NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
31. Kako podržati težnju ka dobrom životu koja se pojavila. Duhovno čitanje i razmišljanje. Zapisivanje dobrih misli. Kako izbeći lutanje misli prilikom čitanja i molitve. Neprestano sećanje na Boga i smrt. Samoukorevanje.
 
E, slava Bogu! Pišete da imate silnu želju da se približite Bogu. Neka Gospod blagoslovi! Zašto sam sve vreme i govorio, ako ne zato da bih oživeo tu želju u Vama? Rasplamsajte strah Božiji u sebi, znajte da kada postoji strah Božiji, to znači da je Vaš duh živ i da blagodat Božija deluje u Vama. Prvo delo našeg duga je – poznanje Boga i strah Božiji, a osnovni dar blagodati Božije je duh straga Božijeg. On je i početak i produžetak i kraj puta onoga ko je spasen. Ko ima živi i delatni strah Božiji, taj u sebi ima neiscrpnu silu koja pokreće na svako bogougodno delo, i ujedno jakog stražara koji čuva od đavoljih napada i od svakog skretanja sa puta. Pomozi nam Gospode da probudimo i da potom uvek čuvamo u snazi taj duh straga Božijeg!
Veoma je dobro to što ujutro posvećujete određeno vreme čitanju duhovnih knjiga. Ali ko se tamo kod Vas tako neblagonaklono odnosi prema tome? Ako biste učestali sa tim, pa da ništa drugo ne biste radili nego samo čitali i molili se, to bi konačno bilo nešto izuzetno, a ovako – da malo čitate i porazmislite – šta je tu tako naročito?! Koliko znam, svi blagočestivi i bogobojažljivi ljudi čine tako. Mislim da se i Vaši roditelji drže istog pravila. To čitanje, zajedno sa molitvom koja mu prethodi, krepi dušu i daje joj snagu za čitav dan. Lekari savetuju da se praznog stomaka ne izlazi iz kuće. U odnosu na dušu, to se ispunjava jutarnjom molitvom i čitanjem. Duša se time nahrani i više ne izlazi gladna na svoje svakodnevne poslove.
Evo šta mi čak pada na pamet da Vam predložim. Uzmite jednu svesku i zapisujte u nju misli koje Vam dolaze prilikom čitanja Jevanđelja i drugih knjiga, i to ovako: Gospod u Jevanđelju kaže to i to; iz toga se vidi da mi treba da postupamo tako i tako; za mene to je ostvarivo na sledeće načine; tako ću i da postupam; Gospode, pomozi! To je mali napor, a koliko je koristi od njega! Tako činite! Vaša misao će se izoštriti i dobiće krila. Duh koji prebiva u Svetom Pismu preći će i u Vaše srce i oživeće ga. A to je melem na rane!
Zašto za vreme čitanja i molitve misli lutaju, i šta tu da se radi? Od toga niko nije slobodan. Ali, tu nema greha. Greh je kada neko svojevoljno razvija u sebe misli koje dolaze sa strane. A kada one dolaze nevoljno, kakva je tu krivica? Krivica postoji i onda kada neko primeti da mu misli lutaju, ali nastavi tako. Treba pak ovako da postupi: čim primeti daje misao pobegla, odmah da je vrati na njeno mesto.
Da bi za vreme molitve bilo manje lutanja misli, čovek treba da se napregne kako bi se molio sa toplim osećanjem, a za to je potrebno da prethodno – uoči molitve – zagreje dušu razmišljanjem i poklonima. Navikavajte se da se molite sopstvenom molitvom. Tako, na primer, suština večernje molitve je da se zablagodari Bogu za sve što se dogodilo u toku dana, i prijatno i neprijatno. Za ono loše što je učinjeno treba se kajati i moliti oproštaj, uz obećanje da će se sledeći Dan provesti ispravno. Takođe, Boga treba moliti za čuvanje tokom sna. Sve ovo recite Bogu od svojih misli i od svoga srca. Suština Jutarnje molitve je – blagodariti Bogu za san i odmor, i moliti ga da pomogne da čitav dan činimo dela u slavu Njegovu. I to mu recite svojim mislima i od svoga srca. Pri tome i ujutro i uveče kazujte Gospodu svoje potrebe, najpre duhovne ali i spoljašnje, govoreći mu kao dete: vidiš, Gospode, slabost i nemoć! Pomozi i izleči! Sve ovo i slično može se pred Bogom izraziti i sopstvenim rečima, bez upotrebe Molitvenika. Možda će tako biti i bolje. Pokušajte – ako ide, možete sasvim da ostavite Molitvenik, a ako ne ide, treba da se molite sa Molitvenikom, jer biste inače mogli sasvim da ostanete bez molitve.
Da bi molitvoslovlje po Molitveniku sabiralo misli i zagrevalo srce, potrebno je da u slobodno vreme – osim onog vremena kada stojite na molitvi – sednete i dobro promislite o sadržaju propisanih molitava i da ih osetite. Kada posle toga stanete da ih čitate u vreme jutarnjeg ili večernjeg molitvoslovlja, sve te misli i osećanja koja pronađete tokom razmišljanja će se obnavljati, sabiraće Vašu pažnju i zagrevati Vaše srce. Molitvu nikada ne čitajte brzo. I još nešto: potrudite se da molitve naučite napamet. To mnogo potpomaže sabranu molitvu. Molitvu treba učiti kao i bilo koje drugo delo.
Navikavajte se da o Bogu ne razmišljate samo onda kada stojite na molitvi, nego i u svakom drugom času i trenutku, jer On je prisutan svuda. Od toga će se u vašu dušu slivati mir, dobićete snagu za delanje i Vaša će dela biti dovedena u red. Vaša sadašnja želja da se što više približite Bogu na taj će se način u potpunosti ostvariti. Onome ko se uvek seća Boga toplo je kao da stoji na suncu.
Sećanju na Boga dodajte i sećanje na smrt i blaženu ili pregorku večnost. Ta dva sećanja otkloniće Vas od svega lošeg čak i u mislima i usmeriće Vas ka svemu dobrom, ne samo radi pokazivanja, nego iskreno. Pogrešno je mišljenje da sećanje na smrt tobože zagorčava život. Ne zagorčava, nego nas uči da budemo oprezni i da se uzdržavamo od svega što bi moglo da zatruje život. Kada bismo se češće sećali smrti, bilo bi manje nereda i u pojedinačnom i u društvenom životu.
Vi sebe prekorevate zbog samoljublja. Dobro je, dobro. Pratite projave samoljublja i odmah ga odsecajte. Samoljublje bi htelo da čini sve za sebe, a Vi sve činite u slavu Božiju i na dobro drugih, ne gledajući i ne žaleći sebe. Jer i oni koji su samoljubivi spolja uglavnom čine ista dela kao i oni koji nisu samoljubivi, samo im daju drugo usmerenje i sa njima imaju druge namere. Do nas je da te namere ispravimo od samoljubivosti ka samopožrtvovanju, a potom će i delo poći na istu stranu. To treba naučiti. Učite, učite! Neka Vas Gospod blagoslovi!
Vi želite da Vas grdim bez sažaljenja. Stvar zbog toga neće propasti. Ali zasada Vi preda mnom stojite čisti i svetli. I meni ostaje samo da poželim da Vas Gospod uvek sačuva takvom kako mi izgledate; ako u stvarnosti niste takvi, neka da da Vas takvom učinimo.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *