NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
8. Čulna strana – srce. Velik značaj srca u čovekovom životu. Uticaj strasti na srce.
 
Čulna strana – srce. Ko ne zna kako velik značaj u našem životu ima srce? U srcu se zaustavlja sve ono što u dušu ulazi spolja i što obrađuju njena misaona i delatna strana; kroz srce prolazi i sve ono što duša pokazuje napolju. Zato se srce i naziva centrom života.
Stvar srca je da oseti sve što se tiče nas. Ono stalno i neprekidno oseća stanje duše i tepa i uz to prima različite utiske koje ostavljaju pojedinačna dela duše i tela, predmeti koje čovek susreće i koji ga okružuju, spoljašnji uslovi i uopšte tok života, koji čoveka podstiču, nudeći mu da uzme ono što mu je prijatno, a neprijatno da odbaci. Na srcu se odražava zdravlje ili bolest tela, njegova živost ili uvelost, umor ili snaga, svežina ili uspavanost. Zatim, na srcu se odražava i pokazuje kao prijatno ili neprijatno sve što je čovek video, čuo, osetio, omirisao, okusio, sve čega se seti ili zamisli, o čemu je već promislio ili tek razmišlja, ono što je učinjeno, što se čini ili što treba da se učini, što je postignuto ili treba da se postigne, što može ili ne može da se postigne, što nam godi ili ne. Sudeći po tome, ono ni trenutak ne može da bude u miru, nego je neprestano u nemiru i pometnji, poput barometra pred buru. Ali ipak, kod njega mnogo šta nestaje bez traga, kao što možete da vidite u slučaju kada se negde nađete prvi put, pa Vas sve zanima, a posle drugog i trećeg puta više nije tako.
Svaki uticaj na srce proizvodi u njemu naročito osećanje, ali za njihovo razlikovanje ne postoje reči u našem jeziku. Mi svoja osećanja izražavamo opštim terminima: prijatno – neprijatno, dopada se – ne dopada se, zanimljivo – dosadno, radosno – tužno, patnja – zadovoljstvo, mir – nemir, ravnodušnost – uživanje, strah – nada, antipatija – simpatija. Pogledajte sebe i naći ćete da u srcu biva čas jedno čas drugo.
Ali značaj srca u ikonomiji našeg života nije samo da pasivno stoji nad utiscima i svedoči o našem zadovoljavajućem ili nezadovoljavajućem stanju, nego i to da podržava energiju svih sila duše i tela. Gledajte kako se brzo odvija delo koje nam se dopada, koje nam je priraslo srcu! Pred onim pak delom koje nam nije na srcu, ruke se opuštaju, a noge ne pokreću. Zato oni koji umeju da vladaju sobom kada naiđu na neko delo koje se mora obaviti a koje im ipak nije na srcu, žure da nađu u njemu neku prijatnu stranu i pomirivši pomoću nje to delo sa srcem pronalaze u sebi energiju potrebnu za izvršenje toga dela. Revnost – pokretačka sila volje – ishodi iz srca. Isto je i sa umnim radom: predmet koji nam je na srcu brže se i svestranije razmatra. Misli se pri tome roje same od sebe, i rad, ma kako dug bio, nije naporan.
Ne dopada se svima sve, i ne leže svima iste stvari na srcu, nego su jedni više naklonjeni jednome, a drugi drugome. Kaže se: ukusi su različiti. To delimično zavisi i od prirodnih predispozicija, a delimično – ako ne i više – od prvih utisaka, od vaspitanja i od životnih slučajnosti. No, kako god da se ukusi obrazovali, oni čoveka teraju da svoj život uredi tako i da se okruži takvim predmetima i društvenim odnosima kakve zahteva njegov ukus i koji mu donose mir i zadovoljstvo. Zadovoljenje ukusa srca donosi sladak mir, koji i čini meru svačije sreće. Ništa te ne uznemirava – to je sreća.
Kada bi se čovek u misaonoj oblasti uvek držao zdravog razuma, a u delatnoj razboritosti, onda bi u životu nailazio na najmanji mogući udeo slučajnosti koje ne prijaju njegovom srcu i shodno tome imao bi najveći udeo sreće. No, kao što je bilo reči, misaona oblast se retko drži kako treba, nego se predaje maštanju i rasejanosti, a delatna se kloni svoga normalnog usmerenja, povodeći se za nepostojanim željama koje su izazvane ne potrebama prirode, nego stranim strastima. Zato srce nema mira i ne može ga imati sve dok se te oblasti nalaze u takvom stanju. Srce više od svega ugnjetavaju strasti. I da nema strasti, svakako bi bilo neprijatnosti, ali one nikada ne bi mučile srce onako kako ga muče strasti. Kako gnev pali srce! Kako ga muči mržnja! Kako toči zla zavist! Koliko patnji i muka pričinjava nezadovoljena ili posramljena sujeta! Kako muči patnja kad strada ponos! Ako pažljivije pogledamo, naći ćemo da sve naše patnje i boli srca potiču od strasti. Kada te zle strasti budu zadovoljene one donose radost, ali kratkotrajnu, a kada ne bivaju zadovoljene, nego naprotiv, nailaze na protivljenje, onda pričinjavaju dugotrajnu i neizdržljivu patnju.
Na taj način, vidi se da je srce koren i središte našeg života. Pokazujući u kakvom je stanju čovek, dobrom ili rđavom, ono podstiče na delanje i druge sile i rezultate njihove delatnosti opet uzima k sebi, za pojačanje i slabljenje onog osećaja kojim se određuje čovekovo stanje. Reklo bi se da bi njemu trebalo dati punu vlast i u upravljanju životom, kao što to kod veoma mnogih i biva u potpunosti, a kod svih drugih pomalo. Reklo bi se, dakle… A možda je ono po prirodi i imalo upravo takvo naznačenje, no prikrale su se strasti i sve su poremetile. Pored strasti srce ne može tačno da pokaže kakvo je naše stanje, a ni utisci ne bivaju onakvi kakvi bi trebalo da budu, dok se ukusi izopačuju, i sve druge sile bivaju podstaknute na pogrešnu stranu. Zato je sada zakon – držati srce u rukama i podvrgavati njegova osećanja, sklonosti i nagovore strogoj kritici. Kada se neko očisti od strasti, neka pusti na volju srcu, ali dok su strasti snažne, pustiti srcu na volju znači otvoreno osuditi sebe na svakojake pogrešne korake. Najgore postupaju oni koji za cilj života postavljaju slasti srca i, kako kažu, uživanje u životu. Pošto slasti i telesne i čulne naslade najjače mogu da se osete, takva lica uvek padaju u grubu čulnost, ispod one crte koja odvaja čoveka od ostale žive tvorevine.
To su Vam dakle duša i duševni život sa svih strana! Posebno sam ukazivao na to šta prirodno treba da postoji na svakoj strani, a šta ne. I bez da Vam govorim, vidim u Vama spremnost da sledite ovo prvo i odbacujete poslednje. Neka Gospod tako i blagoslovi!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *