ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
2. Мишљење о разлогу ћутања. Неопходност отворености и једноставности у преписци. Сујета светског живота.
 
А ја сам се губио у нагађањима: шта је по среди? Ето шта је! Бака се мало разболела. Да, бака – дивна реч. За унуке нема топлијег места него код баке, нити за баку има дражих лица од добрих унука. И због тога треба благодарити Богу. Чешће тешите баку и пажљивије слушајте шта говори. Старице имају мудрост стечену искуством и трудом у животу. Оне често нехотице, једноставним речима, дају тако мудре лекције, које и у књигама да тражиш – нећеш наћи.
Мада сте ми пружили сасвим задовољавајуће објашњење зашто тако дуго нисте писали, ипак би требало да Вам дам макар и малу епитимију како бисте се поправили. Међутим, мислим да ћете се можда више окренути на боље ако Вам захвалим на писму и на ономе што сте ту писали. Дакле, захваљујем Вам.
Обећавате да ћете бити отворени. Добро! Отвореност је главна ствар у преписци, иначе је не би ни требало започињати. И пишите увек без дотеривања – све што вам је на души; нарочито целовито треба да излажете питања која Вам се појаве у глави и почну упорно да траже решење. Тада ћете и решење примити као што жедна земља прима воду. То је најбољи начин да стекнете и у души утврдите схватања која разјашњавају суштину ствари чије јасно виђење очима ума сматрамо неопходним за себе. Шта би значило када бих Вам ја писао о једном, а Ваша душа би била заузета другим? То би било празнословље, као када би два лица међусобно разговарала окренута леђима једно другом и да свако говори о ономе што је њему пред очима. Чини ми са да смо се ми и договорили да се нећемо бавити апстракцијама, да нећемо стварати планове и теорије, него ћемо разговарати о ономе што траже текуће околности живота. Тако ћемо ићи корак по корак.
Пишете да Вам “трепери пред очима. Пре два дана – кажете – догодило ми се да обиђем овде уобичајена места друштвеног живота: била сам у позоришту, па сам прошетала, па била на вечери. Каква гужва, какви разговори, какве мудре мисли о свему, какви манири! Све ми то делује страшно, а од гужве не могу мисли да саберем”. То Вам се учинило од прве, али припазите. Такав утисак сасвим је нормалан после мирног и обичног породичног живота на селу који сте имали. Ја бих Вам рекао: по томе и судите где је истина, а где лаж. Али не знам шта Вам се од свега што је било прихватило у души. Јер могуће је да на површини постоји неодобравање таквог стања, али да у дубини има симпатије и жеље да се такво искуство понови. Живот чији сте делић видели има то својство да лако обмањује: чак и када се увиди да то није то, он ипак привлачи, као што онај ко је навикао на опијум зна да ће бити као луд, а ипак га узима, или га узима управо због тога. Дакле, како се ви осећате? Вуче ли Вас срце још тамо? Желите ли да тако проведете живот? Молим да ми то добро опишете и – по истини.

Comments are closed.