NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Pravoslavni put spasenja i orijentalno-okultna učenja
O. Vladimir Jelisejev

Vidljivi i nevidljivi svet

Danas smo svi mi svedoci nagle rasprostranjenosti okultnih i dalekoistočnih mističnih učenja među ljudima koji su potpuno neupućeni u duhovne odnose. Kritika tih ideja moguća je jedino sa neke druge duhovne pozicije. U našem slučaju – to je pozicija Pravoslavlja.
Zato je prirodno da vidimo šta kaže Crkva po pitanju ciljeva i sredstava onih dostignuća koja nam predlažu orjentalni i okultni sistemi. Ovi sistemi nas u celini upućuju kako da proniknemo (misleno i čuvstveno) u nevidljivi svet, nudeći nam ključ spasenja tim putem. O putevima prodora u nevidljivi svet, podrobno ćemo govoriti u narednim poglavljima.
Svakom pravoslavnom hrišćaninu poznat je Simvol Vere u kome je rečeno: „Verujem u Jednoga Boga Oca Svedržitelja, Tvorca Neba i zemlje, i svega vidljivog i nevidljivog“. Već iz ovih reči jasno je da mimo vidljivog, svima nam poznatog sveta, postoji i svet nevidljivi – nedostupan vidu, sluhu, dodiru, mirisu i ukusu. Ukratko, taj svet nije dostupan našoj čulnoj spoznaji. Njegova nedostižnost ne bi nas interesovala, da nevidljivi svet nema nikakve veze sa našom sudbinom.
Tako, postajući pravoslavnim hrišćaninom i verujući u Boga, polažemo na Njega sve svoje nade u spasenje od nestalnosti vremena i telesnog postojanja. Imajući u vidu karakter našeg budućeg večnog života, mi imamo i odnos prema nevidljivom, pošto je i sam Bog nevidljiv. Osim toga, iz veroučenja naše Crkve mi znamo o postojanju pozitivnih i negativnih dejstava koja dolaze od nevidljivog sveta, o postojanju anđeoskih i demonskih bića koja se bore za našu dušu. Ovakvo stanje ne dopušta nam da ostanemo ravnodušni pred činjenicom postojanja nevidljivog sveta, i deluje razumno i sasvim osnovano težnja da upoznamo taj svet kako bi sebe zaštitili od njegovog pogubnog uticaja. Zar da se štitimo od klimatskih i drugih uticaja vidljivog sveta, a opiremo se detaljnom i ozbiljnom poznavanju zakonitosti nevidljivog? Celokupna ljudska civilizacija i kultura koja okružuje naše postojanje u vidljivom svetu, oslanja se na naučne procese poznanja tog sveta, na osobenosti njegove i rezultate koji iz toga znanja proizilaze. Logično je pretpostaviti, da je isto pravilo primenljivo i u nevidljivom svetu, da je moguće njegove uticaje razumeti i loše uplive onemogućiti utičući na pozitivan ishod.
Priznanje postojanja nevidljivog sveta jeste glavna pretpostavka za njegovo upoznavanje i prvi korak ka pojašnjenju – zbog čega je taj svet za nas nevidljiv?
Zašto je nevidljivi svet – nevidljiv?
Po učenju Crkve, razlog zbog kojeg ne osećamo nevidljivi svet, jeste grehopad prvih ljudi, koji je kvalitativno izmenio suštinu njihovog života, a, sledstveno tome – i našeg. U skladu sa izmenom suštine života izmenilo se i ljudsko telo, kao i njegove sposobnosti.
Sveti Ignjatije Brjančaninov, pozivajući se na prepodobnog Makarija Velikog, piše: „Do pada čovekovog telo je bilo besmrtno, bez bolesti, bez njegove sadašnje otežalosti i debljine, strano grehovnim i plotskim osećanjima danas mu svojstvenim. Čuvstva njegova bila su neuporedivo tananija, delovanje široko, sasvim slobodno. Obučen u takvo telo, s takvim organima i čulima, čovek je imao sposobnost da opaža duhove… bio je sposoban da opšti sa njima. Pri tom, imao je dar Bogoviđenja, dar opštenja s Bogom, bio je srodan svetim duhovima… Padom, izmenila se duša i telo svih ljudi. U ličnom pogledu pad je predstavljao ujedno i smrt. U takvom umrtvljenom stanju, iz razloga krajnje ogrubelosti i otežalosti, telesna čuvstva više nisu bila sposobna da opšte sa duhovima, da ih vide, da ih čuju, ili osećaju“ (5, t. 3, s. 7-8).
Do grehopada, čovek je imao sposobnost da neposredno sagledava duhovni svet; posle pada on je taj dar izgubio. Koji je uzrok ovog gubitka?
Sveti Ignjatije ovako objašnjava: „Po padu prvih ljudi, pre osude i izgnanstva iz raja, Bog im „načini haljine od kože i obuče ih“ (Post. 3, 21). Kožne haljine, po objašnjenju Svetih Otaca (Svetog Jovana Damaskina – „Tačno ispovedanje pravoslavne vere“ knj. 3. gl. 1.) označavaju našu grubu sadašnju prirodu koja se zbog pada izmenila: izgubila svoju tananost i duhovnost, zadobila težinu i debljinu.
Glavni uzrok promene naše prirode jeste pad, ali je izmena učinjena voljom Svemogućeg Tvorca, po neiskazanoj milosti Njegovoj prema ljudima… Kroz dopuštenu ogrubelost našeg tela postali smo nesposobni da fizički opažamo duhove, u sferi u kojoj se sada nalazimo. Objasniću to. Zarobljeni smo zbog prirodne naklonosti prema zlu. Ova naklonost je postala svojstvena paloj ljudskoj prirodi; slična je sklonosti demona da čine zlo: „misao srca čovečijega zla je od malena“ (Post. 8, 21). Ali, u nama su dobro i zlo pomešani: po paloj prirodi, težimo zlu, a poništavajući takvu težnju, trudimo se u dobru. Demoni, naprotiv, svagda i uvek usmereni su ka zlu. Kad bi se mi nalazili u fizičkom dodiru da demonima, oni bi vrlo brzo razvratili čoveka, neprestano ga podstičući na zlo, neprestano saučestvujući u zlu, zaraženi primerima prestupničke i Bogu neprijateljske delatnosti… U kratkom roku, po konačnom preusmerenju na zlo, ljudi bi postali demonizovani; pokajanje i dizanje iz stanja pada za nas bi postalo nemoguće…
Premudrost i milost Božja postavila je pregradu između čoveka, zbačenog na zemlju iz raja, i duhova, svrgnutih na zemlju s neba – a to je gruba čovečija priroda. Slično ovome, zemaljski zakoni tamničkim zidovima odvajaju zločinca od društva, da ovi ne bi naudili društvu i upropastili druge ljude“ (Prepodobnog Kasijana razgovori VIII, glava 12) (5. T. 3, S. 11).

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Hvala na ovom tekstu. Pomogli ste mi da razrešim mnoge nedoumice i dali smernice za dalje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *