NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
27. Nastavak o revnosti i odlučnosti da se živi po blagodati. Unutrašnja usredsređenost. Prosvetljenje duševnog omotača. Razni stepeni tog prosvetljenja.
 
Veoma sam obradovan Vašom željom da se preporodite. Vi ste poželeli, i neka Vam Gospod blagoslovi da tu želju uzvedete do odluke, a onda da tu odluku sprovedete u delo, koje na rečima nije tako složeno i dugotrajno, ali u suštini oko toga se treba truditi čitav život. Kako doći do odlučnosti, to ćemo objasniti posle. Sada ću reći još ponešto o onome što će biti na kraju. Svest o svetlom završetku bilo kog posla održava se kroz odgovarajući napon energije onih sila koje su potrebne da bi se to delo dovršilo.
Prošli put sam Vam pisao da svojom voljom treba da damo prostor blagodati Božijoj koju smo primili u krštenju, kako bi ona kao kvasac prožela čitavo naše biće u svim njegovim delovima i delićima. Zatim sam dodao da ona od trenutka krštenja istoga časa počinje da deluje i ako ne naiđe na prepreke sama u duši sve obavlja, čekajući da duša kada dođe do odgovarajućeg uzrasta i sopstvenom voljom izabere te začetke bogougodnog hrišćanskog života koji su blagodaću već položeni u nju. Kada neko dođe u taj uzrast i kada svesno i slobodnim izborom stane na stranu blagodati, ona tada već samog čoveka uči kako da živi skladno i da sve u sebi preobražava, i ne odstupa od njega dok svoje delo ne privede kraju, osim ukoliko čovek svojom voljom počne tome da se protivi. Vi se sada nalazite u onom trenutku života kada pred Vašom voljom stoji slobodan izbor – da stanete na stranu blagodati ili na suprotnu stranu. Pretpostavimo da ste izabrali ovo prvo i da ste trudom došli do blaženog kraja blagodatnog života. Šta mislite, kako će tada izgledati Vaša duša? Kao lučezarna zvezda koja svuda razliva svoje svetle zrake. Eto kako!
Setite se da ste govorili kako ne možete da izađete na kraj sa pomislima. Potom ste pisali da sam Vas ja povredio svojim rečima, da Vam je ranije sve bilo bolje, a od kada ste počeli da se zagledate u sebe prema mojim uputstvima u svemu vidite samo nered: i u mislima, i u osećanjima, i u željama. Sve se odvija u gaosu, i nemate snage da to dovedete u red. Evo Vam odgovora zašto je to tako: zato što ne postoji centar. A centra nema zato što svojom svešću i svojim slobodnim izborom još niste rešili na koju će stranu da krene Vaš život. Blagodat Božija do sada je održavala red u Vama, taj red je postojao i postoji. Ali od sada ona više neće delovati sama, nego će čekati Vašu odluku. Ako sopstvenim izborom i odlukom ne budete stali na njenu stranu, ona će sasvim otići od Vas i ostaviće Vas u rukama Vaše samovolje. Bićete odgurnuti na suprotnu stranu, možda ćete je čak i srcem odabrati, ali ne očekujte da se nemir u Vama umanji zbog toga. Ne, tu će zavladati još veća pometnja i rastresenost. U red ćete se dovesti tek kada stanete na stranu blagodati i života u duhu – tek onda kada to bude nepromenjivi zakon Vašeg života. Od tog trenutka, kada u sebi donesete takvu odluku, u Vama će se obrazovati i moćan centar koji će početi da sve što je u Vama privlači ka sebi. U tom centru biće blagodat koja će ovladati Vašom svešću i slobodom, ili će se Vaša svest i sloboda sjediniti sa blagodaću. To je ono što je ranije nazvano vaskrsavanjem ili obnovom duga. Potom će blagodat Božija početi ka tom centru da privlači i sve druge sile Vaše prirode, kako duševne tako i telesne, da upravlja celokupnom njihovom delatnošću, zadržavajući u njima sve što je dobro, a istrebljujući sve što je loše. Ovo privlačenje i usmeravanje svega ka jednom centru i jeste taj unutarnji preporod koga ste tako plameno poželeli. Kada se taj preporod završi, tada će već sve, i malo i veliko, ishoditi iz jednog centra, i u Vama će zavladati potpuni sklad i mir Božiji – mir koji prevazilazi svaki razum obasjaće unutarnji hram Vaše prirode. I Bog mira biće sa Vama! Kakvo zanosno i preblaženo stanje. Željom ste se zaputili ka,nečemu što je zaista vredno.
Sada se potrudite da se prisetite šta smo rekli o onoj najfinijoj stihiji koja se nalazi svuda, sve prožima, i istorodna je sa omotačem naše duše. Kada duša stoji izvan blagodati, njen omotač je ili mračan, kao najtamnija noć, kada neko povlađuje strastima i služi im, ili je siv, kao neodređena magla, kada neko nije previše predat strastima, ali ipak živi sujetno. Pod dejstvom blagodati, u isto vreme dok se duša prožima njome, postepeno se prosvetljava i njen omotač, kao kada se vreme razvedrava. Kad duša bude sva prožeta blagodaću, tad i njen omotač postaje jarko svetao. Kao što je u tom slučaju sve unutrašnje privučeno ka jednome, iz koga ishode sve kretnje i dejstva, tako i jarka svetlost omotača ishodi iz istog tog centra, odmah za duhovnim dejstvima. To i jeste lučezarnost. Duša oblagodaćenog blista kao zvezda, ne samo duhovnom nego i materijalnom svetlošću.
Ta unutrašnja svetlost neretko se probija i spolja, postajući vidljiva za druge. Kada sam četrdesetih godina bio u Sankt-Peterburgu slušao sam od nekih o tome i veoma sam želeo da to vidim sopstvenim očima. Dogodilo se da sam primio jednog monaga na kome se već moglo primetiti delovanje blagodati. Poveo se razgovor o duhovnim stvarima. U meri u kojoj je ulazio u sebe i udubljivao se u um, njegovo lice postajalo je sve svetlije i svetlije, da bi potom postalo svo belo, kao sneg, a oči su mu iskrile. I za oca Serafima Sarovskog kažu da se često prosvetljavao, naročito za vreme molitve u crkvi, i da su to svi mogli da vide. U Otačnicima postoji mnogo svedočanstava o takvim pojavama. Za jednog starca piše, na primer, da čim je stao na molitvu i podigao ruke ka nebu, iz svih prstiju obe njegove ruke potekli su snopovi svetlosti. Za drugoga se kaže da mu je došao učenik zbog nečega i pokucao na vrata kelije, ali odgovora nije bilo. On se sagnuo da pogleda kroz ključaonicu i ugledao je starca kako stoji sav u ognju, kao stub svetlosti. Postoji još mnogo, mnogo takvih svedočanstava. I za svetitelja Tihona sam još kao mali čuo nešto slično. Preobraženje Gospodnje, kada je On sav zablistao svetlošću, istog je porekla.
Pri prelasku u drugi život takvo blistanje svetlosti prirodno se pokazuje samo po sebi, jer tada spada ovo grubo telo i ne smeta svetlosti da bude vidljiva za druge. Ja sam Vam već pominjao da je sveti Antonije Veliki sedeći jednom i besedeći sa učenicima podigao oči ka nebu i kada je dobro pogledao rekao je: „Video sam stub svetlosti kako se penje od zemlje ka nebu. To je duša Amonova poletela ka Gospodu“. Zapisana su mnoga slična viđenja. I nesumnjivo je da će u Carstvo Nebesko ući samo oni u kojima je blagodat započela svoje dejstvo u nekoj meri, čak i ako nije uspela da prožme čitavu prirodu. Setite se priče o deset devojaka. Pet ludih nije ušlo u bračnu odaju zato što nisu imale plamena u svojim svetiljkama. To znači da su primile blagodat ali se nisu potrudile da je neguju u sebi, nisu se potrudile nad sobom, da bi blagodati dale prostor za potpuno delovanje. Ako smo ugasili blagodat svetlost se neće videti, jer nema odakle da se pojavi u nama, nego od blagodati.
Zamislite kako su one bile poražene kada su stajale pred samim dverima i bile odbačene, slušajući glas ženika koji ne samo da ih nije pozvao, nego ih je oterao. Gospode pomiluj! Pregorki udes! Što češće se u mislima vraćajte na taj momenat, i na svaki način se potrudite, ma koliko Vas to stajalo, da se i sa Vama ne dogodi nešto slično.
Neka Vas Gospod blagoslovi!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *