NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
56. Treba izgoniti i najmanje pokrete strasti… Dozvoljivi gnev.
 
Hoću da Vas pohvalim – ili ne, hoću da Vam pokažem korist od Vašeg držanja u odnosu na strasti.
Vi ste mladi i još niste mnogo ostrašćeni. Mada u Vama ima strasti, one su još kao mala deca – slabe su i samo dosađuju. To je jako dobro za Vas, jer je u mnogim slučajevima dovoljno samo da ih primetite, pa da se udaljite od njih ili da ih odbijete. To nije kao kod onih koji su dugo živeli i mnogo udovoljavali strastima. Kod njih strasti riču kao lavovi i u besu se bacaju na onoga ko protiv njih ustane. Ali postoji tu i nešto prilično nezgodno – to što se Vi zbog lakoće strasnih pomisli, čula i pokreta možete prema njima odnositi ravnodušno, razmišljajući ovako: ništa strašno, proći će to samo od sebe, neću da se uznemiravam zbog svake sitnice! Ova pomisao, tako prirodna za Vas, veoma je opasna. Postupati tako, to znači ostavljati strasnim osećanjima i pokretima slobodu da rastu i jačaju. Ta osećanja i ti pokreti ojačaće i porasti, i tada se više neće okretati natrag samo zbog vašeg neodobravajućeg pogleda.
Odatle izvedite zaključak da se prema strasti, u kako god da se malom i slabom obliku ona pojavljivala, uvek treba odnositi kao prema velikoj i jakoj. Kada pijete vodu, Vi pazite i na najmanju mušicu koja u nju upadne; kada se ubodete na trn, ma koliko da je taj trn mali u Vašem prstu, žurite da se izbavite od neprijatnosti koji Vam on pričinjava; kada Vam u oko upadne i najmanje zrno prašine i pomuti Vam vid, Vi se veoma potrudite da biste je očistili iz oka. Postavite sebi kao zakon da tako postupate i kada su u pitanju strasti: koliko god da su male, požurite da ih isterate, i to tako nemilosrdno, da im ni traga ne ostane.
Kako da ih isterate? Neprijateljskim pokretom gneva prema njima, ili rasrđenošću na njih. Čim primetite strast, potrudite se da probudite u sebi rasrđenost na nju. Ova rasrđenost je odlučno odbacivanje strasti. Strasno ne može da se održi ako ne postoji simpatija prema njemu; a rasrđenošću se istrebljuje svaka simpatija – pri prvoj pojavi rasrđenosti strasno odlazi ili otpada. I tu je jedino dozvoljen i potreban gnev. Kod svih Svetih Otaca nalazim da je gnev zato i dat, da bismo se njime naoružali protiv strasnih i grešnih pokreta srca, kako bismo ih prognali. Na to se odnose i reči proroka Davida: gnevite se i ne grešite (Ps. 4,5), koje posle ponavlja i sveti apostol Pavle (Ef.4,26). Gnevite se na strast – i nećete grešiti, jer kada je strast prognana gnevom, svaki povod za greh biva presečen.
Tako se dakle naoružajte protiv strasti. Gnev protiv strasti kod Vas treba da bude ukorenjen od onog trenutka kada ste odlučili da svesrdno služite Gospodu, čineći ono što je Njemu ugodno. Zaključili ste savez sa Bogom za vek vekova. Suština tog saveza je sledeća: tvoji su prijatelji – moji prijatelji, tvoji su neprijatelji – moji neprijatelji. A šta su strasti Bogu? Neprijatelji. Kroz celokupnu reč Božiju objavljuje se Božije neprijateljstvo prema njima. Bog se protivi gordima; srebroljublje je – idolopoklonstvo; Bog rasipa kosti čovekougodnika i tako dalje i tako dalje. Zato je apostol hrišćanima za strasti odredio sledeće: da se i ne spominje među Vama (Ef. 5,3). Dakle, gnev na strasti trebalo bi da se raspali u Vama čim se one pokažu. Ali usled naše povređenosti ne biva uvek tako. Zato gnev na strasti zahteva naročito i slobodno na njih usmereno neprijateljsko delovanje, trud i napor.
Da biste u tome uspeli, treba odmah, čim ste primetili u sebi nešto strasno, da požurite kako biste u tome otkrili i obeležili svoga i Božijeg neprijatelja. Zašto treba da požurite? Zato što pojava strasnog na početkuuvek izaziva simpatiju. Jer samougađanje još dugo skriveno živi u nama, i nakon što smo se predali Bogu i nećemo ni za jotu da narušimo tu odluku. Ovo skriveno samougađanje uvek blagonaklono dočekuje strasti, a ta blagonaklonost izražava se kroz veće ili manje simpatije prema njima. Zato je potrebno da se te simpatije odbiju i da se probudi gnev prema strastima. I jedno i drugo se postiže svešću da strasna pomisao ili strasni pokret predstavlja neprijatelja, koliko god da su te pomisli ili pokreti u stanju da nas obmanu. Čim smo postali svesni da su nam strasti neprijatelji, gnev protiv njih budi se sam od sebe.
Prepoznavanje neprijatelja u strastima ne iziskuje preteran napor. Dovoljno je da se stekne ubeđenost u to da Bog ne voli ništa strasno, i da stoga ne voli nikoga ko prima i neguje strasno u sebi. Strasno podiže Boga protiv nas, a nas odbija od Njega. A u tome je i naša konačna propast. Ove pomisli i ubeđenja kod pažljivog posmatrača u trenu zasijaju u svesti i istoga časa se odazivaju u srcu neprijateljstvom prema strastima, gnevom i rasrđenošću protiv njih. A da se uhvatite u koštac sa strasnim pomislima i kretnjama, izmišljajući različite optužbe protiv njih – u to se ne upuštajte. Uspeh koji se time postiže je sumnjiv. Jer dok razmotrite sve tačke optužnice, optuženi – strast – sedi tu, makar i na optuženičkoj klupi, i još uvek se drži za svog advokata – simpatiju. A to znači držati nečistotu u sebi, što je opasno. Zato čim primetite nešto strasno u sebi, odmah i bez ikakvog premišljanja prepoznajte u tome neprijatelja i razgnevite se na njega.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *