NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
24. Novogodišnje želje. Neophodnost obnavljanja i samoočišćenja. To čini duhovna revnost u nama.
 
Čestitao sam Vam Novu godinu onako usput, a zatim mi je palo na pamet da Vam posebno čestitam i poželim nešto naročito. Šta zapravo? To da postanete novi. Kako novi? Kao, na primer, svaka nova galjina: sve je na svome mestu, nema ni jedne mrlje, sve odiše svežinom. E, nešto slično želim i Vašoj duši. Po telu Vi ste, kako se kaže, tek sišli sa šivaće mašine, potpuno ste novi. A naša duša na svet već dolazi kao stara, i ako se ta starost ne oduzme od nje, ona će i ostati takva, te neće ni znati šta znači „novo“. Staro u duši, to su – sujeta i strasti. Isteraj sve takvo i postaćeš nova.
Ispričaću Vam jednu priču i biće Vam jasnije o čemu se radi. Neko je živeo negde daleko u pustinji. Razboleo se: pluća, ili srce, ili jetra, ili sve zajedno. Bolestan. Bol – da umre. Ljudsku pomoć nije imao odakle da očekuje, pribegao je Bogu sa sveusrdnom molitvom. Gospod ga je uslišio. Jedne noći on usni i vidi sledeće viđenje: došla dva anđela sa noževima, rasekli ga, izvadili bolesne delove, očistili ih, oprali i namazali nečim. Zatim su sve vratili na svoje mesto i sve je zaraslo kao da rezova nije ni bilo. Kada se probudio, starac je ustao sasvim zdrav, kao da nikada nije ni bolovao, kao nov, kao mladić u cvatu snage. Vidite li šta Vam želim? Da u Vašoj duši sve bude očišćeno, da bolesno i staro bude izbačeno, da sve ozdravi i obnovi se, da dođe na svoje mesto i da bude zaliveno vodom živom. Postaćete novi, sveži, puni svetlog i radosnog života.
Pričao sam ovu priču jednome od onih koji se trude nad sobom. Pošto ju je saslušao, on je od srca rekao: o, kada bi došli anđeli i učinili sa mojom dušom isto ono što su učinili sa telom tog starca! U tom vapaju čula se i molitva i želja da se na druge svali ono što mora da bude učinjeno sopstvenim trudom. Jer našem srcu nije strano ni takvo lukavstvo – da želimo da budemo dobri, ali kada oko toga treba da se potrudimo, ruke nam jednostavno klonu. Neće anđeli doći da očiste i iscele dušu. Oni tu mogu da pomognu savetima, ali mi sve moramo sami da uradimo. Data su nam sva sredstva, ili oruđa i lekarski instrumenti. Uzmi i seci sam sebe gde treba, bez ikakvog samosažaljenja. Niko drugi to ne može da učini. Sam Bog i pored Svoje moći ne ulazi u svetilište duše, nego mirno moli da uđe.
Ja Vas i ne pitam kako Vi postupate: da li ste spremni sami sebe da očistite, ili sve prebacujete na druge. Vi se toga još niste ni prihvatili kako treba. Ali kada se prihvatite, prorokujem Vam da ćete ne jednom poželeti: o, kada bi došli anđeli i sve očistili! Ipak, anđeli to neće učiniti, mada će stajati pored Vas. Delo očišćenja čovek mora da sprovede sam, bez samosažaljevanja. U nama ga obavlja ona životna revnost o kojoj sam pisao prošli put. Ona i oštar nož koji veoma dobro deluje kada je naoštren blagodaću i kada se usmerava po njenim nagovorima. Revnost biva i surova kada se useli u srce – seče i ne sluša krike onoga koga seče. Zato svoje delo i savršava brzo, jer su kod nje sve – rezovi. Kada se sve odseče i kada revnost prestane da bude nož, ona postane stražar, pa svu svoju oštrinu usmeri na neprijatelje spasenja, od čijeg dosađivanja niko nije slobodan i čija bestidnost nikada nikome ne daje mira.
I sami vidite da sam poveo reč o ovome zato da bih podstakao vašu želju da tačnije odredite postoji li kod Vas takva revnost. Jer bez nje Vaše duhovno delo neće napredovati. Kada nje nema, znači da duh spava, a kada on spava, ne može biti ni govora o duhovnom.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *