NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
65. Izvod iz dela prepodobnog Pimena o bogougodnom životu, o pobeđivanju strasti i zasađivanju dobrodetelji.
 
Ko Vas je to naveo da poželite da saznate nešto više o svetom Pimenu? Ko god da je – to me veoma raduje. Ko je sveti Pimen i kako je živeo pronaći ćete u Četi Minejima za 27. avgust i u knjizi „Najznačajnije priče o podvižništvu svetih i blaženih otaca“. I na jednom i na drugom mestu pronaći ćete takođe mnoštvo njegovih pouka. On je bio prost i neuk čovek, ali su opit duhovnog života i blagodat Božija toliko prosvetili njegov um, da ga po tačnom i preciznom poznavanju zakona ushođenja ka savršenstvu treba svrstati među prve bogomudre oce i učitelje.
Ali da biste pročitali nešto o avvi Pimenu dok to ne pronađete, napisaću Vam koji su najvažniji stavovi iz njegovog učenja i navešću neke njegove pouke koje se mogu primeniti upravo u vezi sa onim što sam Vam tako dugo objašnjavao.
Početak puta Božijeg je – pokajanje i plač zbog grehova. Eto šta nalazimo kod svetog Pimena. On je video ženu kako sedi na grobu i gorko plače, pa je rekao: „Kada bi se ovde pojavila sva svetska zadovoljstva, ne bi oslobodila njenu dušu od tuge. Tako i mi uvek treba da plačemo“. U sledećoj izreci ista ova situacija opisana je podrobnije, a reči svetog Pimena navedene su u sledećem obliku: „Uveravam te, da ako čovek ne umrtvi sve želje tela i ako ne bude ovako plakao, neće moći da postane jedno sa Bogom. Čitava duša i život ove žene pogruzili su se u tugu“.
Za onoga ko se pokajao i plače zbog svojih grehova prirodno je da se udaljava od zla i čini dobro. Dok je takav on neće činiti zla dela, ali ne može biti slobodan od zlih pomisli. Zato se njegovo udaljavanje od zla sastoji gotovo isključivo od borbi sa pomislima. Evo šta o tome može da se nađe kod svetog Pimena. Došao jedan brat kod avve Pimena i kaže mu: „Avvo! Imam tako mnogo pomisli – u opasnosti sam od njih“. Starac ga izvede napolje i reče mu: „Pokušaj da sprečiš da vazduh uđe u tebe!“ „Ne mogu to da učinim“ – odgovorio je brat. „Kao što to ne možeš da učiniš, tako ne možeš da zaustaviš ni priliv pomisli. Ali do tebe je da im se suprotstaviš“.
Suprotstaviti se, ali kako? Kao prvo, pazi na sebe i budi trezven. Jedan brat je tako za sebe rekao da kada se sretne sa drugim ljudima i razonodi se, ne vraća se u keliju isti onakav kakav je izašao, pa je pitao za savet šta da učini. Starac mu je odgovorio: „Hoćeš da kada se vratiš budeš isti onakav kakav si i otišao? Onda stražari nad sobom i u kući i van kuće“. I uopšte, avva Pimen je govorio da nam je od svega najpotrebniji trezveni um.
Čim stražareći nad sobom primetiš nešto strasno, odmah se pomoli i to će nestati. Jedan brat je pitao avvu Pimena kako da se bori protiv pomisli koje nasrću na njega, a starac mu je odgovorio: „To delo je slično kao kada bi čovek sa jedne strane imao oganj, a sa druge posudu sa vodom. Kada oganj počne da ga pali, on zahvati vodu iz posude i gasi. Oganj, to je đavolji nagovor (strasni), a voda, to je usrdna molitva Bogu“.
Da bi čovek što manje stradao od strasnih pomisli, treba da ukloni povode koji ih izazivaju. Treba se udaljavati od svega strasnog, govorio je avva Pimen. Čovek koji je blizu onoga što može da porodi strast, nalik je onome ko stoji iznad duboke provalije u koju neprijatelj lako može da ga gurne. Onaj pak ko se udaljava od svega što može da probudi strast, nalik je onome ko stoji daleko od provalije. Neka ga đavo i povuče kako bi ga gurnuo u bezdan, ipak, dok ga on tako na silu vuče, čovek ima vremena da dozove Boga i Bog će mu pomoći.
Glavno je da se na svaki način potrudiš da ne popustiš pred pomislima. Da bismo ovo pojasnili, među izrekama svetog Pimena čitamo sledeće: brat ga je upitao: „Može li čovek stalno da obuzdava svoje pomisli i da ni u čemu ne popušta đavolu?“ A starac je odgovorio: „Postoji čovek koji deset obuzdava, a u jednom popušta“. Isti brat je o tome pitao i avvu Sisoja, a ovaj mu je rekao: „Zaista postoji čovek koji ni u čemu ne popušta đavolu“.
I još: avva Anuvije je pitao avvu Pimena o nečistim pomislima koje se rađaju u ljudskom srcu i o sujetnim željama. Avva Pimen mu je odgovorio: „Hoće li se sekira veličati nad onim koji njome seče? (Is. 10, 15). Ne pružaj im ruku i neće ti učiniti ništa“.
Šta će proisteći iz takve nepopustljivosti? Strasti će zamreti. To je rekao avva Pimen avvi Isaiji, kada ga je ovaj upitao za nečiste pomisli, govoreći: „Ako kovčeg sa odećom dugo bude ostavljen bez staranja, odeća će vremenom da istruli; tako i pomisli, ako ih ne budemo u praksi ostvarivali, vremenom će iščeznuti ili kao da će istruliti“.
Avva Josif je pitao avvu Pimena o istoj stvari, a ovaj je rekao: „Ako neko u vrč zatvori zmiju i škorpiju, gmizavci će vremenom da uginu; tako će i zle pomisli koje dolaze od demona zamreti ako im se suprotstavimo trpljenjem i ako im ne budemo davali hrane“.
Ali udaljavajući se od zla kroz tako beskompromisno suprotstavljanje strasnim pomislima i željama, istovremeno treba da činimo dobro, zasađujući u sebi svaku dobrodetelj. I jednim i drugim se srce brzo očišćuje. Kod svetog Pimena postoje i mnoge pouke o zasađivanju dobrodetelji. Evo najvažnijih. On navodi izreku avve Jovana Kolova koji je govorio: „Ja želim da makar u nekoj meri imam sve dobrodetelji“. A dalje izlaže svoju pouku o tome rečima: „Kada čovek ima nameru da podigne kuću, on sakuplja veliku količinu materijala i različite stvari koje će mu za to biti potrebne. Tako i mi – makar i u nekoj meri treba da steknemo sve dobrodetelji“.
Ali postoje određene osnovne i rukovodeće dobrodetelji, oko kojih zato i treba da se potrudimo. Na njih neretko ukazuje i sveti Pimen. Evo: ,Čuvanje sebe, pažnja i rasuđivanje – to su tri dobrodetelji koje rukovode dušom“.
Pasti na kolena pred Bogom, smiriti se i odbaciti sopstvenu volju – to su radna oruđa duše!
U Svetom Pismu je rečeno: Ako budu ova tri čoveka: Noje, Danilo i Jov, tako Ja bio živ, oni će pravdom svojom da se spasu – govori Gospod (Jez. 14,14,20). Noje prestavlja nesticanje, Jov – trpljenje, a Danilo rasuđivanje. Ako ove tri dobrodetelji postoje u čoveku, onda u njemu obitava Gospod.
Strah Božiji, molitva i dobročinstva bližnjem – to su tri osnovna savršenstva.
Avva Pimen mirjanina podstiče sledećim rečima: „Ne umem da govorim prema knjigama, zato ću vam ispričati priču. Jedan čovek je rekao svome drugu: „Hteo bih da vidim cara. Pođi sa mnom“. Drug mu je odgovorio: „Poći ću ed tobom polovinu puta“. Onda reče drugome: „Gajde da me odvedeš do cara“. Ovaj mu reče: „Dovešću te do carskog dvorca“. On reče i trećem: „Pođi sa mnom do cara“. „Pođimo – odgovori treći – dovešću te do dvora, uvešću te unutra, reći ću caru za tebe i predstaviću te“. Upitali su avvu Pimena šta znači ova priča. On im je odgovorio: „Prvi drug je podvižništvo, koje dovodi do istinskog puta; drugi je – čistota, kojom se stiže do nebesa; treći je – milostinja, koja sa smelošću izvodi pred samog Cara – Boga“.
Kada se na taj način sa jedne strane ne čine ustupci strastima, a sa druge – kada se nasađuju dobrodetelji, srce se malo-pomalo smekšava, zagreva i prima u sebe božanstveni oganj. Samo čuvaj taj oganj i bićeš siguran. Avva Pimen o tome kaže: „Kada se lonac odozdo podgreva plamenom, ni muva niti bilo šta drugo ne može da ga dotakne; a kada počne da se hladi, one lako sedaju na njega. Isto biva i sa dušom: dok god prebiva u duhovnom delanju (dok god duh plamti za Boga), đavo ne može da je porazi“.
Ovo je dovoljno izvoda za Vas. Sami pronađite kod svetog avve Pimena i nešto drugo što bi moglo da vam bude od koristi. Ja sam ovim izvodima samo hteo da Vas podsetim na ono o čemu smo ranije govorili. To je čitav put kojim ste krenuli. Koga god oca da uzmete na čitanje, kod svakog ćete pronaći u suštini isto to, mada predstavljeno i objašnjeno na nešto drugačiji način.
Umudrujte se! Neka Vas Gospod blagoslovi!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *