NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Pravoslavni put spasenja i orijentalno-okultna učenja
O. Vladimir Jelisejev

Prevarnost naših utisaka

Veoma je važno upravo to što demoni „menjaju izgled stvari kako hoće“. Kao potvrdu za ovakvo tvrđenje autor se može osloniti na svoje lično iskustvo, a takođe i na iskustva drugih ljudi koji su izašli iz okultizma i obratili se u Pravoslavlje. Proces tog obraćanja sam po sebi zaslužuje naročito pažnju: mi ćemo se osvrnuti na jedan fenomen koji se može nazvati „obrnuta percepcija“.
Čovek koji se dugo vremena zanimao jogom, okultizmom, ili nekim drugim nehrišćanskim duhovnim učenjem, želi da porazgovara sa pravoslavnim sveštenikom sa ciljem da nešto više sazna, ili čak da se obrati u Pravoslavlje, i nigde ne može da pronađe sveštenika koji bi mu se dopao. Svi mu izgledaju nesimpatični.
On ih doživljava kao ljude bezdušne, maloumne, netalentovane, neobaveštene, ili na neki drugi način neprijatne. No ako on ignoriše svoje osećanje, učini korak i stupi u kontakt sa njima, njega će poraziti oštra suprotnost između izgleda sveštenika pre razgovora i onoga kakav je sveštenik uistinu. I ovo pod uslovom da želi iskreno da prihvati reči sveštenika, ne polemišući, sa unapred izgrađenim mišljenjem. Inače, utisci kojima bezuslovno verujemo, bez rasuđivanja, mogu biti takvog usmerenja da nas čak mogu odvući daleko od ikakve mogućnosti kontakta s predstavnicima pravoslavne Crkve. Takvo stanje neadekvatnog viđenja stvari prirodno je za okultistu dok ispoveda svoje okultne ideje, i pada pod vlast demona dobrovoljno, ništa ne podozrevajući. On sebe stavlja u takvu zavisnost od njih, da je čak i njegova filosofija i sposobnost opažanja potčinjena njima. Od ovog opažanja samo je jedan korak do halucinacija i vizija, svojstvenih „vidovitim“ okultistima i joginima, koje doživljavaju kao nesumnjiva dostignuća.
Dužni smo da zaključimo da se etapa duhovnog viđenja duhova, i etapa pravilnog razlikovanja pomisli, javljaju kao vrlo visoko dostignuće, svojstveno onima „koji su dostigli veliku meru duhovnog uzrasta„. Složenost razlikovanja duhova je u tome što se „neprijatelji oblače u jagnjeće kože“, podstrekavaju misli naizgled ispravne, a iznutra su „vuci grabljivi“ (Mt. 7, 15) tj. „prelešćuju srca nezlobivih“ (Rim. 16,18) onime što se čini dobro, dok je u suštini zlo. Savet koji proizilazi od besova, naposletku odvodi u tamu (Varsanufije, 5, t. 3, s. 60).
Uostalom, sam Gospod nam je dao dar razlikovanja lažnih učenja i lažnih učitelja od istinitih, i to po plodovima njihovim; za takvo razlikovanje treba vremena, uporno-sti i strpljenja. On je rekao: „Po rodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere s trnja grožđe, ili s čička smokve? Tako svako drvo dobro rodove dobre rađa, a zlo drvo rodove zle rađa“ (Mt. 7, 16-18). Iz ovih Spa-siteljevih reči moguće je analizirati ovo ili neko drugo druhovno učenje – trima metodama:
1) proučavanjem ličnosti osnivača učenja – ako se osnivač pokazuje kao onaj koji nudi „trnje i čičak“, tj. ne odlikuje se svetošću, ne možemo očekivati da njegovo učenje bude „grožđe“;
2) proučavanjem samog učenja – ovo je najopasniji način jer se „čičak“ vešto maskira u „smokvu“, i možeš ih razlikovati tek kad ih progutaš, a posledica je trovanje koje će biti pogubno za dušu;
3) proučavanjem „plodova“ od upoznavanja ljudi sa učenjem – ako se čovek nagutavši se „čička“, maskiranog u vidu „smokve“ fizički ili psihički razboli, sigurno je da to učenje nije od Gospoda.[1]
U daljem izlaganju pribeći ćemo prvom i poslednjem metodu izbegavajući drugi, da ne bi imali štete umesto koristi. Uočavajući svu složenost razlikovanja pomisli i ideja, ispravnom procenom ovog ili onog učenja, dolazimo do zaključka da je čulno viđenje duhova redak dar, kojeg su se udostojili oni ljudi koji se odlikuju naročitom pravednošću i svetošću.


NAPOMENE:

  1. Za pravoslavnog hrišćanina glavni metod je poređenje bilo kog učenja sa učenjem Pravoslavne Crkve. Ali pošto je ova knjiga namenjena ne-pravoslavnom, ne-crkvenom, ili malo-crkvenom čitaocu, prinuđeni smo staviti akcenat na metode ne dotičući se sadržaja učenja.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Hvala na ovom tekstu. Pomogli ste mi da razrešim mnoge nedoumice i dali smernice za dalje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *