NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
10. Univerzalnost vere u postojanje Božije kao projava duhovnog života.
 
Pitate: „Kako to Vi kažete da svi imaju duh sa označenim projavama; međutim, zar je malo naroda koji ne znaju Boga?“ Ti narodi ne znaju Ko je istiniti Bog, ali da On postoji – to ispovedaju svi. Verujući da postoji Bog i želeći tačno da odrede šta On jeste, oni su padali u zablude pa su Bogom nazivali ono što nije Bog, na primer sunce, mesec ili zvezde, ili nešto drugo. Ali svejedno su bili u gruBog zabludi. Kada je Bog rasejao narode po licu zemlje svi su oni sa sobom poneli i zdrave pojmove koji su im bili predati o Bogu kao nevidljivom, Tvorcu, Promislitelju, Sudiji i Davaocu dobara, i to se kod svih sačuvalo, a da je On nematerijalni Duh to nisu sačuvali svi, nego su zamenili slavu besmrtnoga Boga podobijem smrtnoga čoveka i ptica i četveronožnih životinja i gmizavaca (Rim. 1,23). Oni su razumeli Boga, to jest spoznali su da postoji Bog, ali ga nisu proslavili kao Boga (st.21). Od istočnih naroda uzvišenije pojmove o Bogu imaju persijanci, indijci, azijatski narodi i amerikanci. Grci i Rimljani su, da tako kažemo, usitnili Boga. Američki indij(an)ci na primer Boga nazivaju duhom sveta, koji je nevidljiv i sve obuhvata. To je veoma uzvišena predstava i duh prepušten samome sebi ne može da ide dalje od toga. Azijski Indijci su se više udubljivali u spoznaju Boga, ali, mada su zadržali predstavu o Njegovoj nevidljivosti, svemoći i svedelatnosti, kada su pokušali tačnije da odrede Njegova stvaralačka i promišljajuća dejstva, dodali su mnogo toga neosnovanog i napisali su mnogo neverovatnih priča.
Eto dakle u kom pogledu ima onih koji ne znaju Boga! A ne u tome da tobože ima naroda koji ne ispovedaju da postoji Bog. Bilo je nekih putnika koji su svedočili kako su tobože sretali narode koji uopšte nisu znali Boga i nisu mu se klanjali. Istina u tom svedočanstvu je samo to, da oni nisu čuli ispovedanje vere i da nisu videli poklonjenje Bogu – ali da toga nije bilo… Trebalo je duže da požive među tim narodima. Beker je u naše vreme čitav mesec živeo u nekom narodu oko jezera kroz koja teče Nil – i nije video bogopoštovanje. No, kaže, došao je mlad mesec, gledam, poglavica se sprema negde, spremaju se i sve starešine, pripremaju bika. U određeni dan pošli su na nekakav brežuljak i prineli bika na žrtvu. Da sam otišao dvatri dana ranije, mogao sam sasvim iskreno da posvedočim kako taj narod ne poštuje Boga.
Dakle, sasvim izbacite iz glave da ima onih koji ne priznaju postojanje Božije. Postoje neki naučnici koji misle da se snađu bez Boga, pa pričaju o tome i pišu knjige, ali dok njihovi jezici i pera toče takva praznoslovlja, njihovo srce govori drugačije. Oni se prse time što ne veruju u Boga, ali je veoma sumnjivo da li bi tako mogli da se drže i pred sopstvenom savešću.
Oni koji poznaju Boga, pokazuju i savest, i poštuju Boga, i mole mu se, i očekuju budući život, u kome će svakom biti dato po delima njegovim. Sila koja sadrži sva takva verovanja i ubeđenja jeste duh. Da zaključimo da u svakom čoveku postoji duh – uzvišena strana ljudskog života, sila koja ga vuče od vidljivom ka nevidljivom, od prolaznog ka večnom, od stvorenja ka Tvorcu, koja je karakteristična za čoveka i koja ga čini različitim od svih drugih živih stvorenja na zemlji. Ova sila može da oslabi u različitom stepenu, njeni zahtevi mogu krivo da se tumače, ali nemoguće je potpuno je ugušiti ili uništiti. Ona predstavlja neodvojivi deo naše ljudske prirode i kod svakoga se projavljuje na svoj način.
Eto dokle ste me doveli svojim pitanjem. Ali to nije bilo loše. Hteo sam da Vam pišem ne o tome, nego o onome što se dogodilo i što se događa u duši usled delovanja duha nakon njegovog sjedinjenja sa njom. No o tome – sledeći put.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *