NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
78. Iskušenje zbog nepravde i klevete od ljudi sa strane. Trpljenje kleveta. Upozorenje onima koji žele da napuste roditeljski dom da bi dobili slobodu.
 
Milost Božija neka bude sa Vama!
Opet?! Nepravde, klevete! To sigurno dolazi spolja. No, odakle god da dolazi, reći ću Vam: budite ne samo hrabri i jaki, nego se i radujte. Znači da se u duhovnom pogledu stvari kod Vas odvijaju dobro. Gospod Vas vodi ka očišćenju i neprijatelj u Vama nalazi jaku protivnicu. Čvrsto stojte na svome. Nema razloga da se uznemiravate zbog nepravdi i kleveta. Bog će suditi onome ko ih širi, a onaj kome su učinjene treba spokojno da ih trpi i da blagodari Bogu. Ne zaboravljajte da postoji drugi život, gde će svi biti ocenjeni i pohvaljeni ili pokuđeni. Trpite nepravdu? Dobićete pohvalu. Ne trpite? Dobićete pokudu. Tamo nećete reći: ali to je nepravda. Pravedno ili ne – reći će – nije tvoje da sudiš. Zašto nisi trpela?!
Nepravde ne dolaze od Boga, ali ih Bog dopušta na dobro onima koji ih trpe. Zaista na dobro! To nije obična fraza. Navešću Vam primer mučenika. Kako ih sve nisu zlostavljali. A Gospod? Bio je tu, vidljivo im se javljao, tešio ih je, olakšavao njihova stradanja, ali ih je ipak ostavljao na mukama – da trpe do kraja kako bi se ovenčali potpunim vencem. Tako svaka nepravda i kleveta priprema venac. Ali onaj na koga nepravda i kleveta padnu, treba da ih pretrpi. E to je sada i Vama potrebno. Pa izvolite mirno da trpite, šta god da Vam se događa. To Bog traži od Vas radi Vašeg dobra.
Vi kažete: strašno je čitav život podnositi nepravde. Svakako da je strašno. Zato se onom ko ide za Gospodom i kaže: budi hrabar i postojan u srcu. Napred je krst. Dakle ne ostaje Vam ništa drugo nego da se prihvatite patnje, lišavanja i klevete. U tom prihvatanju je, reći ću Vam, početak istinskog puta. Onoga trenutka kada prihvatite, počinjete da sledite Gospoda. Izvolite razmilite o tome i odlučite po Božijem. Vaš uspeh zavisi od ispravne odluke u toj stvari.
Vi biste da napustite roditeljski dom jer osećate da Vas oni guše, a ne znate ni gde biste pošli. Dužnost je roditelja da Vas čuvaju; ja mislim da Vas oni i čuvaju kao zenicu oka. A ako je to u nečemu protivno vašim željama, treba da se pokorite. Ne bi bilo pravedno da kod njih uočavate samo želju da bude po njihovom, nego bi prirodnije bilo da tu vidite želju da Vas zaštite i osiguraju od svega. A to je plod ljubavi. Neka uverenost u to umanji gorčinu koju osećate zato što im se pokoravate, ako takvu gorčinu osećate zbog svoje neposlušnosti.
Jer Vi ste dužni da tom pokornošću uzvratite za sve ono što u porodici dobijate. Hrana, odeća i krov – mada ni to nije malo – ipak ne predstavljaju ono glavno. Glavna je sigurnost od neprijatnosti spolja. Štite Vas orlova krila. Orlov kljun i kandže spremni su da poraze svakoga ko pokuša da Vas povredi ili da Vam pričini neprijatnost. To blago se ničim ne da zameniti. Čim nestane orla koji Vas štiti, nasrnuće na Vas. Sad niko nema pristupa, a tada će svi da navale. Kako je samo strašna nesigurnost. Vi to ni zamisliti ne možete, jer još niste doživeli. I ne daj Bože da doživite. Imate li sigurnost? Onda je čuvajte i ne pokušavajte da se izvučete od nje. Jer odatle treba da pređete opet u sigurnost – unutar manastirskih zidina. A da u borbu stupate sami – ne, ne i ne. Odmah ćete biti napadnuti i nećete moći da se zaštitite.
Šta znači tako silna težnja ka slobodi koju pokazujete? To je najgori mogući poriv. Vaš put je već određen. Gde biste Vi? Jeste li odredili šta hoćete, kada toliko želite slobodu? Unutarnju slobodu nemate zašto da tražite, jer ona već postoji, pošto predstavlja neodvojivo svojstvo duga. Nju Vam niko ne može oduzeti. Ispada da želite spoljašnju slobodu. Ali izvolite, razmislite, u kojoj je meri dopustiva i dostižna takva sloboda? Kud god da pogledate, uvek ćete biti okruženi istim takvim slobodama kao što je Vaša, i ravnopravnim njoj. Šta god odlučite da uradite, svoja dela uvek treba da prilagodite delima drugih ljudi, što predstavlja ograničenje za vas i vašu slobodu. To ograničavanje slobode predstavlja nešto zakonito i protiv toga, kao što znate, ne možete da se bunite. Pošto je to tako, težnja za slobodom je jurenje za dugom pa i više od toga – želja da se uhvati priviđenje. Dakle, to što hoćete je potpuno besmisleno.
Izvolite da ukrotite svoje porive. Deca treba da slušaju svoje roditelje i njihove savete, te da svoja dela i svoj život uređuju tako što će im se dobrovoljno potčinjavati. To Vam je zakon slobode! A šta ste Vi mislili? Malo ovamo, malo onamo, i niko da ne sme da Vam prigovori. Prava emancipovana devojka! Proverite da ne bolujete možda od gordosti? Jer sve emancipovane devojke su gorde.
Hoće li se konačno nešto dogoditi? Svuda vidim one koji nešto pokušavaju, ali ne vidim da je iko od njih srećan. Kakav je onda smisao takvih poriva? Nikakav. Samo hvalisavost: sklanjaj se s puta! Ja tako hoću! Ko će da mi naredi? I bezglavo jure tako neposlušni dok ne upadnu u provaliju iz koje nema izlaza. Izvolite, obratite pažnju na ovo kada su porivi u pitanju: ja ću to uraditi, ja ću to da odlučim.
Jedna od Vaših namera je veoma dobra. Ne predstavlja li možda ona uputstvo kako da uredite život? Razumem da biste želeli da se posvetite negovanju bolesnika. Ali nije dobro što se ta želja pojavljuje među tako gaotičnim težnjama. Još ne vidim kako biste uredili svoj život. Čekajte, kao što sam Vam već pisao. Gospod će sve da uredi. Vaše gnezdo je toplo i udobno. Sedite u njemu dok ne dođe vreme da poletite.
Neka Vas Gospod blagoslovi!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *