Šta Crkva misli o incestu

Pitanje:
Pomaže Bog! Ne znam kako bih započela i kako da objasnim moje muke, jer ni sam ne shvatam da li sam kažnjena ili žrtva. Kad sam bila devojčica od desetak godina moj rođeni ujak je počeo da me seksualno zlostavlja, u početku su to bili zagrljaji i poljupci pa nisam ni shvatila šta se dešava, onda kad sam shvatila bilo je po mome mišljenju kasno da se reaguje, a i nisam znala kako bih to obznanila roditeljima, a da se ne naljute na mene. moj ujak je rođen na Božić, pa se često pitam kakav je to čovek.Pre godinu dana sam rodila zdravog dečaka i pokušavam da ga što bolje vaspitam pa tako i u duhu poravoslavlja, ali celu trudnoću sam strepela jer je moj rođeni brat živeo u zajednici sa nama, šta ću radioti ako budem rodila devojčicu. Uopšte bila sam stalno odbojna prema bratu strepeći za nerođeno dete da će doživeti istu sudbinu. Otac detetov je isto rođen na Božić, pa sam stalno u začaranom krugu podsećanja na događaje iz detinjstva. Kako da pomognem sebi ima li nekakva molitva za mene, šta crkva misli o incestu. Unapred zahvalna.
Vesna


Odgovor:
Draga Vesna, ja vas ništa ne razumem? Ko je otac deteta? Šta Crkva misli o incestu? Misli da je to ljudska tragedija bolesnih umova, ali ne znači da će ih ona odbaciti u njihovom pokajanju. Crkva leči ljude na jedan način a norme normalnog društva sa svojim načinima ispravljanja na drugi. Posebno akcentujem dugogodišnji zatvor. U normalnim porodicama postoji nešto što se zove poverenje i iznevereno poverenje, kao i razumevanje slabosti i njeno funkcionisanje kad nastupi kriza. Niste nikako smeli da to krijete od vaših roditelja, sve jedno što će se oni naljutiti. Ideja je ta da se oni zaista strašno naljute i da vas oni tako zaštite, ako danas ima i malo normalnih ljudi? Jesu li oni više Boga da ih ne naljutimo, a Gospoda svakim danom ljutimo. Ležerno i mirno, i ne hajemo za to. Pokušajte da zakoračate u život i izaćete iz te vaše zajednice koja vam nije Zajednica, ili kako to u svom pozivu treba da bude – „domaća Crkva! Takva vaša „zajednica“ je nekome pakao. Još uvek nije kasno da se pedofili i nasilnici privedu pravdi. Pitanje je zašto vi ništa ne činite u vezi toga? Da sam na vašem mestu još sutra bih otišao organima vlasti koji štite dostojanstvo i ličnost čoveka, i prijavio bih ga. Mirno i hladne glave. I kada to uradite, vi ne morate da se brinete da li ćete da rodite devojčicu ili dečaka (mada danas ludilo greha i dečake ne ostavlja na miru) . Vi se o tome brinete u vašoj inferiornsti u odnosu na nešto što za vas postoji kao normalno, jer ste se saglasili i prihvatili o tome odredili „satus kvo“. Odlaganje suočavanja je samo produžavanje agonije u ovoj ili onoj formi. Shvatite da to nije normalno i zato je nenormalno da se takav zločin nad detetom krije. Kako ćete sutra svoje dete da zaštitite kada ne umete ni sebe? U Hristu Vaš oLjuba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *