NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Pravoslavni put spasenja i orijentalno-okultna učenja
O. Vladimir Jelisejev

Zaključak

U datom ogledu trudili smo se da ograničimo svoju pažnju na:

a) razmatranje karaktera izvora okultnih i mističnih učenja;
b) uticaj koji ova učenja vrše na ljude, upoznate sa njihovim sadržajem i praksom, metodama i tehnikama.

Sam sadržaj učenja predstavljen je u neophodnim crtama, da ne bi ideje ovih učenja pogubnim pomislima uticale na dušu. O pogubnim posledicama po dušu prilikom obraćanja pažnje na sadržaj ovih učenja, o čitanju literature suprotne hrišćanskom učenju (čak i kad je čovek nezainteresovan, čak i sa kritičke pozicije) upozoravaju nas Sveti Oci.
Sveti Ignjatije piše: „Sva javljanja demona imaju zajedničko svojstvo – opasna je čak i mala pažnja njima posvećena; samo od zanimanja koje sebi dopustimo bez ikakve simpatije prema toj pojavi, čovek može biti zahvaćen štetnim uticajima i pasti u ozbiljna iskušenja“ (4, s. 4950).
„Pokvarenost uma uvek je povezana s pokvarenošću drugih duhovnih svojstava: zato pokvarenost uma i pokvarenost duha imaju isto značenje po posledicama. Primanjem lažnog učenja, ili lažnih misli o Bogu, a ne Bogom otkrivenog dogmatskog i etičkog učenja, posredstvom lažnih učenja postiže se raspad duha čovečijeg, i čovek postaje sin đavola (Jn. 8, 44), ali i razgovor i mešanje sa pomislima, koje pripadaju satanskoj oblasti, bez usvajanja istih, misli i maštarije koje donose demoni, ranjavaju duševno oko“.
Prepodobni Isihije Jerusalimski govori: „Kao što mi štetimo sebi, gledajući na štetno fizičkim očima; tako povređujemo sebe gledajući na štetno umom“ (Slovo o trezvenosti)… – Neki inok za vreme svetovnog života, ne znajući kakvo blagorazumije i opreznost moramo imati u opažanju, da ne ozledimo dušu štetnim utiscima koji ostaju u njoj, pročitao je iz radoznalosti nekoliko ogleda protiv hrišćanske vere. Kad je ušao u manastir i uzeo na sebe razumni monaški podvig, raniji utisci su počeli da ga uznemiravaju svojim prisustvom u duši, pomislima sumnje, nedoumice, hule, pokazujući time da se duševno oko zasenilo opštenjem pomislima iz oblasti satanskih.“ (5, t. 5, s. 362363)
Prep. Makarije Veliki; „Treba čuvati dušu i na svaki način paziti da se ona ne skrnavi skvernim i zlim pomislima. Kao što se telo u dodiru s drugam telom zarazi nečistotom, tako se kvari i duša učestvujući u zlim i skvernim pomislima, i saglašavajući se sa njima… Znaj da se u dušu utiskuje pokvarenost i zabluda dejstvom nepotrebnih pomisli“ (19, s. 577).
Sveti Ignjatije: „Sve što mi učinimo van evanđelskog učenja i zakona, neprimetno utiče štetno na nas. Svako delo, reč ili pomisao, kako dobro tako i zlo, neprimetno utiskuje u nas odgovarajući pečat. To je neophodno znati i znati“ (5, t. 5, s. 365).

1) Pravoslavni ocenjuju čovekovo stanje kao poremećeno i bolesno, i predlažu iscelenje koje je u pokajanju. Okultizam stanje čoveka smatra normalnim, koje ne traži nikakvo isceljenje na putu razvoja božanskihosobina i natprirodnih sila. Tako, na putu spasenja – principijelna razlika Pravoslavnog Puta od svih drugih jeste u – pokajanju.
2) Izvor okultnih i dalekoističnih učenja jeste u opštenju njihovih osnivača s nevidljivim svetom. Prodor u nevidljivi svet ostvaruje se:
a)nedozvoljenim putem, uz kršenje zabrana koje je postavio sam Bog (zbog narušavanja volje Božje takvo opštenje moglo je dovesti samo do kontakta s palim duhovima čiji je cinj – uništenje čovečanstva a motiv – činiti uvek i samo zlo);
b)um i srce, neočišćeni pokajanjem, postaju instrument koji daje nepravilne pokazatelje odnosa sa duhovnim svetom, nesposobni da razlikuju izvore dobra i zla;
v)hiljadugodišnje asketsko iskustvo pravoslavnih podvižnika pokazalo je da stremljenje ka spasenju neizbežno dovodi do suočavanja čoveka s demonima, i samo uporna i stalna borba s njihovim uticajem, čovekamože udostojiti opštenja s vesnicima Božjim, Angelima. (Ovakav poredak predstavlja zakon duhovnog sveta za nas, grešne ljude, i nama ga javlja sam Spasitelj svojim 40dnevnim postom u pustinji, kad Ga je kušaoSatana, a odmah potom, posle pobede nad iskušenjem, stali su angeli da mu služe.) (Mt. 4,11)
Slična zakonitost pojavljuje se u životima pravoslavnih podvižnika (5, t. 3, s. 5253).

U tom smislu, nepravoslavni, proničući u nevidljivi svet, neizbežno se suočavaju s demonima; ali pošto ih ne prepoznaju, i veruju im, Angeli ostaju nedostupni za njih. Prema tome, učenja od njih dobijena zavode u laž, jer proizilaze od demona – služitelja oca laži.

3) Posledica upoznavanja s okultnim i dalekoistočnim učenjima jeste pad pod vlast palih duhova. Pre vremena, i često nepopravljivo čulno opštenje s nevidljivim svetom, koji je neizbežno ograničen samo na oblast palih duhova (što ga i čini lažnim), zauvek može preprečiti put ka spasenju, podvrgavajući čoveka pod vlast satane.
4) Složena, nejasna i obimna građa okultnog učenja isključuje mogućnost da ona budu obuhvaćena u jasnu celinu, dostupna celosnom sagledavanju, što kritiku njihovih ideja čini krajnje komplikovanim. Osim toga, upoznavanje sa tim idejama zahteva značajno vreme, koje se pokazuje dovoljnim za „trovanje“ uma, uticajem sprovedenim kroz te ideje iz sveta palih duhova. Zato, sledujući rečima Spasitelja „po plodovima njihovim poznaćete ih“ (Mt. 7, 16), pri susretu s nekim nepoznatim duhovnim učenjem treba analizirati ne samo učenje, nego pre svega i ličnosti onih ljudi koji ga donose na svet, ličnosti osnivača i učitelja. Sveti Apostol Jovan Bogoslov piše: „Svaki koji u Njemu prebiva ne griješi; svako koji griješi nije Ga video niti Ga je poznao. Dječice, niko da vas ne vara… Onaj koji tvori grijeh od đavola je… Po tome se poznaju djeca Božja i djeca đavolja; svaki koji ne tvori pravdu nije od Boga, ni onaj koji ne voli brata svojega“ (1. Jn. 3, 610)
Ako smo naoružani ljubavlju, radošću, mirom, dugotrpljenjem, blagošću, milosrđem, verom, krotkošću, uzdržanjem (Gal. 5, 2223), to su plodovi Duha Svetoga. I sve ono što se čini ljubavi radi, tako i biva. Istinita ljubav, po apostolu Pavlu (1. Kor. 23, 48). „Dugo trpi, blagotvorna je, ne zavidi, ne gordi se, ne nadima se, ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi„.
Tamo gde imamo gnev, zavist, raspre, besramnost, neprijateljstvo, pakosti, blud, nečistotu, preljubu, čaranje, idolopoklonstvo, tamo ne može biti Duha Svetoga – to su plodovi zla (Gal. 5, 1921). Zato se može tvrditi da je kriterijum toga da li čovek govori istinu ili laž u vezi sa nevidljivim i duhovnim svetom nije toliko sadržaj njegovih reči (one mogu biti dobronamerne), koliko prisustvo ili odsustvo na njemu blagodati Duha Svetoga.
Dalekoistočna i okultna učenja postavljaju dobre ciljeve, ali nude loša sredstva – u tome je njihov nedostatak i opasnost. Da nas sačuva Gospod od svake obmane i sablazni! Amin.

Prevod sa ruskog
Janja Todorović

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Hvala na ovom tekstu. Pomogli ste mi da razrešim mnoge nedoumice i dali smernice za dalje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *