NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
32. Onaj ko je odlučio da stane na put dobrog života mora da posti. Pouka o tome kako treba postiti. Ponašanje u crkvi tokom posta.
 
Slava Tebi, Gospode! Evo, došao je i post. Pričinili ste mi veliko zadovoljstvo kada ste rekli kako jedva čekate da počnete sa postom. I ne menjajte nameru. Neki poste samo tokom Strasne sedmice, ali Vi ne čekajte dotle. Na Strasnu sedmicu poste i oni koji su već postili prethodnih nedelja, i oni koji bi hteli što kraće da poste, pa se potrude samo tri dana. Vi se držite ovog prvog.
Neka Vam Gospod blagoslovi da postite kako treba. Baš onako kako Vi mislite, tako i treba da postupa svako ko posti. Da se uzdržava od hrane, i da odlazi u crkvu, i da se usamljuje, i da čita, i da razmišlja, i da se bavi sobom – sve je to potrebno. Ali sva ta dela treba usmeriti ka jednom cilju – dostojnom pričešćivanju Svetim Tajnama. Da biste se dostojno pričestili, dušu treba da očistite pokajanjem. Svi podvizi tokom posta (odlasci u crkvu, molitva kod kuće, uzdržavanje od hrane i sve ostalo) određeni su zato da bi se pokajanje savršilo kako valja – sa iskrenom skrušenošću i tvrdom odlučnošću da se Gospod više ne vreća.
Osnovna stvar kod pokajanja je – ući u sebe. Svakodnevni poslovi, brige i misli koje nezadrživo lutaju po svetu, ne dopuštaju nam da uđemo u sebe. Zato onaj ko se podvizava u postu, koliko je to moguće, treba da ostavi svoje brige i da sedi kod kuće umesto da juri za poslovima. To presecanje briga je veoma važno za post. Ko to ne učini, taj neće ni postiti kako treba. I vi treba to da učinite. Koliko god da su male vaše brige, one vas ipak dekoncentrišu. Odložite ih u stranu kada pristupate postu.
Pretpostavimo da ste sve odbacili i da sedite u svojoj sobi. Šta tu da radite? I u usamljenosti se može sedeti uzalud, zato treba da se prihvatite nekog dela koje vodi pobožnosti. Kojeg? Molitve, čitanja, Duhovnog razmišljanja.
To je molitva izvan crkve. Ova u crkvi se podrazumeva sama po sebi. Kako da se molite u crkvi to Vam je poznato. Ali evo šta ipak treba da znate: u crkvu treba da odlazite rado, kao u roditeljski dom Božiji, bez mrgođenja i dosađivanja. Da idete u crkvu ne samo zato da biste stajali na službi, nego da biste se iz duše pomolili – sa toplotom srca, sa izlivanjem osećanja skrušenosti, smirenja i pobožnog straga pred Gospodom, i uz uznošenje usrdnih moljenja za svoje najvažnije potrebe. Kako uspeti u tome? Treba unapred da se pripremite i kada dođete u crkvu da podstičete sebe na to. Glavno je da se srce tokom službe zagreje i da se toplo obraća Bogu. Ali treba takođe slušati službu i pratiti je svojim mislima i osećanjima. Raznolikost koja je usmerena ka jednome, bez rasejavanja, lako će održati pažnju prema onome što je korisno i što nas izgrađuje. Treba pronicati u ono što se peva i čita, a posebno paziti na jektenije, jer su u njima skraćeno izražene sve naše potrebe, za koje molimo i nepostidno se obraćamo Bogu.
Ali misli obično lutaju. To je zbog nedostatka molitvenih osećanja. Evo šta treba da radite sa njima: čim primetite da su misli odlutale iz crkve, vratite ih natrag i nikada sebi svesno ne dopuštajte da maštate ili lutate u mislima – i sada, tokom posta, i u bilo koje drugo vreme. Kada Vam misli neprimetno odlutaju to još nije veliki greh, ali kada počnete namerno da u mislima lutate tamoamo dok stojite u crkvi, to je već greh. Gospod je prisutan među onima koji su u crkvi. Onaj ko tu ne razmišlja o Gospodu, nego mašta, taj je nalik onome ko dođe kod cara kako bi ga nešto zamolio, pa stane da se u carevom prisustvu vrti i okreće, ne obraćajući na njega nikakvu pažnju. Možda Vam i uz sav trud neće poći za rukom da potpuno zaustavite lutanje misli, ali da ne dozvoljavate sebi da namerno maštate, to i možete i treba da činite. Što se tiče lutanja misli tu postoje dva pravila: 1) čim primetite da misli lutaju vraćajte ih natrag i 2) svesno ne dopuštajte mislima da lutaju.
Sredstvo protiv lutanja misli je pažnja uma umerena na to da je Gospod pred nama i mi pred Njim, U tu misao treba pohraniti čitav um i ne dopustiti mu da odatle odstupi. Pažnja se za Gospoda vezuje strahom Božijim i pobožnošću. Odatle dolazi toplota srca koja zapravo i usredsređuje pažnju na Jedinog Gospoda. Potrudite se da podstaknete srce pa ćete i sami videti kako će ono da sputa pomisli. Ali treba da prinudite sebe. Bez truda i naprezanja uma nećete dostići ništa duhovno. Tu mnogo pomažu zagrevanje srca i pokloni. Njih činite što češće, i pojasne i zemne.
Daj Bože da osetite sladost prebivanja u crkvi kako biste hitali ka njoj kao što se sa velike hladnoće hita u toplu sobu. Tokom posta glavni rukovoditelj dela radi koga se i posti je dolično prebivanje u crkvi. Ostalo je pomoć i potpora. Ali o tome drugi put.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *