Шта је то хула на Духа Светог и зашто је неопростива?

Питање:
Опростите ми, оче, због прошлог питања. Молим вас, одговорите ми на ово питање: Шта је то хула на Духа Светог и зашто је неопростива? Унапред хвала.
Н.Н.


Одговор:
Драги, Хула на Духа Светог јесте јерес – то је свако погрешно учење које се противи појму Цркве и делатности Духа Светог у њој. Нема греха који се не може опростити, осим завођења наивних и лаковерних од Евађелских истина, и та саблазан се не опрашта. Св. Кипријан каже: “да нико не обмањује браство лажју; да нико не подрива истине вере вероломном издајом” (О јединству Цркве) . Вођење у духовну погибао по свим логикама мора да буде неопростиво, зато што жртва после телесне смрти (као целовита личност) нема могућност покајања. У принципу, свака грешка тражи то унутрашње осећање да се она поправи (покајање) , и све зависи од тих покрета душе, тог жаљења због лоше учињеног, и када се јави то сазнање да ми нашом делатношћу и учењем хулимо на Духа Светог, ми у ствари престајемо да хулимо, и имамо могућност на
исправку и помирење (општење) са Њим. Дакле, и даље нема неопростивог греха, јер Божја љубав нема оквире и границе пред било којим покајником који је спознао своје погрешне одлуке, које су као препрека стајале на путу његовог спасења.
Хула на Духа Светог је тврдоглаво остајање у заблуди, у том погрешном учењу, и ми то данас можемо да видимо скоро код свих јеретика. По светом Теофилакту, хулење Духа Светог је исмејавање очитих и опипљивих Његових дарова које се дају у Цркви (тумачење на Мт. 12, 31) . Преп. Јустин Ћелијски допуњује ову истину речима: “Хула на Духа Светог није обичан грех већ грех учињен ђавољском упорношћу, злоћом и свесношћу.., то је грех у коме се безочно клевета Бог, печатом сатанске злобе запечаћује своје богоборство у духоборство”. Ево ралога да поменем екуменистички покрет који има задатак да обједини све хришћане и поред тога што православни оправдавају своје присуство у њему, како кажу, надом да ће они да се покају, чињеница остаје да они још увек сви хуле на Духа Светог, и то тим својом посебним сепаратистичким (несаборним) схватањем Цркве и личног спасења у Њој. Свако је јеретик који предлаже неког “другог Христа” (упореди Мк. 13, 6. 22.) и ако се не покаје и у таквој заблуди сконча, та хула се не опрашта ни у једном веку, јер такви “не могу да имају Бога као Оца који немају мајку Цркву” (св. Кипријан) .
Хула на Духа Светог јесте отворена борба да се Његове истине изопаче и осакате, и тако преласте многи људи.
За јединство свих Божјих цркава Господу се помолимо.
О. Љубо

3 Comments

  1. Pomaže BOG da li ako neko slucajno hulio na BOGA i DUHA SVETOGA i posle se kaje i trudise da to vise neradi da li je ucinio neoprostivi greh?

  2. Lazare, potrebno je da pasivno “odbacis” te prisilne misli, ako ih budes pustio, sto rece otac Tadej, da sviju gnezdo u tvom umu, tako sto ces se baviti njima, analizirati, misliti o njima, jos gore raspravljati se, onda ih neces pobediti, ne treba ti njih aktivno da odbacujes, naprotiv tako ih samo jacas, one ce nestati ako si svestan, a jesi, da to nisu tvoje, vec ubacene misli, upravo sa namerom da bi se ti njima bavio tj. na njih obracao paznju, to ne treba da radis, niti da se opires jer ima tako samo dajes na znacaju, sto se misaono vise bavis njima to im dajes vise snage, znaci treba samo da ih nezainteresovano registrujes kad se pojave, jer su nebitne, pustis da prodju i nestanu same od sebe, ne misliti dalje o njima, one ce se, bez tvoje reakcije, samo pojaviti, proci i nestati, znaci ne nerviraj se niti uzbudjuj, jer one nemaj snagu osim ako im je ti ne das, znaci ne brini, ako ih budes ignorisao tj. pasivno odbacio tipa da ih regustrujes i vise ne obracas paznju, mozda ce potrajati, ali vremenom ce oslabiti i nestati.

  3. Pomaze Bog,

    Duze vremena imam jako velike probleme sa prisilnim bogohulnim mislima. Pocelo je sve kad sam nazalost sumnjao u ucenje crkve i krenuo putem protestanzima…..i dok sam isao tamo u njihovu crkvu poceo sam da citam sveto pismo. I pocelo je sa tim mislima dok sam citao sveto pismo na pocektu pomalo pa vremenom sve vise i vise. Onda je pocelo jos gore da bude jer su mi se pojavljale hulne misli o svetome duhu sto me jako uplasilo tad. I ja sam poceo onda prakticno sam sa sobom da pricam, pokusavao sam jako tiho da odbacim te misli da gorovim protiv njih. Medjutim se desavalo da bude toliko ekstremno kad krenu te misli i ja pokusam da ih odbacim govoreci protiv njih i onda odjednom mi blokira mozak zbunim se i tu hulu ili psovku slucanjo i ne namerno kazem protiv duha. I to me jako plasi sad da sam ucinio taj neoprostiv greh…..jako se kajem za moj gresan zivot i sto sam sumnjao u ucenje crkve. Poceo sam opet da idem nedeljom na liturgiju da postim sredom i petkom i na svetu pricest. Ali ipak imam taj strah u sebi nisam namerno to uradio niti svesno bog zna moje srce da nikad svesno ne bi rekao ruznu rec protiv duha naseg svetoga niti oca na nebesima niti sina bozijeg. Kako mogu da odbacim te misli dali da ih ignorisem ne znam vise dalje…..molim se gospodu da mi oprosti moje grehe.
    Hvala vam u napred.
    Pozdrav.