Шта значи помазивање уљем на Литургији

Питање:
Помаже Бог, свагда, сада и у све векове – Амин. Интересује ме (а и неке моје пријатеље) шта је и шта значи оно помазивање уљем на св. Литургији, које нам даје свештеник уз молитву: “За здравље и спасење”? Молим вас, опростите ако је ово питање веħ било.
Тома


Одговор:
Драги Томо, у отсуству богослужбеног живота који регулише Типик ми видимо покушаје да се одређене свештенорадње пренесу у Литургију. По богослужбеном чину и поретку не постоји јелепомазање на Литургији, осим ако се света Тајна крштења не врши у склопу ње, али то је већ нешто друго.
Освећење јелеја, хлебова и вина, врши се на празничној вечерњи која је по Јерусалимском типику обично спојена са јутарњом, и зове се бденије (бдење) . Сам назив ове спојене службе говори да се она вршила сву ноћ, и на Светој гори, и још неким манастирима ван ње још увек се тако служи. После ње су следили часови и Литургија (богослужбена пуноћа дана) . На литији празничне вечерње врши освећење уља, заједно са хлеобовима и вином, и чак пшенице. Хлеб натопљен вином са уљем давао се верујућим као физичко укрепљење приликом дугачке службе, после чега је наступао пост ради светог причешћа. Данас то давање освећеног вина и хлеба одваја се од освећеног уља, и њиме се само помазују верници после полијелеја, уз одређене речи молитве. Нример: “Слава Господе светом Твом преображењу”; или “Пресвета Богородице спаси нас”; или “Свети оче Николаје моли Бога за нас”, и тако у зависности од празника. То треба да се разуме да јесте “за здравље и спасење” јер се све у Цркви ради тога даје.
Не видим разлог да се јелепомазује на Литургији осим бесмисленог излажења у сусрет онима који су пропустили бденије и дошли само на Литургију. Да поновим: вино и хлеб се дају на бденију као награда за молитвени подвиг до Литургије, као и уљепомазање, и ако њега није било (подвига) какав литургички смисао све ово задржава осим учувавања неке суве традиције? Литургија је нешто друго, и на њој се “за здравње и спасење” даје животворно тело и крв Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Никакво уље, и други хлеб? ? ? вино неможе да га замени! За ту збрку био је строго опоменут и духоносни св. Серафим Саровски када је раздавао освећени хлеб натопљен вином, па је народ почео да га узима као св. Причешће. Дакле реч је о богослужбеном подвигу када Црква излази у сусрет, где поред духовног она нуди и физичко поткрепљење. Људи који желе да приђу светој чаши а пропустили су пуноћу дневног круга богослужења имају канонску препреку да се причесте. Ја лично не могу да разумем ту праксу нити видим како могу да је оправдају, осим због онога што сам већ рекао: тог сувог очувавања форме и традиције. Зато нашем Правосалвљу прети велика опасност од символизма када у њему отсуствује животворни баланс црквености и њеног Живог Духа. У Христу Ваш оЉубо

Comments are closed.