NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
55. Nastavak o borbi sa strastima.
 
Pretpostavimo da stražarite nad svojim srcem. Stražarite li?
Kao prvo, reći ću da imate mogućnost da stražarite. Kada je mrak, ni veliku stvar nećeš primetiti, a kada je svetlo, i mala sama pada u oči. U duši je mrak dok se ne obrati Bogu, nego živi u samougađanju; kada se pak obrati Bogu u nju ulazi svetlost, i misao o Bogu kao sunce osvetljava sve u njoj. Ko živi u samougađanju, njemu nema šta da se govori: gledaj da se ne prikrade neka strast; jer samougađanje je gnezdo svih strasti; ono ih prima, prikriva, opravdava i bezbrižno im ugađa. A onaj ko se okrenuo Bogu, i odbacivši sebe odlučio je da ugađa Bogu, primetiće to istoga časa. Bogu nije ugodno ništa što je strasno, jer strasti su protivne zapovestima Božijim, koje su jedine ugodne Bogu, jer izražavaju Njegovu volju. Evo Vi ste ne žaleći sebe odlučili da ugađate Bogu i time ste rasterali svu duševnu tamu i primili osvećenje u duhu. Ako ispunjavate to što Vam je pisano o sećanju na Boga, onda će i u Vama svetleti duhovno sunce. Možete lako da vidite ako Vam se približi nešto strasno.
Kao drugo, reći ću da ste se Vi i pripremili za to. Kada uoči ispovesti proveravate sebe i razmatrate kako ubuduće da se ponašate, onda tu vidite i šta ubuduće treba da izbegavate. Ono što treba da se izbegava, to je oblast strasti koje se uvek protive ispravnim delima. Čovek treba da bude smiren, a strast ga uči gordosti i sujeti; treba biti krotak, a strast ga tera da se srdi i gnevi; treba se radovati uspehu drugih, a strast budi zavist; treba praštati uvredu, a strast raspaljuje osvetu. Tako ona svemu što je dobro suprotstavlja svoja strasna osećanja i pokrete. Sve je to Vama jasno i utvrđeno odlučnošću i obećanjem da se čini ono što je dolično, a nedolično, tj. strano, da se sasvim odbacuje. Zato i kažem da ste spremni ne samo da stražarite nad sobom, nego i da primetite svaku strast koja Vam se prikrade.
Zar će Vaše stražarenje nad sobom biti neuspešno samo zato što se strast ne pojavljuje uvek u svom najgrubljem obliku, nego često dođe lepo prerušena, da ti ni na pamet ne padne da je to strast, nego misliš da je nešto dobro. Kada se na primer rasplamsa gnev, svako vidi da je to strast. Ali on se ne javlja uvek u svom grubom vidu, nego često dolazi i kao fino negodovanje. Tako i svaka druga strast ima običaj da se obuče u nešto dobro i da se predstavi kao blagorodna. Vi ste blagorodni i zato veoma lako možete biti uhvaćeni na tu udicu. Gledajte! Treba odbaciti sve strasno, i najmanje njegove projave, i u najfinijim njegovim oblicima. Odbaciti?! Zapravo, uočiti i ne pustiti unutra.
Ali kako to da se postigne? Jer strast se prikrade pod vidom nečeg dobrog! Kao prvo, ako se iz sveg srca obratimo Bogu i u potpunosti Mu se predamo, On nas nikada neće ostaviti bez urazumljenja. Njegov anđeo, Vaš čuvar, uvek će Vas upozoriti. Pazite na sebe i osluškujte glas koji će razobličiti ono loše. Kao drugo, kada otpočnete borbu sa strastima – a Vi ste je već otpočeli – u Vama će se pojaviti – ili je možda već počelo da se pojavljuje – duhovno iskustvo, opitnost: umeće da se odmah napravi razlika između ispravnog i neispravnog. Odlučite samo da ne propuštate ništa za šta znate da je strasno, ma kako da Vam se to malo ili beznačajno činilo. Ako budete tako postupali bez žalosti, Vaša opitnost će brzo porasti. Sveti Pavle na jednom mestu pominje čula navikom izvežbana za razlikovanje dobra i zla (Jevr. 5,14). E, to i kod Vas nastaje. Kao što čulo ukusa razlikuje jela, tako će i srce svojim obučenim čulom moći da kaže šta je dobro, a šta nije.
Reći ćete: a dok se ne obučiš, strasti će i dalje prolaziti i prolaziti. Zaista, to će Vam se događati. Ali Vi već i sada ne dopuštate ni jednu strast u njenom grubom vidu. U tome ostanite čvrsti. A ako se nešto strasno lopovski prikrade, za to Vas Bog neće kazniti. On kažnjava samo za ono od strasnoga što se svesno dopušta, a ne za ono što prolazi neprimetno. Ono pak od strasnoga što je prošlo neprimećeno, i za šta ste tek posle postali svesni da nije trebalo da bude tako, to očistite pokajanjem pred Gospodom i odmah vidite kako se provuklo, pa preduzmite mere da se to ubuduće ne ponovi. Kroz to ćete se naučiti kako da se nosite sa strastima.
Ali postoji jedan metod, koga ako se budete pažljivo držali teško da će Vam išta strasno promaći nezapaženo, a to je – da razmatrate svoje misli i svoja osećanja, čemu su naklonjeni, da li ugađanju Bogu ili samougađanju. To uopšte nije teško da odredite. Samo pazite na sebe. Znajte da koliko god se suprotstavljali samougađanju, nećete pogrešiti. Jedan starac je svome učeniku govorio: „Pogledaj da ne držiš izdajnika u sebi“. „Kakav je to izdajnik?“ – upitao je učenik. „Samougađanje“ – odgovorio je starac. I to je tačno. Ono je uzrok svim nevoljama. Ako razmotrite, uvidećete da je sve loše što je dopušteno, proizašlo od samougađanja. Shodno tome, ako sa nepokolebljivom odlučnošću krenete da mu se suprotstavite, sigurno je da nećete dopustiti ništa loše. I ja Vam od sveg srca želim: ne držite tog zlog izdajnika u sebi.
Iz svega rečenog izvodim zaključak da ćete lako stražariti nad sobom ako se ne ulenjite, ako Vam pažnja na popusti i ako ne oslabi Vaša revnost da se držite na ravni ljudskog dostojanstva (sećate ste svoje fraze?). Neka Vas Gospod blagoslovi!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *