NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
48. Kako dostići potrebnu nerasejanost molitve. Priprema za uspešno obavljanje molitve.
 
Pišete da nikako ne možete da upravljate mislima, da Vam stalno beže, i da se molitva uopšte ne odvija onako kako biste hteli; a danju, zbog poslova i susreta sa drugim ljudima, gotovo da se i ne setite Boga.
Ne može to odjednom. Treba se prilično potruditi da bi se misli kolikotoliko ustalile; a to što ste Vi očekivali da treba samo početi i da je sve odmah tu – to nikad ne biva. Pa uspeh je već i to što ste sve ovo počeli da primećujete i da smatrate za loše. Jer toga je bilo i pre, a sada ne samo da primećujete nered u mislima, nego se i uznemirujete zbog toga i izjavljujete da biste želeli da ih dovedete u red. Izvolite i dalje raspaljujte u sebi to nezadovoljstvo i trudite se kako biste se popravili.
Već sam Vam pisao da postojanost i neprekidnost rada na sebi predstavlja neophodan uslov za uspeh u duhovnom životu. Pouzdano umirenje misli dar je Božiji, ali taj dar se ne daje bez velikog sopstvenog truda. Samo sopstvenim trudom ništa nećete postići, niti će Vam Bog išta dati ako se ne potrudite iz sve snage. To je nepromenljivi zakon. Vi imate knjigu sa besedama svetog Makarija Egipatskog. Izvolite pročitajte 19-tu besedu, o tome da hrišćani treba da prinuđuju sebe na svako dobro. Tamo piše da sebe treba prinuditi i na molitvu, ako neko nema duhovnu molitvu, i da će u tom slučaju Bog, videći da se čovek naporno podvizava i obuzdava svoje misli, dati takvome istinsku molitvu, sabranu, udubljenu, kada um neodstupno stoji pred Bogom. A čim um počne da za vreme molitve neodstupno prebiva u Bogu, nakon toga neće više hteti da odstupi od njega, jer sa tim je povezana sladost, koju čovek kada okusi ne želi više da okusi ništa drugo.
A šta tu treba da se radi, o tome sam Vam već više puta govorio: mislima ne treba da se dozvoli da slobodno lutaju, a kada slučajno odbegnu treba ih istoga časa vratiti natrag, prekorevajući sebe i tugujući zbog toga. Sveti Lestvičnik o tome kaže da se treba napregnuti iz sve snage i zaključati svoj um u reči molitve.
E, kada napamet naučite reči molitve, kao što sam pisao prošli put, možda će Vam biti lakše. Najbolje od svega je odlaziti u crkvu, jer bi se tamo molitveni duh brzo razvio, budući da je u crkvi sve ka tome usmereno; ali za Vas to nije baš lako izvodljivo. Zato se potrudite da se naviknete na nerasejanu molitvu kod kuće i da ostalo vreme provodite sa Bogom, koliko možete. Učeći molitve, ne zaboravite da proniknete u svaku reči i da je osetite, jer ćete tako i na molitvi te reči prikovati Vašu pažnju i zagrejati molitveno osećanje.
Evo šta još treba da činite. Nemojte da stajete na molitvu odmah posle domaćih briga, razgovora i obaveza, nego se prvo malo pripremite za nju, trudeći se da najpre saberete svoje misli i usmerite ih na ispravno stajanje pred Bogom. Probudite u sebi osećanje potrebe za molitvom, upravo u ovaj čas, jer drugoga možda i ne bude. Ne zaboravljajte takođe da obnavljate svest o svojim duhovnim potrebama, a pre svega o vašoj najvažnijoj potrebi: sređivanja misli prilikom molitve, kako bi našle mir upravo u Bogu. Kada srce bude svesno i kada oseti te potrebe, onda Vam ono samo neće dati da odlutate na nešto drugo, nego će vas terati da molite Gospoda baš za njih. Pre svega, što jače treba da osetite svoju potpunu bespomoćnost: da nema Boga, sasvim biste propali. Ako nekome preti nesreća, a on pred sobom ima lice koje je u stanju da ga u trenu izbavi, hoće li se osvrtati ovamo, onamo? Ne, nego će pasti pred njim i moliće ga. Tako će biti i sa Vama na molitvi, kada joj pristupite osećajući koliko ste slabi i sa svešću da nema ko drugi da Vas izbavi osim Jedinog Boga.
Svi mi imamo jednu popriličnu manu, što svakom drugom poslu pristupamo sa određenom pripremom, koliko god da je neznatan, a molitve se prihvatamo u letu i žurimo da je što pre obavimo, kao da je to neko uzgredno delo, dodatak drugim delima, a ne glavno od njih. I kako onda da na molitvi bude sabranosti misli i osećanja? Zato se ona i odvija nekako u neredu. Ne! Treba da se odreknete te pogreške i da ni pod kakvim izgovorom ne dopustite sebi da budete lakomisleni u pogledu molitve. Dovedite sebe do ubeđenja da takav odnos prema molitvi predstavlja zločin i to najteži. Molitvu smatrajte za prvo delo u svome životu i tako je držite u svome srcu. A onda, tako joj i pristupajte – kao prvom delu, a ne kao nečem sporednom.
Trudite se. Neka Vam Bog bude pomoćnik. Gledajte da ispunjavate ono što Vam se propisuje. Ako budete ispunjavali, brzo ćete uvideti plod. Potrudite se da osetite sladost istinske molitve. Kada osetite, to će Vas pokrenuti i nadahnuti na postojanu i pažljivu molitvu. Neka Vas Gospod blagoslovi!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *