NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
2. Mišljenje o razlogu ćutanja. Neophodnost otvorenosti i jednostavnosti u prepisci. Sujeta svetskog života.
 
A ja sam se gubio u nagađanjima: šta je po sredi? Eto šta je! Baka se malo razbolela. Da, baka – divna reč. Za unuke nema toplijeg mesta nego kod bake, niti za baku ima dražih lica od dobrih unuka. I zbog toga treba blagodariti Bogu. Češće tešite baku i pažljivije slušajte šta govori. Starice imaju mudrost stečenu iskustvom i trudom u životu. One često nehotice, jednostavnim rečima, daju tako mudre lekcije, koje i u knjigama da tražiš – nećeš naći.
Mada ste mi pružili sasvim zadovoljavajuće objašnjenje zašto tako dugo niste pisali, ipak bi trebalo da Vam dam makar i malu epitimiju kako biste se popravili. Međutim, mislim da ćete se možda više okrenuti na bolje ako Vam zahvalim na pismu i na onome što ste tu pisali. Dakle, zahvaljujem Vam.
Obećavate da ćete biti otvoreni. Dobro! Otvorenost je glavna stvar u prepisci, inače je ne bi ni trebalo započinjati. I pišite uvek bez doterivanja – sve što vam je na duši; naročito celovito treba da izlažete pitanja koja Vam se pojave u glavi i počnu uporno da traže rešenje. Tada ćete i rešenje primiti kao što žedna zemlja prima vodu. To je najbolji način da steknete i u duši utvrdite shvatanja koja razjašnjavaju suštinu stvari čije jasno viđenje očima uma smatramo neophodnim za sebe. Šta bi značilo kada bih Vam ja pisao o jednom, a Vaša duša bi bila zauzeta drugim? To bi bilo praznoslovlje, kao kada bi dva lica međusobno razgovarala okrenuta leđima jedno drugom i da svako govori o onome što je njemu pred očima. Čini mi sa da smo se mi i dogovorili da se nećemo baviti apstrakcijama, da nećemo stvarati planove i teorije, nego ćemo razgovarati o onome što traže tekuće okolnosti života. Tako ćemo ići korak po korak.
Pišete da Vam „treperi pred očima. Pre dva dana – kažete – dogodilo mi se da obiđem ovde uobičajena mesta društvenog života: bila sam u pozorištu, pa sam prošetala, pa bila na večeri. Kakva gužva, kakvi razgovori, kakve mudre misli o svemu, kakvi maniri! Sve mi to deluje strašno, a od gužve ne mogu misli da saberem“. To Vam se učinilo od prve, ali pripazite. Takav utisak sasvim je normalan posle mirnog i običnog porodičnog života na selu koji ste imali. Ja bih Vam rekao: po tome i sudite gde je istina, a gde laž. Ali ne znam šta Vam se od svega što je bilo prihvatilo u duši. Jer moguće je da na površini postoji neodobravanje takvog stanja, ali da u dubini ima simpatije i želje da se takvo iskustvo ponovi. Život čiji ste delić videli ima to svojstvo da lako obmanjuje: čak i kada se uvidi da to nije to, on ipak privlači, kao što onaj ko je navikao na opijum zna da će biti kao lud, a ipak ga uzima, ili ga uzima upravo zbog toga. Dakle, kako se vi osećate? Vuče li Vas srce još tamo? Želite li da tako provedete život? Molim da mi to dobro opišete i – po istini.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *