostižu retki pojedinci!
To su učitelji učitelja, to su začetnici novih pravaca u istoriji čovečanstva, to su avatari!
U istoriji ljudskog roda bilo ih je mnogo i biće ih još. To su bude, krišne, šive, muhamedi, isusi! I njihovi vrhunski sledbenici! I sledbenici sledbenika! To može postati neko od vas, ako krenete stazom samorealizacije, ako žudite za obogotvorenjem, poručuju jogini.
Ovo bi u glavnim crtama bilo opšta mesta jogičkog učenja, koncipirano sa velikim naporom, jer u samoj suštini, pravaca joge ima onoliko koliko učitelja. Svako ko se upustio u proučavanje ove nauke morao se ozbiljno zamisliti pred lavirintom njenih nesagledivih puteva, i krajnjim smislom toga. Spasenje ili prosvetljenje? Reinkarnacija ili vaskrsenje? Gde je odgovor?

Svi paganski bogovi su demoni

Filozofija joge je, pored astrologije koju podržava kao put mudrosti, jedan od najuspelijih i najrasprostranjenijih duhovnih pokreta svih vremena!
Narodi Istoka je praktikuju vekovima tragajući za putem prosvetljenja i obogotvorenja, a narodi zapada i ostatka čovečanstva otvorili su u današnje vreme vrata mudrosti istoka, od koje takođe očekuju da prosveti, ateizmom i materijalizmom zamračeni, takozvani civilizovan svet.
Krštena Evropa je skrenula sa izvornog Hristovog Puta Istine i Života odavno, i u lavirintu svog bespuća, pipajući u mraku duhovnog neznanja, zabluda i jeresi, traži nove puteve, „široke staze kojima idu svi“, ali koje vode „u propast i večnu muku“. Stupa putem Joge, koji za nas hrišćane, postaje put roge (pada). Ovim egzotičnim putem još nije hodila, još ga nije upotrebila i potrošila, kao i druge vrednosti ovoga sveta, kao i druge ljudske mudrosti koje lako usvaja i još lakše odbacuje. I od svega pravi unosan biznis skupo prodajući „prosvetljenje“ kao i „oproštaj grehova“.
A mi, maloverni, i neverni Bogu predaka naših, prihvatamo Jogu kao plemenitu veštinu koja će vežbom probuditi božanske moći u nama, kao deo „religije novog doba“, religije lažne ljubavi i mira, sa ciljem zadobijanja zemaljskog carstva. Duhovna učenja Istoka, prilagođena potrebama savremenog čoveka u radionicama Zapada, kupujemo ne pitajući šta košta; i plaćamo onime što nema cenu, jedinim čime ćemo izaći pred Gospoda, dušom! „Duhovno osirotela bludnica koja je na umoru“, kako ju je još sredinom veka doživeo Sveti vladika Nikolaj, potura lažna učenja, da zaboravimo ono pravo koje imamo.
Srbi i Joga?
Sveti Sava i Buda?
Oba su bili prinčevi koji su se odrekli prestola i zemaljske slave, radi zadobijanja večnosti. Dok mi poštujemo i slavimo Svetoga Savu kao ugodnika i sveca Božijeg, dotle Buda postade bog za njegove sledbenike. Gde nema Boga – čovek zauzima njegovo mesto! Sveti Sava je, pak, propovedao Hrista i život, a Buda nirvanu i smrt!
Srbija, koja vekovima slavi krsnu slavu i svetitelje, sluge Božije, znajući da su to ljudi, a ne bogovi, koji su svojim životom i delom ugodili Gospodu, danas šalje svoju decu u Indiju da se „prosvetle“ klanjajući se lažnim bogovima, obogotvorenim ljudima i njihovim filosofijama.
Srbija, koja mučenički postrada „za krst časni“ i prežive strašnu Golgotu nepravde i poniženja sveta, za pravdu i istinu večnu, danas pokloni veru „vucima u jagnjećoj koži“, a koji su vojska đavolja što juriša sa Istoka i Zapada da uništi svetu veru pravoslavnu.
„Svi paganski bogovi su demoni“, pevao je psalmopevac deset vekova pre Hrista, a Indija, i mi koji se klanjamo bogovimademonima, to ne znamo ni danas. Iako je očigledan sav besmisao vere koja obožava kravu kao svetu životinju; poštuje tigra kao neko božanstvo; klanja se zmijolikim zmajevima i kipovima koji „njihove molitve niti čuju niti ispunjavaju“; koja slavi božanstvo smrti (Kali, Jamantaku), greha (Papa Puruša); ili ima sledbenike i obožavaoce falusa, čiji vernici u procesiji idu gradom za svojim bogom (šivaisti); i ima druge smešne i nezamislive bogove – duhovno bolesna civilizacija koja umire odrođena od Jedinog Život i Istinitog Boga, u praznovericama traži smisao i opravdanje svog postojanja.
Tradicija i kultura Indije nudi ono što ima! Nije ona kriva što ne može da ponudi spasenje i lek bolesnom čovečanstvu, jer ona ne poznaje Spasitelja sveta Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg Koji svoj život dade za spasenje svih ljudi, i Svetu veru hrišćansku, čiji su svetitelji „so zemlji i svetlost svetu“, a koja pobedi greh, đavola i smrt.
Gordo samoopravdanje grešnog života, opsenara Sai Babu, jogina i mudraca, proglašava avatarom, inkarnacijom Boga na zemlji, Mesijom, jer se tobože, svake 2000 godina javlja novi mesija koji spasava svet. I ovaj čini čuda koja je i Hristos činio: materijalizuje srebro i zlato (ali ne može hleb i vino) i zmijski prašak „vibuti“ koji je neka vrsta „pričešća“ za njegove sledbenike. Zadivljuje lakoverne fakirskim trikovima, ali ne sve. Nad krštenim hrišćanima koji se pričešćuju i žive liturgijskim i crkvenim životom, njegove opsenarske moći nemaju vlast. Oni vide ljude i događaje onakvim kakvi su uistinu, a ne kakvim se predstavljaju.
Zašto se čovek ne spasava filozofijom i praksom Joge?!
Onome ko poznaje uzlaznu stazu spasenja ovakvo pitanje je izlišno i sasvim nepotrebno. Ali, ima mnogo ljudi koji ne razlikuju istinu od laži, koji veruju u reinkarnaciju, prosvetljenje, nirvanu, koji veruju da je priča o svim bogovima priča o jednom bogu, koji ne razlikuju duhove zlobe od Duha Istine.
Opet se pozivamo na vladiku Nikolaja, koji je poznavao indijska učenja i kroz „Indijska pisma“ n „Teodula“ razobličavao znanje štetno za dušu čovekovu govoreći: „Neznabošci ne razlikuju demone od bogova, te im se klanjaju, mole i žrtve prinose, dok hrišćani vode najogorčeniju borbu protiv demona“.
Ograničeno znanje o čovekovoj prirodi i sopstveni napor da se čovek uzdigne iz stanja pada, bez Božije blagodati, bez milosti Tvorca – nije moguće! Nauka joge ne poznaje Boga Koji je javio Sebe, i preko proroka i Sina Božijeg, dao ljudima se što je potrebno za njihovo spasenje; poznaje i priznaje više stotina bogova hinduističkog panteona, i „nesveto trojstvo“ Brahmu, Višnu i Šivu – u međusobnom ratu i sukobu, jer što jedan stvori, drugi razori. Zato što nije data od Boga, ljude ne može privesti Bogu! Ona je ljudsko umovanje koje se nije priklonilo Spasitelju sveta i svoju mudrost stavilo pod noge Njegovoj sili koja blagodaću spasava čoveka, ne od karme, nego od večnih paklenih muka.
Konačno, kršteni i Bogu verni moraju znati da je to još jedan oblik služenja “ ocu laži koji vara sav vasioni svet“, koji je prvim ljudima, Adamu i Evi obećao da će biti „ravni bogu“ ako prestupe zapovest Njegovu, a to isto obećava i danas onima koji će prosvetljenjem, meditacijom i samospoznajom, otkriti božanske moći u sebi, i postati bogovi na zemlji,
Razne istine, usitnjene u mnoštvu znanja i mnogobrojnih puteva i načina spasenja, nisu ništa drugo do poluistine i laži, kojima se služi „mrzitelj roda ljudskog od postanka“ kako bi svrgao duše u ad (dakao). Sistem jogičkog učenja donekle oponaša savršenstvo večne i neprolazne Istine Božije, Reči Svetog Pisma, kako bi svoje znanje učinio uverljivim. Sve je sličnosamo malo drugačije. A to „malo“ je ono najvažnije…
Zapovesti Novoga Zaveta koje nam je Isus Hristos dao (a ko Njega ljubi zapovesti Njegove drži!) jasno govore da druge neće biti date ljudima do kraja vremena. A ljudi čekaju „novog Mesiju i nove zapovesti Novog doba.“ Isti jogini tvrde u svojim knjigama starostavnim da je do sada bilo na hiljade avatara i da će ih biti još toliko.
Bogovi i avatari hinduizma nisu samo personifikacije prirodnih sila i ljudskih osobina, kako misle moderni intelektualci koji se okreću okultizmu. Usput, mnogi od tih intelektualaca „znaju“ i javno govore šta su bili u svojim „ranijim životima“: kraljevi, ratnici, veliki umetnici ili slavni gurui i čarobnjaci. Niko još ne reče da je bio svinja ili magarac. Mnogobožački kultovi su ukinuti rođenjem Sina Božijeg „kome se dade svaka vlast na nebu i na zemlji“, naročito nad demonima „koji veruju i drhte“ jer znaju šta ih čeka na kraju vremena. Kroz Hrista se projavi Sveta Trojica u zajedništvu i ljubavi; to je jedinstvena vera, među svim drugim verovanjima koja ne poznaju ovu veliku tajnu neba i zemlje.
Otuda jedan od velikih jogina današnjice, Satjananda, koji ima sledbenike svuda po svetu, pa i kod nas, u jednoj knjizi postavlja pitanje: „Kako da praktikujem – ljubav“? Mogu se praktikovati sve tehnike, svih oblika joge, sve đape i ađape, sve nijame i pranajame, ali tehnika ljubavi – ne postoji!
Jogi-učitelj je ovim pitanjem iskazao suštinu joga filozofije: nepoznavanje Boga Koji je ljubav, i nepoznavanje dveju evanđelskih zapovesti o ljubavi prema Bogu umom, srcem, dušom i celim bićem, i prema čoveku kao prema sebi samom, u kojima su sadržane sve ostale zapovesti Božije. Istovremeno, to je nepoznavanje puta zadobijanja Božijeg carstva i spasenja. Zato jogi ne može da praktikuje ljubav! Jer dar ljubavi dolazi od Boga Koji je Ličnost, i On je daruje onima što Ga traže i vole.
Praktikovanje joge kao spiritualne staze obogotvorenja ne može ni u kom svom obliku biti podržano kao put izbavljenja. Mnogi iskreni bogotražitelji, zavedeni mistikom Istoka na stranputice, iskusili su uzaludnost svog traganja, bez jasnog cilja i smisla, bez predstave o početku i kraju tog puta, mudrovanja koje prija sujeti, dok im učitelji „golicaju uši“ pričajući ono što bi voleli da čuju o sebi, a ne onako kako jeste.
Neću reći da rođeni Indusi to rade sa zlom namerom, naprotiv! Trude se mnogo, upregnuti u đavolji jaram, trude se oko nepotrebnog. Uzalud! Sveti Oci Pravoslavne Crkve kažu da će Bog, videći njihov trud i muku, njihove molitve izrečene pred mrtvim kipovima od kamena i drveta, primiti kao da su Njemu upućene. A kako će im suditi – to je samo Njemu znano. Ali mi, pravoslavni hrišćani, koji smo primili i poznajemo Zakon po kome će nam biti suđeno, ne smemo da gubimo dragoceno vreme na zaludna učenja.
Složenost i komplikovanost sistema joge nije zbog njene nesaznajne dubine, već zbog nejasnoće i obmane. Svako ko je čitao Evanđelje, Radosnu vest o spasenju roda ljudskog, zna da su i najdublje istine proste, razumljive neukom jednako kao i učenom, jer se razumevaju Duhom Svetim. Jogu ni sami njeni osnivači ne razumeju do kraja. Najrevnosniji sledbenici napuštaju jogu kad dođu do vrha ili do dna.
Lukavi đavo mnoge svoje sledbenike odvodi u smrt, ludilo, ili duhovno mrtvilo, u krajnju apatičnost i potištenost, kad sagledaju da nisu u stanju da ispune zadatak koji se od njih na ovom putu očekuje. Oni koji žive u uverenju da su se prosvetlili nalaze se na vrhuncu samoobmane i prelesti.
Sticanje „psihičkih moći“ kojima čovek postaje „kanal viših sila“ je drugo ime za povezivanje sa svetom podnebesnih duhova zlobe, demona i palih anđela, sa kojima stupa u kontakt i od njih zadobija sile. Preko gurua je uključen u jerarhiju demonsku kojoj se dobrovoljno predaje i potčinjava. Vidovitost, telepatija, levitacija ili materijalizacija su dobijena čuda koja su nekorisna čoveku, osim da se još više pogordi i poveruju da je bog.
Hrišćanstvo priznaje prozorljivost, isceliteljstvo, proroštvo, ali samo u korist i na spasenje ljudske duše i tela, a ne radi slave ovog sveta. Sveci Hristovi do današnjih dana čine čuda: vaskrsavaju mrtve, isceljuju bolesne, govore o budućim događajima da bi se ljudi kajali za grehe i popravljali; vide i znaju nevidljivo i nesaznajno darom Duha Svetog, i silom Božijom.
Preterano posvećivanje pažnje savršenstvu tela kroz vežbu i ishranu, predstavlja gubitak dragocenog vremena potrebnog za očišćenje duše. Privid savršenstva vodi u sujetu, samozadovoljstvo i gordost – izvor svih zala, zbog koje je i satana pao sa nebeskih visina. Umesto ljubavi stiče se samoljublje.
Plodovi meditacije vremenom pokažu lažni mir – koji je u glavi a ne u srcu. On meditanta čini neprirodnim i otuđenim od svoje suštine. Od ove umne prelesti čovek se teško može otrgnuti jer neprekidnim izgovaranjem mantre, koncentracijom na jantru i mandalu, priziva demone i potvrđuje da je sa njima u stalnoj vezi.
Svetlost u kojoj traži utočište nije božanska već luciferska, jer se on sam pretvara „u nosioca svetla“. To su samo spoljašnji fenomeni, besmisleni i jalovi, koji navode čoveka da poveruje da dolaze od boga, i da je to neki poseban znak njegovog spiritualnog napretka.
Blesak prosvetljenja nije ništa drugo do vrhunac satanske gordosti i njegove vlasti nad dušom koja se u potpunosti predala svome bogu i sjedinjenja sa njim!
A žuđena nirvana je praznina i ništavilo bez Boga! Bez istine! Bez ljubavi! Bez cilja i nade! Besmisao…
Bezlični Apsolut nije Trojični Bog koji je ljudima kroz Hrista i reč Božiju Svetog Pisma jasno otkrio Sebe kao Oca i Sina i Duha Svetoga. Zato vladika Nikolaj kaže da je „filozofija hinduizma ustvari filozofija pesimizma bez Boga i nade u Večno spasenje“.
Svi vi koji Boga tražite – odvratite lice svoje od ikone zla, i priklonite se srcem, dušom, umom i telom savršenoj Ikoni Dobra, jedinog čovekoljupca Gospoda Isusa Hrista! Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Hvala na ovom tekstu. Pomogli ste mi da razrešim mnoge nedoumice i dali smernice za dalje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *