ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
55. Наставак о борби са страстима.
 
Претпоставимо да стражарите над својим срцем. Стражарите ли?
Као прво, рећи ћу да имате могућност да стражарите. Када је мрак, ни велику ствар нећеш приметити, а када је светло, и мала сама пада у очи. У души је мрак док се не обрати Богу, него живи у самоугађању; када се пак обрати Богу у њу улази светлост, и мисао о Богу као сунце осветљава све у њој. Ко живи у самоугађању, њему нема шта да се говори: гледај да се не прикраде нека страст; јер самоугађање је гнездо свих страсти; оно их прима, прикрива, оправдава и безбрижно им угађа. А онај ко се окренуо Богу, и одбацивши себе одлучио је да угађа Богу, приметиће то истога часа. Богу није угодно ништа што је страсно, јер страсти су противне заповестима Божијим, које су једине угодне Богу, јер изражавају Његову вољу. Ево Ви сте не жалећи себе одлучили да угађате Богу и тиме сте растерали сву душевну таму и примили освећење у духу. Ако испуњавате то што Вам је писано о сећању на Бога, онда ће и у Вама светлети духовно сунце. Можете лако да видите ако Вам се приближи нешто страсно.
Као друго, рећи ћу да сте се Ви и припремили за то. Када уочи исповести проверавате себе и разматрате како убудуће да се понашате, онда ту видите и шта убудуће треба да избегавате. Оно што треба да се избегава, то је област страсти које се увек противе исправним делима. Човек треба да буде смирен, а страст га учи гордости и сујети; треба бити кротак, а страст га тера да се срди и гневи; треба се радовати успеху других, а страст буди завист; треба праштати увреду, а страст распаљује освету. Тако она свему што је добро супротставља своја страсна осећања и покрете. Све је то Вама јасно и утврђено одлучношћу и обећањем да се чини оно што је долично, а недолично, тј. страно, да се сасвим одбацује. Зато и кажем да сте спремни не само да стражарите над собом, него и да приметите сваку страст која Вам се прикраде.
Зар ће Ваше стражарење над собом бити неуспешно само зато што се страст не појављује увек у свом најгрубљем облику, него често дође лепо прерушена, да ти ни на памет не падне да је то страст, него мислиш да је нешто добро. Када се на пример распламса гнев, свако види да је то страст. Али он се не јавља увек у свом грубом виду, него често долази и као фино негодовање. Тако и свака друга страст има обичај да се обуче у нешто добро и да се представи као благородна. Ви сте благородни и зато веома лако можете бити ухваћени на ту удицу. Гледајте! Треба одбацити све страсно, и најмање његове пројаве, и у најфинијим његовим облицима. Одбацити?! Заправо, уочити и не пустити унутра.
Али како то да се постигне? Јер страст се прикраде под видом нечег доброг! Као прво, ако се из свег срца обратимо Богу и у потпуности Му се предамо, Он нас никада неће оставити без уразумљења. Његов анђео, Ваш чувар, увек ће Вас упозорити. Пазите на себе и ослушкујте глас који ће разобличити оно лоше. Као друго, када отпочнете борбу са страстима – а Ви сте је већ отпочели – у Вама ће се појавити – или је можда већ почело да се појављује – духовно искуство, опитност: умеће да се одмах направи разлика између исправног и неисправног. Одлучите само да не пропуштате ништа за шта знате да је страсно, ма како да Вам се то мало или безначајно чинило. Ако будете тако поступали без жалости, Ваша опитност ће брзо порасти. Свети Павле на једном месту помиње чула навиком извежбана за разликовање добра и зла (Јевр. 5,14). Е, то и код Вас настаје. Као што чуло укуса разликује јела, тако ће и срце својим обученим чулом моћи да каже шта је добро, а шта није.
Рећи ћете: а док се не обучиш, страсти ће и даље пролазити и пролазити. Заиста, то ће Вам се догађати. Али Ви већ и сада не допуштате ни једну страст у њеном грубом виду. У томе останите чврсти. А ако се нешто страсно лоповски прикраде, за то Вас Бог неће казнити. Он кажњава само за оно од страснога што се свесно допушта, а не за оно што пролази неприметно. Оно пак од страснога што је прошло непримећено, и за шта сте тек после постали свесни да није требало да буде тако, то очистите покајањем пред Господом и одмах видите како се провукло, па предузмите мере да се то убудуће не понови. Кроз то ћете се научити како да се носите са страстима.
Али постоји један метод, кога ако се будете пажљиво држали тешко да ће Вам ишта страсно промаћи незапажено, а то је – да разматрате своје мисли и своја осећања, чему су наклоњени, да ли угађању Богу или самоугађању. То уопште није тешко да одредите. Само пазите на себе. Знајте да колико год се супротстављали самоугађању, нећете погрешити. Један старац је своме ученику говорио: “Погледај да не држиш издајника у себи”. “Какав је то издајник?” – упитао је ученик. “Самоугађање” – одговорио је старац. И то је тачно. Оно је узрок свим невољама. Ако размотрите, увидећете да је све лоше што је допуштено, произашло од самоугађања. Сходно томе, ако са непоколебљивом одлучношћу кренете да му се супротставите, сигурно је да нећете допустити ништа лоше. И ја Вам од свег срца желим: не држите тог злог издајника у себи.
Из свега реченог изводим закључак да ћете лако стражарити над собом ако се не улењите, ако Вам пажња на попусти и ако не ослаби Ваша ревност да се држите на равни људског достојанства (сећате сте своје фразе?). Нека Вас Господ благослови!

Comments are closed.