NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
41. Poslednji saveti pred ispovest i pričešće.
 
Evo već je došlo vreme za ispovest, a posle nje za najslađi trenutak – pričešćivanje Svetim Tajnama Hristovim! Neka Gospod blagoslovi da i jedno i drugo obavite kako treba. Sav post i sve što ste zamislili, upravo tu se zapečaćuje pečatom Božijim.
Ali zašto Vas je, kako kažete, strah od odlaska na ispovest? Taj strah se zaista javlja kod mnogih, ali zašto bi ga bilo kod Vas? Izvolite, pojasnite sebi stvar. Onaj ko ispoveda samo je svedok, a grehe prima Sam Gospod. On zapoveda duhovniku da onome ko se ispoveda da razrešenje grehova. A Gospod je sav – milost. On samo čeka da neko ispovedi svoje grehe, i čim ih saopšti – istoga časa dobija oproštaj. Zar se takvog Gospoda treba bojati?
Delimično taj strah potiče i odatle što nije objašnjeno šta zapravo treba da se kaže. No, kada učinite sve onako kako se od Vas traži, sve će Vam biti jasno i nećete imati čega da se plašite.
Taj strah dolazi i odatle što se retko ispovedamo. Kada bismo se češće ispovedali, ne bismo se tako plašili. Možda će dati Bog pa ćete od sada češće pristupati trpezi Gospodnjoj, a shodno tome i ispovedati se.
Evo šta svakako treba da uradite! Zapišite sve što nađete za potrebno da otkrijete kada dođete kod duhovnika, i onda pomoću tih beležaka sve ispričajte. Prava ispovest treba da bude svoja, to jest sam onaj ko se ispoveda treba da kaže u čemu je grešan, a ne da čeka da ga duhovnik pita. Jer ispovednik nužno pita mnogo toga suvišnog, što nema veze sa onim ko se ispoveda, a događa se da ne pita ono što je potrebno. I tako to ostane neispoveđeno. Da sami bez beležaka kažete ono što Vam leži na savesti to je moguće ako mislite da ćete se svega setiti, ali u svakom slučaju sve sami kažite. Neka Vam Gospod blagoslovi da se ispovedate skrušenog duga i sa čvrstom odlučnošću da posle budete u svemu ispravni, i bez ikakvog straga. On je sasvim suvišan i smeta toj stvari.
Nekoliko puta su me odvajali od pisanja pisma, pa su presekli nit misli koje sam imao nameru da Vam izložim.
Dakle, ako se pojavi strah pre ispovesti – odagnajte ga. Strah pred Bogom je dragocena stvar, ali ta detinja plašljivost koja postoji kod Vas delo je đavolje. Nikakvog povoda za takav strah zapravo nema, nego ga đavo izaziva. Spokojno i skrušenog srca idite ka Gospodu. Idite onako kako je bludni sin u priči išao ocu. Otac nije grdio i vređao sina koji se vratio, nego ga je dočekao raširenih ruku i celivao. Isto to i Vas čeka. Gospod je već raširio ruke prema Vama. Na Vama ostaje samo da mu priđete. Učinite to sa pobožnom ljubavlju.
Glavno u pokajanju je bol srca zbog svoje neispravnosti pred Gospodom i tvrda namera da se ubuduće živi u svemu ispravno. Vi ste već saopštili svoju odluku da želite da ugađate Gospodu, a Gospod Koji sve vidi svakako ju je već primio. No, postoji li kod Vas bol srca zbog loših dela? Potrudite se da ga probudite. Koliko god da malo grehova imate, i koliko god da Vam se čine laki, ipak, to su gresi, i Bog na njih ne gleda blagonaklono. Kako se ponekad pred ljudima zastidimo zbog neke neoprezne reči ili pokreta! A ovde je Gospod, i ne nešto nevažno, nego gresi. Zato budite mudri pa se skrušite pred Gospodom. Posle će iz te skrušenosti da poteče snaga koja Vam neće dati da skrenete u neispravan život.
Vi ste hteli sve iznova podrobno da preispitate i preuredite. Možda niste uspeli da učinite sve, ili niste učinili onoliko koliko ste hteli: ne uzbuđujte se zbog toga. Gospodu je draga Vaša glavna namera i odluka da u svemu budete ispravni pred Njim. Radi nje ćete dobiti i oproštaj grehova i očišćujuću blagodat. Idite ka Gospodu sa tvrdom namerom da budete ispravni, umesto svih neispravnosti kojih ste svesni, i onih kojih još niste svesni. Kako sada, tako i u budućnosti čvrsto se držite namere da činite sve ono što Vaša savest smatra da treba da činite; ostalo neka Vas ne uznemiruje.
Što se ispovesti tiče, bolje je da se ispovedate veče pred pričešće, kako biste noć i jutro mogli u potpunosti da posvetite razmišljanjima o primanju Gospoda. U to vreme čitajte propovedi pred sveto pričešće iz knjižice koju sam Vam dao. Sedite i razmišljajte o Gospodu moleći Mu se u srcu ovako: „Gospode, kako hoćeš tako uradi sa mnom i u meni, samo me ne liši opštenja sa Tobom“. Stalno se molite tom kratkom molitvom dodajući joj i poklone. A ako ispovest odložite do jutra, uveče će Vam se misli već umnožiti i uznemirićete se.
Svetim Tajnama pristupajte u prostoti srca, sa potpunom verom da primate Gospoda u sebe i sa ponašanjem koje tome odgovara. Šta će posle toga biti u duši, to ostavite Samom Gospodu. Mnogi unapred žele da od svetog Pričešća dobiju to i to, a onda, kada toga ne bude, uznemiruju se i čak se kolebaju po pitanju vere i sile Svete Tajne. No, krivica nije do Svete Tajne, nego do njihovih nepotrebnih razmišljanja. Ništa sebi ne obećavajte, nego sve prepustite Gospodu, moleći od Njega jednu milost: da Vam da snage za svako dobro delo kojim se ugađa Njemu. Plod pričešća se u srcu najčešće ogleda kao slatki mir; ponekad pričešće donosi prosvećenje u mislima i žarku predanost Gospodu; ponekad se pak gotovo ništa ne vidi, ali se kasnije na delima pokazuje velika snaga i istrajnost kada je u pitanju obećani ispravni život. Primetiću ovde još i to, da plodove svetog pričešća ne vidimo zato što se retko pričešćujemo. Pričešćujte se što je moguće češće pa ćete videti koliko utehe donose plodovi ove Svete Tajne.
Sve vreme se molim i moliću se da Vam Gospod pomogne da pristupite tim Tajnama radi potpune obnove vašeg duga. I Gospod će Vam biti pomoćnik u svemu dobrom što poželi Vaša duša!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *