NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
59. Odlomak iz dela prepodobnog Isihija o borbi protiv strasti.
 
Sada Vam je već sve rečeno o duhovnoj borbi uopšte. Strasti je mnogo, ali, koliko god da ih je, sve one dolazi ne opisani način i sve se odagnavaju i savladavaju onako kako je rečeno. Naravno, svaka strast ima svoje osobenosti, i način na koji se pojavljuje. Ima takođe mnogo oblika u kojima se pojavljuju. Ali to ne menja opšte metode borbe protiv njih. Postupajte kako je rečeno i uspešno ćete odagnati svaku strast, koliko god silno da ustane na Vas.
Da biste sve ovo mogli lakše da upamtite i da biste se uverili da treba da postupate baš tako, a ne drugačije, dajem Vam izvod iz dela prepodobnog Isihija, prezvitera jerusalimskog, čiju sam Vam knjižicu, sećate se, poslao.
Evo šta on veli:
„Onaj ko se duhovno podvizava u svakom trenutku treba da ima sledeće četiri stvari: smirenje, krajnju pažnju, suprotstavljanje pomislima i molitvu. Smirenje – jer su njegovi protivnici u borbi gordi demoni, da bi rukom srca držao pomoć Hristovu, jer Gospod mrzi gorde. Pažnju – da se srcu ne dopusti nikakva pomisao, makar se činila i dobra. Suprotstavljanje – da bi čim vidi pomisao istoga časa sa gnevom odbio zlo. Molitvu – da bi se odmah nakon suprotstavljanja zlu neizrecivim uzdasima obratio Hristu. I tada će ovaj podvižnik videti neprijatelja svezanog, ili kako biva gonjen imenom Isusovim, kao prašina koju tera vetar, ili kako kao dim iščezava sa svojim maštanjima“.
Evo još jednog sličnog mesta:
„U duhovnoj borbi treba delovati onako, kako se deluje u (običnom) ratu. Kao prvo, potrebna je pažnja; kao drugo, kada primetimo da je đavo pokrenuo pomisao, treba da ga pogodimo prokletstvom, sa gnevom u srcu; kao treće, treba da se pomolimo protiv njega, prizivajući u srcu Isusa Hrista, kako bi demonska prikaza odmah iščezlo, da se um ne bi poveo za maštanjem, kao dete koga prevari neki mađioničar“.
„Ako se u svome srcu uvek obraćaš sa smirenomudrenošću, sa sećanjem na smrt, sa samoosuđivanjem, sa suprotstavljanjem pomislima i prizivanjem imena Isusa Hrista i sa tim oružijem svakodnevno trezveno ideš uskim, radosnim i prijatnim duhovnim putem, ući ćeš u sveta sazercanja svetih i bićeš prosvećen dubokim tajnama od Hrista, u Kome su sakrivena sva blaga premudrosti i znanja i u Kome obitava sva punoća Božanstva telesno (Kol. 2;3,9). Jer u Isusu ćeš osetiti da je na tvoju dušu sišao Duh Sveti, Koji svetli umu da bi mogao da gleda. Niko, kaže apostol, ne može reći: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor. 12,3). On time svakako na tajanstven način krepi onoga ko traži“.
U ovim i sličnim mestima prepodobni Isihije govori uopšte o toku duhovne borbe. U njegovoj knjižici više se govori pojedinačno o svakom od pokazanih metoda borbe, naročito o pažnji ka srcu, prebivanju tamo, i duhovnom obraćanju Gospodu odatle. Izvolite pogledajte sada celu tu knjižicu. A ja ću Vam ispisati nekoliko mesta o tome.
„Veliki zakonodavac Mojsije, ili bolje reći Duh Sveti njegovim ustima kaže: Pazi na sebe; da ne bude u srcu tvome tajne bezakone reči (Ponz. 15,9). Tajnom rečju on naziva misaonu predstavu nečeg lošeg (strasnog), što Bog mrzi a što oci takođe nazivaju „prilogom“ (tj. nečim što je sa strane dodato) koji đavo navodi na srce, a za kojim, čim se pojavi u srcu, odmah kreću naše misli i strasno se sa njim povezuju“.
„Pažnja je neprestano molitveno tihovanje srce, bez ikakve pomisli, u kome duša svagda diše Jedinim Isusom Hristom Sinom Božijim i Njega neprestano doziva; hrabro se Njime naoružava protiv neprijatelja; ispoveda se Njemu, Koji ima vlast da oprašta grehe; često tajnim prizivanjem grli Hrista, Koji jedini poznaje srca“.
„Trezvenost je tvrdo podizanje misli i njihovo stajanje na dverima srca, tako da čovek vidi kada se prikradaju pomisli i shvata kakvu sliku demoni pokušavaju da naslikaju i predstave u umu, kako bi pomoću nje prevarili čoveka“.
„Misao koja stoji (u srcu), doziva Hrista protiv neprijatelja i pribegava k Njemu, nalik je na životinju okruženu mnoštvom pasa ali zaštićenu nekakvim uporištem. Ta misao izdaleka duhovno posmatra zasede nevidljivih neprijatelja i neprestano se moleći protiv njih Isusu mirotvorcu ostaje nepovređena“.
„Onaj ko nema molitvu čistu od pomisli, taj nema oružije za borbu. Mislim na molitvu koja se neprestano obavlja unutar duše, kako bi skriveni neprijatelj prizivanjem Hrista bio poražen i uništen. Jer ti treba oštrim okom uma da gledaš da bi prepoznao one koji ulaze, i kada ih prepoznaš da im se istoga časa suprotstaviš, da zgaziš glavu zmije, dozivajući pri tome Hrista. Tada ćeš opitno postati svestan nevidljive pomoći Božije i jasno ćeš uvideti pravo stanje svoga srca“.
„Dakle, neka duša bude smela u Hristu, neka Ga doziva i neka se ni malo ne plaši: jer ona ne ratuje sama, nego zajedno sa strašnim Carem, Isusom Hristom, Tvorcem svega postojećeg, telesnog i bestelesnog, vidljivog i nevidljivog“.
Ograničiću se na ovih nekoliko izvoda, jer ako bih ispisao sve što se odnosi na našu temu, trebalo bi da prepišem polovinu knjižice. I ovo sam prepisao zato da bih Vas podsetio na to zašto Vam tako dugo tumačim o sećanju na Boga i unutrašnjoj borbi sa strastima. Znajte da je u tome sva suština truda oko zadobijanja spasenja.
Kada ovo pročitate nemojte sebi da kažete: pa šta sam ja, pustinjska podvižnica, da bih se držala takvih pravila?! Ne biste bili jedini koji to kažu – jer zaista mnogi tako govore, ali ne od onih koji su se kako treba prihvatili posla oko zadobijanja spasenja. Oni koji se trude oko toga, ne mogu tako da govore. Tako i Vi, ako hoćete da živite u duhu, u čemu se i sastoji zadobijanje svoga spasenja, treba svakako da postupate onako kako je propisano. A ako hoćete da živite nemarno, onda Vas se sve to svakako ne tiče. Ja sam o tome i počeo da pišem zato što sam poverovao da je Vaša odluka da pripadnete Gospodu bila iskrena. Jer ko to iskreno odluči, on ne može da zaobiđe propisani put. On može mnogo da se trudi i da ide zaobilaznim putevima, ali dok ne kroči na tu stazu, biće mu uzalud. Ja Vam je i pokazuje direktno, da ne biste lutali sa strane. Usrdnije se potrudite pa ćete videti uspeh. Ali trud je svakako potreban; bez truda ništa ne uspeva.
Ne dopuštajte sebi takva besplodna razmišljanja. Bez obzira na to da li neko živi u pustinji ili u manastiru ili svoje spasenje postiže u svetu, svakome zakon treba da bude da svoje srce očisti od strasti; a ne može drugačije da ga očisti nego na opisani način. Ne kolebajte se i ne jogunite.
Neka Vas Gospod blagoslovi.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *