НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Стаклене очи Индије – Православље и духовност далеког истока

Стаклене очи Индије – Православље и духовност далеког истока

Православни пут спасења и оријентално-окултна учења
О. Владимир Јелисејев

Узроци и плодови духовног виђења

Покајање и смирење представљају капију кроз коју ступамо на стазу познања истине, познања невидљивог света. У Православљу познање није само себи циљ, као што нису циљеви ни блаженство, срећа, избављење од страдања, обећани у учењу хиндуизма и будизма.
Задатак је Православља – уздизање човека из стања пада, преображај старог у новог човека, какав је Исус Христос, тј. обожење човека кроз Христа. Кад оствари главни циљ, нови човек постиже блаженство и познање истине, као успутне плодове. Без преображаја човека, они су недостижни, па су зато „плодови“ које нуде друга религиозна и мистична учења, – која не признају узрочно–последичну исквареност и оштећеност човека, лажни и неистинити.
Процес истинитог духовног познања, за своју основу и неопходан услов има оне елементе који су исцељујући за повређену, у грех палу људску природу. Свети Игњатије пише: „Онај који жели стално да пребива у духовном виђењу, нужно је да постојано пребива у смирењу, изгонећи из себе самооправдање и осуђивање ближњих, смиривајући себе самоукоравањем и сагледавањем своје грешности пред Богом и људима“ (5, т. 3, с. 55-56).
Учење о духовном и умном виђењу изложено је са посебном јасноћом и подробношћу, код свештеномученика Петра, митрополита Дамаска (како пише Свети Игњатије).
Умилење јесте прво духовно осећање у срцу које је осенила Божја благодат, на путу развијања духовног виђења. Оно се састоји од „кушања богоугодне туге, прожете благодатном утехом, која отвара уму дотад невидљиве светове“. Последица оваквог духовног осећања јесте духовно виђење, како нам сведочи Свето Писмо: „Окусите и видите“ (Пс. 33, 9)
„Код виђења се удвостручује осећање“, пише Свети Игњатије (5, т. 3, с. 55) подвлачећи узајамну везу осећања умиљења и духовног виђења: „Док делује осећање, дотле траје и виђење… Кад се прекине осећање, прекида се и виђење… Устаљено пребивање у умиљењу скопчано је с постојаним виђењем“, прецизира свети Игњатије Брјанчанинов.
Значи, смирење и покајање отварају пут Божје благодати, рађајући умилење, а оно нас са своје стране, уводи у духовно виђење. С тим у вези неопходно је указати на процес развоја садржаја у духовном виђењу.
Свети Игњатије о томе каже следеће: „Прво духовно виђење јесте сагледавање својих сагрешења, дотле сакривених заборавом и незнањем. Увидевши их… подвижник тренутно добија опитно познање о свом пређашњем духовном слепилу при коме се све битно и важно чинило као небитно и неважно“ (5, т. 3, с. 56).
Цео процес духовног виђења, сагласно Светом Игњатију, могуће је представити следећим етапама:
виђење својих сагрешења;

1) познање своје грешности;
2) виђење пада у коме се налази целокупно биће човеково;
3) откровење света палих духова, на основу наших страсти и борбе са њима, помислима, маштаријама, осећањима – посредно познање палих духова;
4) ишчезавање преварног и прелестног погледа на замаљски живот који се до овог времена чинио бесконачним;
5) схватање смрти и смртног часа као сусрета с лицем Божјим и судом Његовим.
6) због чињенице грехопада показује се неопходност Искупитеља;
7) по добијању заповести Божјих увиђа се животворно и исцељујуће дејство Његових заповести на палу и страдалну душу, стиче се и жива вера у Еванђеље (5, т. 3, с. 56).
Идући овим путем, духовно виђење постаје реално искуство, које веру чини живом и истинитом, потврђујући је „експериментално“. Свети Игњатије пише: „Знање стечено читањем сасвим је недовољно: за плодотворно познање неопходно је знање стечено искуством“ (5, т. 3, с. 60).

Један коментар

  1. Hvala na ovom tekstu. Pomogli ste mi da razrešim mnoge nedoumice i dali smernice za dalje.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *