NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
12. Zaključci na osnovu rečenog o trima stranama ljudskog života. Mogućnost prelaska iz jednog stanja u drugo i preovladavanja ove ili one strane života. Prevlast duševnosti ili telesnosti kao grehovno stanje. Preovladavanje duhovnog života kao norma istinskog života čoveka.
 
Hajde sada da zajedno svedemo račune ili izvedemo zaključke iz svega što je rečeno. Vidite koliko strana imamo ili bolje koliko stepeni života! Postoji duhovna strana, ili stepen, života, postoji duhovno-duševna, postoji samo duševna, postoji duševno-telesna (čini mi se da je nisam istakao kako treba – tu spada posmatranje sa maštom i pamćenjem, želje koje proizilaze iz potreba tela, i osećaji telesnih stanja i utisaka), i postoji telesna strana. Pet nivoa, a ličnost čovekova je jedna, i ta jedna ličnost živi čas jednim, čas drugim, čas trećim životom i, sudeći po tome kakvim životom živi, dobija poseban karakter, koji se odražava kroz njegove poglede, kroz njegova pravila, njegova osećanja, đ. on biva ili duhovan – sa duhovnim pogledima, pravilima i osećanjima, ili duševan – sa duševnim shvatanjima, pravilima i osećanjima, ili telesan – sa plotskim mislima, delima i osećanjima (srednja stanja: duševno-duhovno i duševno-telesno ne uzimam u obzir da ne bih previše ulazio u pojedinosti). To ne znači da kada je čovek duhovan, za duševnost i telesnost u njemu više nema mesta, nego da tada duhovnost postaje preovlađujuća u njemu, potčinjavajući sebi i prožimajući duševnost i telesnost; isto tako, to ne znači da kada čovek biva duševan, njegova duhovnost i telesnost više ne postoje, nego to da kada duševnost zagospodari, ona upravlja celinom, svemu daje svoj ton i na samu duhovnost navlači pokrov duševnosti; takođe, to ne znači da kada čovek postane telesan, njegova duhovnost i duševnost iščezavaju, nego da tada kod njega sve postaje telesno, uključujući i duhovnost i duševnost koje su potčinjene telu i koje telo gazi i drži u ropstvu.
Tako, na kome god stepenu da se čovek nalazi, druge strane života ostaju prisutne u njemu, i ni na jednom stepenu on nije toliko porobljen da ne bi mogao da se oslobodi, nego uvek ima mogućnost da prelazi iz jednog stepena u drugi, oslabivši jednu stranu svoga života i pojačavši drugu. Tako i duhovni čovek može da padne u duševnost i telesnost, i telesni da uziđe do duhovnosti, kada ovaj prvi zavoli Duševno i telesno, a druti kada se udostoji duhovnog. Čovek je uvek slobodan. Sloboda mu je data zajedno sa samosvešću i zajedno sa njom čini suštinu duha i normu ljudskosti. Ugasite samosvest i slobodu pa ste ugasili duh i čovek više nije čovek.
Ali tvrdeći da čovek ima slobodu da se kreće na gore i na dole po stepenima svoga života ja ne tvrdim da je njemu jednako lako i ugodno da se kreće odozgo na dole ili odozdo na gore, ili da ti pokreti u njemu mogu da se događaju jednako brzo i često kao prelasci iz jedne sobe u drugu koji se događaju više puta dnevno. Time sam hteo da kažem samo to, da je čovek, koji je svestan sebe i slobodan, sam uzročnik svoga unutrašnjeg stanja, i da ako je dospeo u takvo stanje koje se ne može odobriti, pa ostaje u njemu, sam je za to kriv i odgovoran pred Bogom i ljudima.
Svi pomenuti stepeni ili projave našeg života prirodno su u nama i shodno tome ne mogu biti za osudu sami po sebi. Nije prirodno, pa prema tome ne može biti ni za odobravanje, ono stanje u kome misli lutaju, a želje se kolebaju uzbuđene strastima – koje nam nisu prirodne, nego su došle sa strane – dok su osećanja srca pod dejstvom istih tih strasti uzburkana i pometena. Kada sam govorio o duševnom životu ja sam posebno istakao to što nije prirodno u nama, kako bih na tome zadržao Vašu pažnju. Sada opet podsećam na to, da bih Vas podstakao da se udubite u tu stvar i da shvatite njen značaj. Lutanje pomisli, nepostojanost strasnih želja i nemir srca stalno nas uznemiravaju, ne dozvoljavajući nam da makar i jedno delo učinimo kako treba, nego nas gotovo uvek skrenu sa puta. To je gotovo sveopšta slabost, ali ne prirodna, nego stečena našim pristajanjem. Đavo zna koliko mu ona pomaže, i, kada pokušava nekoga da dovede u iskušenje prvo se potrudi da ga gurne u tu jamu – zapravo najpre uvodi pomisli, zatim raspaljuje strasne želje i tako uznemiruje srce.
Ko je doveden dotle, njegovo iskušenje je sazrelo. Ako se ne osvesti – posrće i dok pada uvlači se u vrtlog burnih kretanja pomisli, želja i osećanja, ponekad ne zadugo, ponekad na duže, neretko i zauvek. Takav život, čiji ste delić, setite se, i sami doživeli, sav protiče u tom vrtlogu i biva, sudeći po svojim rezultatima, negde burniji, negde tiši, negde skromniji, a negde otvoren u svoj svojoj golotinji i sramoti. Ali i osim toga retko ko biva slobodan od tih unutarnjih bura. Ništa, ništa i – provali. Ne znam da li je iko slobodan od lutanja misli i predstava. Dakle, izvolite da primetite tu našu bolest (Vi ste je delimično već primetili, jer ste se požalili na neuzdržanost misli), i pošto je primetite potrudite se oko njenog izlečenja.
Svakako ne gubite iz vida da je u Vama stalno prisutno nešto loše, nešto što je uvek spremno da Vas gurne od dobra ka zlu.
Što se tiče duševnosti i telesnosti, one su, kao što je to gore već primećeno, same po sebi bezgrešne, jer su nam prirodne; ali čovek koji je sebe formirao prema duševnosti ili, još gore, prema telesnosti, nije bezgrešan. Kriv je zato što je dopustio da u njemu zagospodari ono što nije predodređeno da gospodari, nego treba da bude u potčinjenom položaju. Ispada da je za čoveka neprirodno da bude duševan, mada je sama duševnost prirodna; tako je i telesnost prirodna, ali da čovek bude telesan – neprirodno je. Greška je u tome, što u čoveku potpuno preovladava ono što bi trebalo da bude potčinjeno.
Ali kada kod nekoga vlada duhovnost, onda, čak i kada je to njegov isključiv karakter i raspoloženje, on ne greši – kao prvo, zato što je duhovnost norma ljudskog života i što shodno tome živeći duhovno on jeste pravi čovek, dok duševni i telesni čovek nisu pravi ljudi; kao drugo, zato što koliko god da je neko duhovan, on ne može a da ne daje duševnosti i telesnosti ono što im je potrebno, samo treba da ih drži u potčinjenosti duhu. Ako njegova duševnost nije preširoka i ako je njegova telesnost čvrsto obuzdana – on je ipak pravi, potpuni čovek. No, duševni (sveznalica), a tim pre telesni čovek – nije pravi čovek, ma kako spolja lepo izgledao. On je – bezglav. Zato prost čovek koji se boji Boga stoji iznad mnogo obrazovanog i elegantnog čoveka, koji među svojim ciljevima i stremljenjima nema i ugađanje Bogu. Po tome sudite i o literarnim i drugim umetničkim delima. Ona dela kod kojih je sve telesno – dalje od sebe; ali ni ona kod kojih vlada duševno ne odgovaraju svojoj nameni, mada su iznad telesnih. Takav je sud samo o onim delima kojima su tuđi duhovni elementi – onima koja se direktno neprijateljski odnose prema svemu duhovnom, to jest prema Bogu i božanskim stvarima. Ta su dela plod đavoljeg nagovora i ne treba ih trpeti.
Iz ovoga vidite da po svome prirodnom naznačenju čovek treba da živi u duhu, da se potčinjava duhu i da duhom prožima sve duševno, a tim pre telesno – a za njim i sve oko sebe, tj. svoj porodični i društveni život. To je – pravilo!
Ja Vas ne ubeđujem da živite u duhu i da mu se potčinjavate, jer smatram da ako ste dobro razumeli sve što je rečeno, onda je odluka da tako živite već prisutna u Vama. Vi ste već izrazili svoju odlučnu želju: da živite ljudskim životom, onakvim kakav on treba da bude.
Sada vidite kako taj život treba da izgleda i svakako želite da živite tako. Uostalom, Vi ste u svojoj porodici i u krugu srodnika i do sada živeli onako kako je pokazano, to jest po duhu, mada ste i nauke izučavali, upućeni ste i u domaće poslove, a u muzici i pevanju ste majstor. Vama predstoji ne da se potpuno predate duhovnosti, nego da je podržavate i čuvate, kloneći se uticaja i privlačnosti duševno-telesnog života u čiji ste vrtlog počeli da padate. To smo se i dogovorili da rastumačimo. Vi svakako čekate što skoriji odgovor na pitanje: kako to da se izvede?

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *