Питање:
Није довољно грех признати и покајати се, већ га треба и окајати. Шта заправо значи окајати грех? Да ли је довољно само покајати се и исповедити пред свестеником или човек без обзира на то мора кроз разне животне недаће *окајати* свој грех.
Лука
Одговор:
Бог Вам помогао! Православнима је, драги брате, довољно да се искрено покају. Када то кажем, не мислим само на Свету Тајну исповијести, него мислим на право и пуно значење
ријечи покајање (метаноиа) . То значи преумљење, комплетна промјена ума који је гријех осмислио и (ли) провео у дјело. И не само ума него и цијелог бића човјековог.
Ово окајавање, које помињеш, више ми личи на неки пијетистички и сентименталистички римокатолички ‘фазон’ (они су ишли дотле да су због гријехова сами себе крвнички бичевали, али још рађе друге усмрћивали на разне начине) .
Зато треба да се покајемо, а не да окајавамо! Срдачно о Страхиња
