NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
58. Značaj molitve na delu borbe protiv strasnih pomisli. Primeri.
 
Prošli put sam Vam predstavio čitav tok – kako od obične pomisli dolazi do strasne želje i od nje do dela. U stvarnosti se to ne odvija uvek tako polagano, kako je predstavljeno na papiru. Često, ako ne i uglavnom, kroz sve stadijume prolazi se veoma brzo, tako da misao ne stigne ni da se pojavi, a već usledi i delo i posebno reč. Nema potrebe da razmatramo sve moguće slučajeve i da uočavamo razlike između njih. To nam neće biti od pomoći u borbi sa strastima. Držite se jednoga: čim primetite strast, odmah se protiv nje naoružajte gnevom i neprijateljskom rasrđenošću. U duhovnoj borbi taj gnev ima isti značaj kao kada Vas napadne zao čovek i zadate mu snažan udarac u grudi. Ali kao što kod takvog napada udarac u grudi ne natera uvek zlog čoveka na beg, tako i u duhovnoj borbi gnev protiv strasnih pomisli, osećanja i želja ne izgoni ove uvek iz duše i ne okončava uvek borbu protiv njih. Po prirodnom redu trebalo bi da bude tako. Tako i biva, ali ne uvek. Ovo stoga što u podsticanju pomisli često učestvuju i demoni, a oni su bestidni. Koliko god da se čovek gnevi na njih, oni i dalje stoje uz svoju pomisao. Očigledno je da pored rasrđenosti treba pribeći i nekom drugom sredstvu. Koje je to sredstvo?
Šta čini onaj koga napadne zao čovek? Nakon što mu je zadao udarac u grudi viče: „Policija!“ Na njegov poziv stiže pomoć i izbavlja ga iz nevolje. Isto to treba učiniti i u duhovnoj borbi sa strastima. Pošto si se razgnevio na strast, treba da pozoveš pomoć: „Gospode pomozi! Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, spasi me! Bože, dođi mi u pomoć, Gospode, pomozi mi!“ Obraćajući se tako Gospodu, više nećete skretati pažnju sa Njega na ono što Vam se događa, nego ćete stajati pred Gospodom, moleći ga za pomoć. Tako će neprijatelj brzo pobeći, kao ognjem opaljen. Neko od svetih je rekao: imenom Gospoda Isusa tuci neprijatelje. Gospodu se ništa ne može odupreti, On je blizu: blizu je Gospod svima koji ga prizivaju, svima koji Ga prizivaju u istini. Volju onih koji ga se Boge ispuniće, i molbu njihovu uslišiće, i spašće ih (Ps. 144,18-19). On Sam dao je ovakvo obećanje onima koji mu se u teškom trenutku sa nadom obraćaju: jer se na Mene pouzdao, i izbaviću ga; pokriću ga jer je poznao Ime Moje. Prizvaće me i uslišaću ga; sa njime ću biti u nevolji, izbaviću ga, i proslaviću ga (Ps. 90,1415). Ne zaboravljajte da tako činite – i uvek ćete sa uspehom pobeđivati i odagnavati sve strasno što se pojavi u Vama.
Neki su postupali, a možda i još uvek postupaju, ovako: kada primete strasno uznegoduju na njega i počnu da razobličavaju njegovu ružnoću. Na primer, došla je pomisao gordosti, a oni počnu da čitaju: „Gordost je protivna Bogu; ti si zemlja i pepeo, kako se ne stidiš da se uznosiš pomišlju, seti se grehova svojih“, i slično. Sve sakupljaju misli protiv gordosti smatrajući da će tako oterati gordu pomisao. Događa se da je i oteraju, ali, uopšte uzev, taj metod nije pouzdan. Razobličavajući strasnu pomisao još uvek je držimo u umu, a ona podstiče osećanje i budi želju, to jest nastavlja da prlja dušu. Pa i samo njeno prisustvo u mislima već predstavlja prljavštinu. Kada se bez stupanja u raspravu sa strastima direktno obratimo Gospodu, sa strahom, pobožnošću, nadom i predanošću Njegovoj sili, samim tim strasno se već udaljuje od očiju uma koji gleda na Gospoda. Budući odsečena od duše takvom pažnjom, strasna pomisao sama od sebe odlazi, ako je prirodno probuđena; a ako tu i đavo umeša svoje prste, njega onda pogađa zrak duhovne svetlosti koji potiče od sazercavanja Gospoda. I tako biva da duša dobije mir od napada strasti onoga časa kada se obrati Gospodu i dozove ga.
Da biste to jasnije sebi predstavili, ispričaću Vam jedno predanje. Živeo neki starac u gluvoj pustinji. Napadnu ga demoni u vidljivom obliku i počnu da ga guraju iz kelije, kako bi ga sasvim oterali iz pustinje. Starac poče da se otima, ali oni su ga dogurali već do samih vrata. Još samo malo i izbacili bi ga napolje. Videvši da je u krajnjoj nevolji starac zavapi: „Gospode Isuse Hriste! Zašto si me ostavio? Pomozi mi, Gospode!“ Čim je tako povikao istoga časa javi se Gospod i rastera demone, a starcu reče: „Ja te nisam ostavio; ali pošto Me nisi dozivao, nego si mislio da se sam odupreš demonima, nisam ti dolazio u pomoć. Sam si kriv, jer si se nadao na sebe. Prizovi Mene i uvek ćeš naći spremnu pomoć“. Rekavši to, Gospod postade nevidljiv. Taj slučaj koji je urazumio starca i svima nama daje lekciju Da se ne hvatamo u koštac sa strasnim pomislima tako što ćemo se prepirati sa njima u mislima, nego odmah da se obratimo Gospodu sa molitvom protiv njih.
Svi koji razumno vode borbu sa strastima tako i postupaju. Sveti Jovan Kolov je za sebe govorio: „Ja postupam kao čovek koji sedi ispod drveta i pažljivo osmatra oko sebe. Taj čovek čim vidi zveri kako mu se približavaju da bi ga pojele penje se na drvo, a one kada dođu obiđu oko drveta nekoliko krugova i odu. A ja čim primetim duhovne zveri kako mi prilaze u strasnim pomislima odmah umom uziđem ka Gospodu i te duhovne zveri ne uspeju da mi pristupe, nego bivaju prinuđene da se raziđu kud koja“.
Prisetite se šta sam Vam ranije pisao, da pažnju uma treba da utvrdite u srcu i da tamo neprestano gledate i dozivate Gospoda. To je isto ovo o čemu sada govorimo, da se Gospodu treba obraćati sa molitvom kada se pojave strasne pomisli, osećanja ili želje. Gospodu se treba obraćati silazeći pažnjom uma u srce i tamo ga dozivajući. Ako bismo nepopustljivo ispunjavali ovo neveliko pravilo: da se utvrdimo umom u srcu i da tako stojimo pred Gospodom sa strahom, pobožnošću i predanošću – onda se u nama nikada ne bi pojavljivale ne samo strasne želje ili osećanja, nego ni gole pomisli. Ali naša nesreća je u tome što odlazimo umom iz srca od Gospoda i bludimo pomislima u daljini. U tom času ulaze strasne pomisli, i tek što su se primile, pogledaš – već su tu i strasna osećanja, i strasne želje. Eto, pa se bori. A ko je kriv?! Kada mislima ne bismo dopuštali da lutaju, borbe ne bi ni bilo. Dobro, pogrešili smo kada smo udaljili Gospoda iz srca i time navukli na sebe bedu, ali dajte da makar sada, kada smo to uočili, požurimo da se opet vratimo onamo – u srce, pred Gospoda, kako bismo Ga dozvali u pomoć.
Na tu temu je isti onaj sveti Jovan Kolov ispričao sledeću priču: bila u jednom mestu lepotica koja se loše vladala. Gospodar te zemlje se sažalio nad njom, što takva lepota propada, i kada je uhvatio priliku rekao joj je: „Odbaci lakomislenosti, uzeću te u svoj dom, bićeš moja žena i gospodarica velikog blaga. Samo gledaj da budeš verna, inače će te zadesiti takva nesreća, da ni zamisliti ne možeš“. Ona je pristala i bila je uzeta u njegov dom. Njeni pređašnji prijatelji, videći da je negde nestala, počeli su da je traže, da se raspituju i saznali su da je kod vladara. Mada je gospodar pretio, oni nisu gubili nadu da će opet privući lepoticu, znajući njenu slabost. Potrebno je samo da dođemo iza kuće, da zazviždimo, pa će ona odmah shvatiti o čemu se radi i istoga časa pobeći će k nama. Tako su i učinili. Došli su iza kuće i zazviždali. Lepotica je čula zvižduk i zadrhtala. U njoj se nešto uskomešalo, setila se prošlosti. Ali ona se dozvala pameti i umesto da pobegne od kuće, požurila je u gospodarevu sobu, gde je odmah pronašla mir; nove zvižduke tamo nije čula. Prijatelji su zviždali, zviždali, pa su otišli praznih ruku. Smisao ove priče je jasan. Lepotica predstavlja palu dušu koja se u pokajanju obratila Gospodu i sjedinila se sa Njim kako bi Njemu Jedinom pripadala i Njemu Jedinom služila. Stari prijatelji su strasti. Njihov zvižduk – to je kretanje strasnih pomisli, osećanja i želja. Bežanje u gospodarevu sobu je silazak u dubinu srca, da bi se tamo stalo pred Gospoda. Kada se to dogodi unutra, strast koja je uznemirila dušu, šta god da bila, odlazi sama od sebe i duša se umiruje.
Izvolite zapamtite ovu priču i uvek se ponašajte u skladu sa onim što je u njoj rečeno. Videćete kako će se brzo u Vama obnoviti unutrašnji mir koji je bio narušen pojavom strasti. Milost Božija neka bude sa Vama! Spasavajte se!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *