NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
66. Putovanje u Lavru Svetog Sergija. Pouka bogomoliteljima.
 
Ko Vas je to dakle zainteresovao za svetog Pimena?! Neko ko sa oduševljenjem govori o božanskim stvarima. Pokušavam da pogodim. To je sigurno onaj čovek što je bio kod mene sa Vama. Veoma mi je drago zbog toga – drago mi je što oko Vas ima nekoga ko bi tako govorio. Koristite to svaki put kada dođe kod Vas, navodite ga na takve razgovore i usvajate sve što izvučete od njega.
Spremate se u Sergijev Posad! Dobro. Bog da blagoslovi. I to još peške! Zaista dobro! Možda biste i mogli da to nekako prećutite, da drugi ne bi pričali o tome, ali nema potrebe – neka pričaju. Samo, nemojte misliti da će to biti ugodna šetnja. Pedesetak kilometara ćete možda lepo da prođete, ali onda ćete početi da osećate nešto što niste očekivali. Stići ćete za dva dana. Na prvom noćenju saznaćete šta znači pešačenje, ako to pre niste znali. Ne zaboravite da uzmete čuturu slane vode kako biste uveče njome istrljali noge. Jer one će tada biti kao da više nisu vaše. Istrljaćete ih i do jutra će malo da se oporave. Ujutro nećete poći onako kako ste pošli iz Moskve, jer će društvo da se raziđe. A natrag možete i železnicom. Teško da ćete imati snage za još dva dana. U svakom slučaju, postupajte onako kako Vam je na srcu. Taj napor je za Gospoda, On će Vam i dati snagu. Daće Vam nešto i posle, bilo to primetno ili neprimetno. Nešto će dati i prepodobni Sergije. Svetima Bog daje sposobnost da vide šta verni čine radi njih, i da čuju za šta ih mole. Potrebno je samo da sve ide od srca. Kao što telegraf u trenu prenosi saopštenje iz Moskve u Sankt-Peterburg i dalje, tako i molitva koja se začne u srcu istoga časa biva saopštena onome kome je upućena. Prepodobni Sergije Vas posmatra već od onog trenutka kada ste poželeli da odete kod njega; pratiće Vas još pažljivije kada putovanje otpočne, a naročito kada stignete u njegovu obitelj, nakon što ste dobro i sa radošću podneli sve napore koje iziskuje putovanje. Neka Vas dakle Gospod blagoslovi! Samo, nemojte da očekujete prijatnosti, nego umor, žuljeve i kostobolju. Spremite se da prinesete žrtvu, a ne da nađete zadovoljstvo.
Idući putem neprestano tvorite kratku molitvu o kojoj sam Vam pisao, jer Vaše misli od širine prostranstva neće znati na koju bi Vas stranu povukle. Mogu da Vas povuku i na ono o čemu uopšte ne bi trebalo da razmišljate, pogotovo ne na pokloničkom putovanju. A kada se umorite od kratke molitve uzmite neki Psalam i izgovarajte ga napamet, ali uz razmišljanje. Čitajte „Pomiluj me Bože“, ili „Bože, na pomoć moju pazi“, ili neki drugi koji znate. Nemojte da brinete o tome hoćete li ga izgovoriti od početka do kraja kako treba, nego se potrudite da porazmislite o njegovom sadržaju i da ga osetite. Proniknite u svaku njegovu reč, postavite sebi pitanja – zašto je to baš tako rečeno i do kakvog Vas zaključka vodi. Udubljujući se tako, Vi nećete ni primetiti kako će kilometar za kilometrom ostajati iza Vas. Čitati Psalme napamet za vreme puta i razmišljati o njima, to je bilo pravilo prvih velikih otaca, Antonija i Pahomija. Kod njih je postojao zakon da kada primaju nekoga za učenika, on obavezno mora da nauči napamet nekoliko psalama. Ko nije umeo da čita, taj je pre no što bi naučio da čita slušao druge kako izgovaraju psalme i učio od njih. Kada nauči nekoliko psalama bio je dužan da ih izgovara kada sedi i nešto radi, a naročito kada negde ide. Izvolite ugledajte se na podvižnike iz starine.
U manastiru ne zaboravite da se ispovedite i pričestite Hristovim Tajnama. Napor od putovanja biće Vam umesto napora koji iziskuje post. Sada Vam neće biti teško da se ispovedite, nakon što ste se prošli put onako detaljno ispovedili. Ne skrivajte ništa što savest ne odobrava, bilo da je malo ili veliko. Ali ne propustite glavno – suze skrušenosti. Jedna suza – i bićete kao da ste se okupali.
O takvoj suzi sam i pre hteo nešto da Vam napišem, ali sam zaboravio. Napisaću sada. Vi iz biblioteke uzimate knjige na čitanje. Uzmite Žukovskog i pročitajte priču „Peri i Anđeo“. Ona je, čini mi se, u petom tomu. Veoma je poučna. I značajna. Ispričaću Vam ukratko njen sadržaj. Peri, duh, jedan od onih koji su bili povučeni u otpadništvo od Boga, urazumio se i uputio nazad u raj. Ali kada je doleteo do rajskih dveri, našao je da su zatvorena. Anđeo koji je na njima stražario reče mu: „Postoji nada da ćeš ući, ali treba da prineseš dostojan dar“. Peri je poleteo na zemlju. Vidi: rat. Umire dobar vojnik i u samrtnim suzama moli Boga za otadžbinu. Tu suzu je Peri prihvatio i poneo. Kada je stigao pred dveri, one i dalje ostadoše zatvorene. Anđeo mu reče: „Dobar dar, ali ni on nije dovoljno silan da bi tebi otvorio rajske dveri“. To znači da su sve građanske vrline dobre, ali same po sebi ne vode u raj. Peri opet odleti na zemlju. Vidi neki pomor. Lepi mladić umire. Njegova nevesta ga pazi, ali se i sama zarazi. I tek što mu je zaklopila oči, pade i sama mrtva na njegove grudi. I tu behu suze. Peri uhvati jednu i odnese je, ali se rajske dveri ni tu ne otvoriše. Anđeo mu reče: „Dobar dar, ali sam nije dovoljno silan da tebi otvori Nebesa“. To znači da porodične vrline same po sebi takođe ne vode u raj. Traži! Postoji nada. Peri opet siđe na zemlju. Našao je nekog pokajnika. Uzeo je njegovu suzu i poneo je. I pre no što se približio raju, njegove su ga dveri već čekale širom otvorene. Eto kakvu suzu treba da prinesete Gospodu. Na nebu biva radost kada neko plače i tuguje, osećajući se grešnim. To nam je dakle put sa najviše nade: pokajte se i verujte u jevanđelje (Mk. 1,15). Neka Vas Gospod blagoslovi!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *