NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Pravoslavni put spasenja i orijentalno-okultna učenja
O. Vladimir Jelisejev

Sredstva duhovnog viđenja: um i srce

„Kad se Božanstvenom blagodaću počne očišćavati duh čovečiji – produžava Sveti Ignjatije – tada on postepeno prelazi od poznanja duhova ka duhovnom viđenju istih. Ovo viđenje ostvaruje se umom i srcem, darovano Duhom Svetim… Srce razobličava zle duhove, um je nedovoljan za to; on ne razlikuje likove istinite od likova lažnih, koji su sakriveni pod velom istine. Duhovno rasuđivanje zasnovano je na duhovnom osećanju… kako su dva učenika posvedočila o svojim osećanji-ma, i o značenju tih osećanja u besedi sa Gospodom, kojeg nisu poznali čulnim gledanjem, niti po umnoj zamisli, nego: „ne goraše li srce naše u nama dok nam govoraše putem (Gospod) i dok nam objašnjavaše Pisma“ (Lk. 24, 32). Upravo to srce, koje verno svedoči o Gospodu, svedoči verno i o dusima i kuša „jesu li od Boga“ (1. Jn. 4, 1) ili od carstva tame (5, t. 3, s. 60).
Ni razum, ni logika, ni „zdrav razum“, ni racionalnost, ni naučna (prividna) zasnovanost na činjenicama ovog ili onog učenja, vrlo omiljeni u jogi, budizmu, okultizmu, ne pomažu, – nego je srce glavno sredstvo za poimanje i otrežnjenje, i osećanje koje imamo pri upoznavanju sa učenjem. Uz sve ovo, nemoguće je odmah razabrati se u složenosti i lukavoj mnogostrukosti sistema, kao što su teozofija, antropozofija, agni joga i druga učenja. Zato je nužno upitati srce: prima li ili ne prima, ono što mu se nudi.
Ali, nije svako srce sposobno pravilno da razlikuje šta prima.
Sveti Ignjatije piše: „Za takvo svedočenje sposobno je srce očišćeno pokajanjem, obnovljeno Duhom Svetim; srce koje se nalazi u zemlji strasti i demona, prijemčivo je samo za viđenja lažna i pogrešna“ (5, t. 3, s. 60). Iz prethodnog možemo zaključiti da mi u sadašnjem ogrehovljenom životu nismo u stanju da razlučimo šta je istina, a šta laž, šta je od Boga, a šta od lukavih demona, i zato su nam potrebni saveti iskusnih duhovnika.
Neophodno je izučavanje knjiga Svetih Otaca, koje nude poznanje razlikovanja istinitog učenja od lažnog. Prema apostolu Pavlu, i satana se pretvara u angela svetlosti (2. Kor. 11,14) ne bi li prevario čoveka, tako da moramo biti krajnje oprezni u našem traženju istine.
Ne smemo preuveličavati svoje mogućnosti u razlikovanju pomisli, objašnjavajući otkuda proishode – od Boga, od naše prirode, ili od demona. Prepodobni Varsanufije Veliki kazao je inoku koji ga je pitao kako zna odakle dolaze pomisli: „To, o čemu pitaš, odnosi se na ljude koji su dostigli visoku meru duhovnog rasta. Ako unutrašnje oko ne bude očišćeno mnogim lekarstvima, ono se ne može spasiti od trnja i korova, i ne može se sakupiti grozd vinograda, koji okrepljuje i veseli srce. Ako čovek ne dostigne tu meru, neće moći da razlikuje pomisli, i biće izigran od demona, pašće u obmanu verujući im: zato što oni menjaju izgled stvari kako hoće, osobito onima koji ne poznaju spletke njihove“ (5, t. 3, s. 60).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *