NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Pravoslavni put spasenja i orijentalno-okultna učenja
O. Vladimir Jelisejev

Uzroci i plodovi duhovnog viđenja

Pokajanje i smirenje predstavljaju kapiju kroz koju stupamo na stazu poznanja istine, poznanja nevidljivog sveta. U Pravoslavlju poznanje nije samo sebi cilj, kao što nisu ciljevi ni blaženstvo, sreća, izbavljenje od stradanja, obećani u učenju hinduizma i budizma.
Zadatak je Pravoslavlja – uzdizanje čoveka iz stanja pada, preobražaj starog u novog čoveka, kakav je Isus Hristos, tj. oboženje čoveka kroz Hrista. Kad ostvari glavni cilj, novi čovek postiže blaženstvo i poznanje istine, kao usputne plodove. Bez preobražaja čoveka, oni su nedostižni, pa su zato „plodovi“ koje nude druga religiozna i mistična učenja, – koja ne priznaju uzročno–posledičnu iskvarenost i oštećenost čoveka, lažni i neistiniti.
Proces istinitog duhovnog poznanja, za svoju osnovu i neophodan uslov ima one elemente koji su isceljujući za povređenu, u greh palu ljudsku prirodu. Sveti Ignjatije piše: „Onaj koji želi stalno da prebiva u duhovnom viđenju, nužno je da postojano prebiva u smirenju, izgoneći iz sebe samoopravdanje i osuđivanje bližnjih, smirivajući sebe samoukoravanjem i sagledavanjem svoje grešnosti pred Bogom i ljudima“ (5, t. 3, s. 55-56).
Učenje o duhovnom i umnom viđenju izloženo je sa posebnom jasnoćom i podrobnošću, kod sveštenomučenika Petra, mitropolita Damaska (kako piše Sveti Ignjatije).
Umilenje jeste prvo duhovno osećanje u srcu koje je osenila Božja blagodat, na putu razvijanja duhovnog viđenja. Ono se sastoji od „kušanja bogougodne tuge, prožete blagodatnom utehom, koja otvara umu dotad nevidljive svetove“. Posledica ovakvog duhovnog osećanja jeste duhovno viđenje, kako nam svedoči Sveto Pismo: „Okusite i vidite“ (Ps. 33, 9)
„Kod viđenja se udvostručuje osećanje“, piše Sveti Ignjatije (5, t. 3, s. 55) podvlačeći uzajamnu vezu osećanja umiljenja i duhovnog viđenja: „Dok deluje osećanje, dotle traje i viđenje… Kad se prekine osećanje, prekida se i viđenje… Ustaljeno prebivanje u umiljenju skopčano je s postojanim viđenjem“, precizira sveti Ignjatije Brjančaninov.
Znači, smirenje i pokajanje otvaraju put Božje blagodati, rađajući umilenje, a ono nas sa svoje strane, uvodi u duhovno viđenje. S tim u vezi neophodno je ukazati na proces razvoja sadržaja u duhovnom viđenju.
Sveti Ignjatije o tome kaže sledeće: „Prvo duhovno viđenje jeste sagledavanje svojih sagrešenja, dotle sakrivenih zaboravom i neznanjem. Uvidevši ih… podvižnik trenutno dobija opitno poznanje o svom pređašnjem duhovnom slepilu pri kome se sve bitno i važno činilo kao nebitno i nevažno“ (5, t. 3, s. 56).
Ceo proces duhovnog viđenja, saglasno Svetom Ignjatiju, moguće je predstaviti sledećim etapama:
viđenje svojih sagrešenja;

1) poznanje svoje grešnosti;
2) viđenje pada u kome se nalazi celokupno biće čovekovo;
3) otkrovenje sveta palih duhova, na osnovu naših strasti i borbe sa njima, pomislima, maštarijama, osećanjima – posredno poznanje palih duhova;
4) iščezavanje prevarnog i prelestnog pogleda na zamaljski život koji se do ovog vremena činio beskonačnim;
5) shvatanje smrti i smrtnog časa kao susreta s licem Božjim i sudom Njegovim.
6) zbog činjenice grehopada pokazuje se neophodnost Iskupitelja;
7) po dobijanju zapovesti Božjih uviđa se životvorno i isceljujuće dejstvo Njegovih zapovesti na palu i stradalnu dušu, stiče se i živa vera u Evanđelje (5, t. 3, s. 56).
Idući ovim putem, duhovno viđenje postaje realno iskustvo, koje veru čini živom i istinitom, potvrđujući je „eksperimentalno“. Sveti Ignjatije piše: „Znanje stečeno čitanjem sasvim je nedovoljno: za plodotvorno poznanje neophodno je znanje stečeno iskustvom“ (5, t. 3, s. 60).

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Hvala na ovom tekstu. Pomogli ste mi da razrešim mnoge nedoumice i dali smernice za dalje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *